Španovićeva jednim skokom do finala

London – U 19,05, kada su po lokalnom vremenu na počele kvalifikacije u skoku udalj, temperatura u Stratfordu u kojem je smešten Olimpijski stadion iznosila je samo 14 stepeni, vlažnost vazduha je bila 94 odsto, a vetar je duvao brzinom od oko 20 kilometara na čas. Dakako, padala je i kiša. Individualni osećaj glasio je: kasna jesen.

To vreme nije omelo Ivanu Španović da obezbedi plasman u finale kao i na prethodnih devet velikih takmičenja već prvim skokom. Istina, ovog puta nije preskočila kvalifikacionu normu (6,70 m) koja je zbog vremenskih uslova ostala nedostižna za svih 30 učesnica kvalifikacija, a razlika između svih kandidatkinja za medalje u sutrašnjem finalu i Ivane Španović bila je u tome što je ona već posle prvog skoka od 6,62 metra (s „luftom” na dasci od 16,1 centimetara) napustila takmičenje, dok su sve ostale izvele po tri skoka.

– Ovo su bili izuzetno teški vremenski uslovi za takmičenje. Gotovo identično bilo je i pre pet godina na Olimpijskim igrama u Londonu. Znao sam da će skok od 6,60 metara biti sasvim dovoljan za plasman u finale. Posle Ivaninog skoka od 6,62 m odmah sam je povukao sa borilišta kako se ne bi više trošila i poslao u autobus da bi se što pre vratila u hotel na toplo da se ugreje – objasnio je trener Goran Obradović to što je njegova učenica odjednom nestala sa zaletišta i sa Olimpijskog stadiona.

Posle prve serije naša reprezentativka je imala treći rezultat. Više su skočile samo svetska i olimpijska šampionka Tijana Bartoleta (6,64 m) i Britanka Lorena Judžen, bronzana s prošlogodišnjeg prvenstva sveta u dvorani na kojem je Španovićeva osvojila prvo svetsko srebro.

U drugoj seriji duži skok od naše rekorderke izvela je Ruskinja Darja Klišina, koja nastupa u Londonu kao i na Olimpijskim igrama u Riju kao nezavisna učesnica. Njena rivalka iz juniorskih dana izvela je, ujedno, najduži skok kvalifikacija s 6,66 m.

Do kraja treće serije ni jedna druga takmičarka nije uspela da nadmaši Španovićevu, tako daje u finale ušla s četvrtim rezultatom. Pored Klišine, Bartolete, Judžen i Španovićeve u finale su se plasirale i Letonka Griva (6,58 m), Nemica Zalman-Rat (6,52), Meloun sa Britanskih Devičanskih Ostrva (6,51),  Nigerijka Okagbare (6,51), srebrna u skoku udalj u Moskvi 2013, koja je ovde ispala u polufinalu na 100 m, zatim Amerikanka Ris (6,50 m), srebrna iz Rija i Zlatna u Londonu 2012, ujedno i bivša trostruka svetska šampionka, Rumunka Rotaru (6,50), Australijanka Streton i Brazilka Martins sa po 6,46 m, dok je vicešampionka sveta sa prošlog šampionata u Pekingu Britanka Šara Proktor bila prva ispod crte koja deli finalistkinje od ostalih. Imala je samo centimetar manje od Stretonove i Martinsove…

Trener Obradović je po završetku sve tri serije kvalifikacija prokomentarisao skokove nekolicine takmičarki:

– Ivana je rutinski odradila skok, baš kao što smo se dogovorili. Za mene je iznenađenje bilo što se Proktorova uopšte pojavila na borilištu. Ona se povredila u Lozani, na istoj dasci na kojoj se povredila i Ivana. Skokovi Britni Ris za mene nisu iznenađenje, a Klišina je pokazala da će u finalu skakati preko 6,80 m…

Dan ranije Obradović je prognozirao da će se za medalje skakati preko granice od sedam metara, a da će za zlato biti potreban skok od 7,15 metara. Ali, kad je dao tu prognozu vreme u Londonu je bilo sasvim „pristojno”.