Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Suša požnjela 30 do 50 odsto ratarskih kultura

Суша умањила род кукуруза (Фото Танјуг)

NOVI SAD - Ovogodišnja suša se značajno odrazila na prinose ratarskih kultura, koji će, prema procenama udruženje Žita Srbije, biti od 30 do 50 odsto manji nego prošle godine, izjavio je Vukosav Saković, predsednik tog udruženja.

„Stanje sa prolećnim kulturama je svakako teško, ali ne kao što je to bio slučaj 2012. godine, kada su pored suše rod ratarskih kultura desetkovali i toksini”, rekao je Saković na okruglom stolu u Novom Sadu, koji je organizovala Asocijacije Žita Srbije uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), saopšteno je danas iz Žita Srbije.

Prema njegovim rečima, rod suncokreta je najpribližniji prošlogodišnjem rodu, jer je podbačaj u prinosima kompenzovan povećanjem setvenih površina.

„Soja, kao osetljivija kultura je pretrpela značajnu štetu, jer je pored suše pogođena i biljnim štetočinama i bolestima, prvenstveno grinjama”, naveo je Saković, ocenivši da je tu došlo do propusta poljoprivrednih proizvođača, koji nisu preduzeli sve agrotehničke mere.

Zato se, kako je dodao, kod soje očekuje pad prinosa sa skoro četiri tone po hektaru koliki je bio prošle godine, na samo dve do dve i po tone ove godine.

Predviđanja stručnjaka u pogledu roda kukuruza se, kako kaže, najviše razilaze. Optimisti predviđaju rod od pet tona po hektaru, dok pesimisti smatraju da će on biti i manji od dve tone po hektaru.

Izrazivši nadu da će ukupan rod kukuruza ipak dostići 4,5 miliona tona, što je dovoljno za naše potrebe, Saković je zaključio da, uz prelazne zalihe od 1,2 miliona tona, možemo očekivati i da će biti izvoza.

Na okruglom stolu, održanom u sredu u okviru projekta „Unapređenje asocijacije i izvoza žitarica i uljarica”, ekonomista FAO, Dmitri Prikhodko, koji rukovodi projektima koje FAO i EBRD realizuju u Srbiji, naglasio je neophodnost investiranja u kvalitet ratarskih kultura u Srbiji, što će se višestruko isplatiti otvaranjem novih tržišta.

„Proizvođači i izvoznici uljarica i žitarica, zajedno sa relevantnim vladinim institucijama, moraju da rade na tome da se ispune fitosanitarni zahtevi zemalja u koje žele da izvoze svoje proizvode. To je osnovni preduslov za dalje investiranje u proizvodnju, skladištenje, infrastrukturu i izvoz uljarica i žitarica,” rekao je on.

Branimir Marić, šef laboratorije SGS Srbija predstavio je osnovne parametre kvaliteta roda pšenice ove godine, konstatujući da je pšenica proizvedena u Srbiji dobrog kvaliteta, čak iznad proseka zemalja u okruženju.

Međutim, Srbija na izvoznom tržištu još ne može da ostvari cenovnu premiju po osnovu kvalitetnije pšenice, jer razvrstavanje po grupama kvaliteta nije praksa, već i dalje preovlađuje tradicija mešanja pšenice različitog kvaliteta.

U Srbiji je kukuruzom zasejano oko 900.000 ha, sojom 250.000 ha, a suncokretom 230.000 ha, ali, kako je rekla Natalija Kurjak, direktora marketinga kompanije Viktorija Logistik, precizne procene prinosa u ovom trenutku nije moguće dati, jer je stanje i kvalitet useva na njivama različito, u zavisnosti od primenjenih agrotehničkih mera, kvaliteta zemljišta i lokalnih vremenskih nepogoda.

Na skupu je istaknut i izuzetan potencijal uljane repice, kao kulture čije se setvene površine u Srbiji povećavaju iz godine u godinu, a koja kao „jesenja” (ozima) kultura izbegava problem suše u letnjim mesecima, o čemu je govorila Ana Marjanović Jeromela, šef odseka za uljanu repicu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

Milisav Stojaković, rukovodilac odeljenja za kukuruz u tom Institutu, istakao je da je na ovogodišnji rod kukuruza presudno uticala suša, ali i primenjena agrotehnika.

Okruglom stolu je prisustvovao i Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, navodi se u saopštenju. (Tanjug)

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

marko
Нема ни најмање шансе да има оволико засејаног сунцокрета, и то се види а тек ће се видети следеће године када буде било у понуди го,иле предекларисаног семена. Такође још нисам чуо да је неко кренуо у жетву сунцокрета а да је пребацио 2 тоне по хектару, што значи да је род скоро упола мањи. Дакле нема ни речи о некаквој компензацији, и овде се ради о очигледној организованој групи која покушава медијском кампањом да представи лажно стање и максимално обори цену сунцокрета према пољопривредницима. За овакво деловање треба или да делује јавни тужилац или да се поднесе тужба, па нек они на суду лепо изнесу те податке о повећаним површинама од по њима 10% и смањеном роду сунцокрета од 10%. У озбиљним земљама ово се третира као манипилација што је законски кажњиво.
petar
Šta god bilo, samo da ne poskupi zejtin, narod nema para.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.