Sumrak Vizantije

U Biblioteci „Istorijska izdanja” beogradske izdavačke kuće „Prosveta” (urednik Mirjana Milosavljević) objavljeno je kapitalno delo rano preminulog vizantologa Ivana Đurića „Sumrak Vizantije. Vreme Jovana VIII Paleologa 1392-1448”. Reč je o obnovljenom izdanju, posle više od dve decenije od prvog objavljivanja (1984), delu koje je postalo nezaobilazno u proučavanju Vizantije i koje je prevedeno na francuski, poljski, ruski, italijanski i nemački jezik.

Ivan Đurić, jedan je od naših i svetskih najuglednijih vizantologa. Prema rečima istoričara Radivoja Radića, kolege, učenika i naslednika na čelu Katedre za vizantologiju na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta, Đurićevo delo „Sumrak Vizantije” postalo je referentno i neophodno u svim daljim proučavanjima Vizantije, a posebno pretposlednjeg cara Vizantije Jovana VIII Paleologa.

„Sumrak Vizantije” Ivana Đurića „Prosveta” je štampala u luksuznom izdanju, podstaknuta, između ostalog, i sugestijama brojnih čitalaca koji ovu knjigu više nisu mogli da nađu ni u antikvarnicama. Ovaj poznati beogradski izdavač je Đurićevim delom želeo i da obeleži deceniju od smrti Ivana Đurića (23. novembar 1997), koji je u vreme dramatičnih dešavanja prelaska iz komunizma u višestranački sistem učestvovao i na političkoj sceni Srbije.

Knjiga „Sumrak Vizantije” zasniva se ne samo na vizantijskim već i zapadnim izvorima, posebno venecijanskim u kojima ja Đurić našao mnoge, do trenutka objavljivanja njegove knjige javnosti nepoznate, podatke. Tako je, podvlači dr Radić, našao i one koji se tiču stvaranja crkvene unije sa Vatikanom, u nadi da će se katolički svet priključiti odbrani Carigrada od Turaka.

Pravi poduhvat učinio je beogradski „Filip Višnjić” upravo objavivši „Sabrana dela” Alekse Šantića! U pomoć ovom agilnom izdavaču pristupilo je i DOB – Društvo za očuvanje baštine iz Gacka, a urednik knjige koja iznosi više od 800 stranica je Mladen Milivojević. U knjigu uvode reči Jovana Skerlića koji piše o Šantiću kao o pesniku koji iskreno peva ono što oseća, koji ne peva iz mode i snobizma, ne žonglira rečima i ne veze fraze; on u stihove, kaže Skerlić, meće otkucaje svoga srca, ne kao pesnik, no kao čovek. „I pre no što je napisao svoju knjigu, on ju je svu u celini osetio i preživeo”, zaključuje Skerlić, hvaleći Aleksu Šantića kao pesnika koji iskreno i toplo voli svoju domovinu i pisca koji ima magiju da oživi ono što je duboko zakopano u našoj umornoj duši: i naše detinjstvo, i majku, i sjaj ognjišta, i žal za mladošću, i neutoljivu žeđ za slobodom. Posle Skerlića, u knjizi je sjajna pesma „Epilog” Matije Bećkovića, a potom slede stihovi, stihovi, stihovi Alekse Šantića, jedan za drugim, sve topliji, snažniji, emotivniji, a tu su i Šantićeve pripovetke, i drame. U izdanje, koje se završava Ćorovićevim tekstom o Aleksi Šantiću i rečima koje su kritičari i kolege pisci – Bogdan Popović, Tin Ujević, Isidora Sekulić, Antun Barac, Miodrag Pavlović, Skender Kulenović, Jovan Dučić… napisali o njemu, uvršćene su i do sada neobjavljene pesme, ukupno 41.

U prevodu Tatjane Portman sa francuskog, beogradski „Clio” objavio je „Kulturni život u Evropi na prelazu iz 19. u 20. vek” Žaka Digaa, francuskog profesora opšte i uporedne književnosti na Univerzitetu u Renu. Period koji proučava Diga, sa puno detalja i zanimljivih zaključaka predstavlja prelom u evropskim društvima zbog snažnog razvoja tehnike čime je omogućeno širenje različitih, a nadasve kulturnih sadržaja kroz Evropu i zbližavanje evropskih zemalja. Tako danas postoji, piše autor, opšta saglasnost da su mnogi intelektualni i estetski pokreti bili uobličeni još pre 1914. godine: ekspresionizam i futurizam iz perioda 1910-1915, na primer, pripremali su dadaizam i nadrealizam… Prekretnica vekova, kako se još naziva ovaj period, više znači kontinuitet, i to Diga dokazuje ovom knjigom u kojoj ćete saznati o pojavi novih kulturnih centara u Evropi, novim oblicima kulturne prakse i novim načinima izražavanja kao što su fotografija i film…

Biblioteka „Alef” Umetničkog društva „Gradac” iz Čačka bogatija je za još jedno delo: „Odgovornost umetnika” iz pera Žana Klera. Kler je, piše u kratkom uvodu Aleksandra Grubor, prevodilac ove knjige sa francuskog jezika, tvrdi zagovornik realizma u umetnosti. U „Odgovornosti umetnika” preispituje ovu temu u određenim vremenima, i zaključuje da jedino avangardni pokret u umetnosti nije uspeo da prihvati kritiku koja mu je upućivana, te je i njegova estetika ostala da, kako kaže, propoveda u vakuumu. Ova knjiga korespondira sa prethodnom, iz pera Žaka Digaa.

Per Petešun je prošlogodišnji dobitnik Impak Dablin književne nagrade za roman „Idemo da krademo konje” koji je upravo objavila beogradska „Geopoetika” u prevodu Predraga Crnkovića sa norveškog jezika. Ovaj pisac se sad prvi put predstavlja srpskim čitaocima, i to baš knjigom koja je dobila velike svetske nagrade: recimo samo da je za prošlu godinu u izboru „Njujork tajmsa” za knjigu godine osvojio drugo mesto.

Petešun u romanu „Idemo da krademo konje” hipnotiše, ocenjuju književni kritičari, majstorskim pripovedanjem čija je potka intimno osećanje života. Njega, pak, tvore sećanja i sentiment, a nema boljeg načina za njihovo rađanje od prirode, pod snegom, na suncu, u zelenilu i oblacima mirisnih šuma…