Subota, 28.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sumrak Vizantije

U Biblioteci „Istorijska izdanja” beogradske izdavačke kuće „Prosveta” (urednik Mirjana Milosavljević) objavljeno je kapitalno delo rano preminulog vizantologa Ivana Đurića „Sumrak Vizantije. Vreme Jovana VIII Paleologa 1392-1448”. Reč je o obnovljenom izdanju, posle više od dve decenije od prvog objavljivanja (1984), delu koje je postalo nezaobilazno u proučavanju Vizantije i koje je prevedeno na francuski, poljski, ruski, italijanski i nemački jezik.

Ivan Đurić, jedan je od naših i svetskih najuglednijih vizantologa. Prema rečima istoričara Radivoja Radića, kolege, učenika i naslednika na čelu Katedre za vizantologiju na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta, Đurićevo delo „Sumrak Vizantije” postalo je referentno i neophodno u svim daljim proučavanjima Vizantije, a posebno pretposlednjeg cara Vizantije Jovana VIII Paleologa.

„Sumrak Vizantije” Ivana Đurića „Prosveta” je štampala u luksuznom izdanju, podstaknuta, između ostalog, i sugestijama brojnih čitalaca koji ovu knjigu više nisu mogli da nađu ni u antikvarnicama. Ovaj poznati beogradski izdavač je Đurićevim delom želeo i da obeleži deceniju od smrti Ivana Đurića (23. novembar 1997), koji je u vreme dramatičnih dešavanja prelaska iz komunizma u višestranački sistem učestvovao i na političkoj sceni Srbije.

Knjiga „Sumrak Vizantije” zasniva se ne samo na vizantijskim već i zapadnim izvorima, posebno venecijanskim u kojima ja Đurić našao mnoge, do trenutka objavljivanja njegove knjige javnosti nepoznate, podatke. Tako je, podvlači dr Radić, našao i one koji se tiču stvaranja crkvene unije sa Vatikanom, u nadi da će se katolički svet priključiti odbrani Carigrada od Turaka.

Pravi poduhvat učinio je beogradski „Filip Višnjić” upravo objavivši „Sabrana dela” Alekse Šantića! U pomoć ovom agilnom izdavaču pristupilo je i DOB – Društvo za očuvanje baštine iz Gacka, a urednik knjige koja iznosi više od 800 stranica je Mladen Milivojević. U knjigu uvode reči Jovana Skerlića koji piše o Šantiću kao o pesniku koji iskreno peva ono što oseća, koji ne peva iz mode i snobizma, ne žonglira rečima i ne veze fraze; on u stihove, kaže Skerlić, meće otkucaje svoga srca, ne kao pesnik, no kao čovek. „I pre no što je napisao svoju knjigu, on ju je svu u celini osetio i preživeo”, zaključuje Skerlić, hvaleći Aleksu Šantića kao pesnika koji iskreno i toplo voli svoju domovinu i pisca koji ima magiju da oživi ono što je duboko zakopano u našoj umornoj duši: i naše detinjstvo, i majku, i sjaj ognjišta, i žal za mladošću, i neutoljivu žeđ za slobodom. Posle Skerlića, u knjizi je sjajna pesma „Epilog” Matije Bećkovića, a potom slede stihovi, stihovi, stihovi Alekse Šantića, jedan za drugim, sve topliji, snažniji, emotivniji, a tu su i Šantićeve pripovetke, i drame. U izdanje, koje se završava Ćorovićevim tekstom o Aleksi Šantiću i rečima koje su kritičari i kolege pisci – Bogdan Popović, Tin Ujević, Isidora Sekulić, Antun Barac, Miodrag Pavlović, Skender Kulenović, Jovan Dučić… napisali o njemu, uvršćene su i do sada neobjavljene pesme, ukupno 41.

U prevodu Tatjane Portman sa francuskog, beogradski „Clio” objavio je „Kulturni život u Evropi na prelazu iz 19. u 20. vek” Žaka Digaa, francuskog profesora opšte i uporedne književnosti na Univerzitetu u Renu. Period koji proučava Diga, sa puno detalja i zanimljivih zaključaka predstavlja prelom u evropskim društvima zbog snažnog razvoja tehnike čime je omogućeno širenje različitih, a nadasve kulturnih sadržaja kroz Evropu i zbližavanje evropskih zemalja. Tako danas postoji, piše autor, opšta saglasnost da su mnogi intelektualni i estetski pokreti bili uobličeni još pre 1914. godine: ekspresionizam i futurizam iz perioda 1910-1915, na primer, pripremali su dadaizam i nadrealizam… Prekretnica vekova, kako se još naziva ovaj period, više znači kontinuitet, i to Diga dokazuje ovom knjigom u kojoj ćete saznati o pojavi novih kulturnih centara u Evropi, novim oblicima kulturne prakse i novim načinima izražavanja kao što su fotografija i film…

Biblioteka „Alef” Umetničkog društva „Gradac” iz Čačka bogatija je za još jedno delo: „Odgovornost umetnika” iz pera Žana Klera. Kler je, piše u kratkom uvodu Aleksandra Grubor, prevodilac ove knjige sa francuskog jezika, tvrdi zagovornik realizma u umetnosti. U „Odgovornosti umetnika” preispituje ovu temu u određenim vremenima, i zaključuje da jedino avangardni pokret u umetnosti nije uspeo da prihvati kritiku koja mu je upućivana, te je i njegova estetika ostala da, kako kaže, propoveda u vakuumu. Ova knjiga korespondira sa prethodnom, iz pera Žaka Digaa.

Per Petešun je prošlogodišnji dobitnik Impak Dablin književne nagrade za roman „Idemo da krademo konje” koji je upravo objavila beogradska „Geopoetika” u prevodu Predraga Crnkovića sa norveškog jezika. Ovaj pisac se sad prvi put predstavlja srpskim čitaocima, i to baš knjigom koja je dobila velike svetske nagrade: recimo samo da je za prošlu godinu u izboru „Njujork tajmsa” za knjigu godine osvojio drugo mesto.

Petešun u romanu „Idemo da krademo konje” hipnotiše, ocenjuju književni kritičari, majstorskim pripovedanjem čija je potka intimno osećanje života. Njega, pak, tvore sećanja i sentiment, a nema boljeg načina za njihovo rađanje od prirode, pod snegom, na suncu, u zelenilu i oblacima mirisnih šuma…

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.