sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
NOVINE NA AVALSKOM TORNjU

Sve više turista pohodi emisiono srce Srbije

Podnožje je obogaćeno brojnim sadržajima – igrališta, tereni, etno-radnja u kojoj se može osetiti dašak nekog dela Srbije, mirisi, ukusi i kulturno nasleđe naše zemlje. – Srbija je kasnila sa digitalizacijom signala, ali sada ima najmoderniju tehnologiju za njegovo emitovanje kakva postoji samo u pet, šest evropskih zemalja
Узор за новине били су слични објекти у Бечу и Токију (Фото Ж. Јовановић)

Kada se on pojavi u vidokrugu, svaki putnik zna da je nadomak srpske prestonice. A kada se turisti namernici popnu na 122. metar, gde se nalazi vidikovac, pogled osim na Beograd puca na Šumadiju i vojvođanske ravnice. Srećnici koji se na toj visini zadese posle kiše, kada nije previše oblačno i maglovito, u daljini mogu da vide i delove Vršca... Avalski toranj, jedan od glavnih orijentira i turističkih atrakcija Beograda turisti iz zemlje i inostranstva uglavnom pohode kako bi sa vrha uživali u pogledu na ostatak Srbije. Ali onda, posle nekoliko napravljenih fotografija i selfija sa te tačke, nalevo krug i povratak kući. Jer drugih sadržaja oko ovog gorostasa, okruženog bogatom vegetacijom Avale, doskora nije bilo.

Kako se boravak na tornju ne bi svodio samo na penjanje na njegovu najpoznatiju tačku i eventualno kratko zadržavanje u kafeu tri metra niže, podnožje je nedavno je obogaćeno brojnim sadržajima – igralištima, terenima, etno-radnjom u kojoj se na svakom koraku može osetiti dašak nekog dela Srbije, mirisi, ukusi i kulturno nasleđe naše zemlje. U ove novine uloženo je pedesetak miliona dinara.

– Otkako je toranj 2010. ponovo otvoren uglavnom je bio samo u službi telekomunikacije. U prethodnih godinu dana u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija potrudili smo se da unapredimo turističku namenu tornja. Napravljeni su multifunkcionalni tereni, teretana na otvorenom, dečje igralište, kafe bašta, uređeni su i turistički info-centar, etno-galerija i igraonica u zatvorenom – ukazuje Branko Gogić, v. d. direktora Javnog preduzeća „Emisiona tehnika i veze” koje upravlja tornjem.

Toranj svojom grandioznošću, posebno kada se stigne u njegovo podnožje, oduzima dah. Ali, pošto od ponovne izgradnje, kako objašnjava Gogić, nije preterano ulagano u njegov „organizam”, bilo je potrebno da se srede hidroizolacija, kanalizacioni i kišni odvodi, vidikovac, moderniji sistem za kontrolu pristupa...

– Sagrađen je i lift za roditelje koji dolaze sa bebama u kolicima, ali i za invalide. U međuvremenu smo izložili i otiske šaka u betonu 105 ljudi koji su pomogli izgradnju novog tornja. Većina je kod našeg muzeja, a otisci Novaka Đokovića i Ane Ivanović, kao i ploča sa starog tornja izvučena iz ruševina, postavljeni su ispred ulaza u toranj – dodaje Gogić.

Uzor za ove novine bili su slični objekti u Beču i Tokiju. Prvi „presek stanja” posle uvođenja noviteta, kako ističe Gogić, pokazuju da je zamisao bila dobra. Od početka godine do kraja jula prodata je 95.201 ulaznica što je u odnosu na isti period 2016. gotovo 9.000 više. Od septembra se očekuje veći broj posetilaca, pre svega zbog ekskurzija.

Kako bi toranj bio atraktivan svih 365 dana, u planu je i pravljenje bine i postavljanje tipskih drvenih kućica na platou. Tu bi se održavale manifestacije i predstavljali bi se i brendovi iz različitih delova zemlje.

I uloga muzeja skrivenog u avalskoj hladovini podno tornja trebalo bi da bude veća.

– U muzeju su uređaji za telekomunikaciju, za radijsko i televizijsko emitovanje. Ideja je da fakulteti, elektrotehničke škole iz Srbije i regiona dođu ovde, da imaju predavanja, da vide kako izgleda naša emisiona sala, jedna od najmodernijih – kaže Gogić.

Posle rušenja tornja u NATO agresiji 1999. deo javnosti je smatrao da ga ne treba podizati ponovo jer je prevaziđen u tehnološkom smislu. Ali, većina nije tako mislila. Danas, čini se više nego ikada pre, toranj je takoreći emisiono srce Srbije, pametna zgrada bez koje mnogo šta u zemlji ne bi moglo da radi. Osim televizije i radija, od njega zavisi i funkcionisanje mobilnih operatera, vojske, policije...

– Za „Emisionu tehniku” ovaj toranj je najznačajniji objekat u Srbiji. Sa njega se emituje televizijski signal za više od 2.500.000 stanovnika koji ga hvataju preko sobne ili krovne antene – navodi Gogić.

Digitalizacija u našoj zemlji završena je 7. juna 2015. godine. Srbija je bila među zemljama koje su prilično kasnile u tom poslu, ali od kašnjenja je imala i koristi.

– Isplatilo nam se jer smo ugradili moderniji sistem za emitovanje digitalnog signala DVB-T2. Sada na teritoriji cele države imamo najmoderniju tehnologiju, kakvu ima samo pet, šest zemalja u Evropi – napominje Gogić.

Digitalizacija televizijskog signala, prvenstveni zadatak formiranja zasebnog preduzeća „Emisiona tehnika i veze”, koje je do pre desetak godina bilo u sastavu RTS-a, gotovo da je okončana. Ovim signalom pokriveno je oko 98,5 odsto stanovništva. Poslednjih godina obnovljeno je i 165 emisionih stanica, izgrađene su dve nove u Somboru i Kikindi, pokrenut je i paket programa „Antena plus” za sugrađane koji ne koriste usluge kablovskih operatera...

– Pripremamo se i za digitalizaciju radija. Za to će biti potrebno više vremena, nekih desetak godina, jer je proces znatno komplikovaniji. Gde god je moguće, obezbedićemo kompletan digitalni televizijski signal. Ove ili naredne godine potrudićemo se da pokrijemo Guduricu, Markovac i druga mesta u zaleđu Vršačkog brega, mesta koja nikada nisu imala televiziju – ističe Gogić.

 

Lična karta tornja:

Prvi podignut 1965, a sa zemljom ga sravnili NATO projektili 29. aprila 1999.

Novi od 204,68 metara otvoren je 2010. i dva metra je viši od starog

U kompleks tornja ugrađeno je oko 5.880 tona betona i oko 500 tona armature

Njegove tri vitke noge simbolizuju srpsku stolicu tronožac

Sa njega je počelo emitovanje Drugog programa TVB, televizije u boji, kao i emitovanje zemaljske digitalne televizije

Komеntari3
78ee5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan R Popovic, dipl. inz.
Pored pominjanja paketa programa "Antena plus”, autor i direktor Gogic mogli su (ali nisu, iz nepoznatog razloga) da blize upoznaju citaoce "Politike" sa aktuelnim pitanjima pruzanja tog paketa TV usluga, sa namerom RATEL-a i verovatno drugih nadleznih organa drzavne uprave da uvedu cetvrti i peti multipleks u digitalnu TV radio-difuznu sluzbu Srbije, itd. i tsl.
Stevan
Sa tornja se vidi koliko je Beograd mali u odnosu na svetske metropole Lepi nas gradic
Grada
Za vreme dok je toranj bio srusen gledali smo TV program bez problema. Kako onda on moze da bude Emisiono Srce.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja