subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 12.08.2017. u 08:30 Gvozden Otašević

Sin, unuk i deda u finalu Guče

Trubačka dinastija iz Grdelice večeras u finalu 57. Sabora: Milan Nikolić je kapelnik i prva truba, drugu svira njegov sin Bogdan, a treću otac Božidar, čiji je roditelj Milan dvared bio pobednik Dragačevskog sabora
Трубачка династија из Грделице: Божидар Николић са сином, унуком и својим оркестром на Сабору у Гучи (Фото: Г. Оташевић)

Guča – Niko kao Nikolići. Trubačka kuća iz Grdelice tačno 50 godina takmiči se za pobedu u Guči, svirali su i kad su im se rađali potomci i kad su ispraćali pretke. Po tome im nema ravnih, ni u Srbiji ni na Dragačevskom saboru.

Evo ih i ove godine u carstvu limene muzike, a njihova trubačka dinastija izgleda ovako: Nikolić I (Milan 1931–1984, 13 puta kapelnik na Saboru), sin njegov Nikolić II (Božidar 1955, 26 puta kapelnik na Saboru), sin njegov Nikolić III (Milan, 1980, prvi put kapelnik), sin njegov Nikolić IV (Bogdan, 1998).

Pripovest, red je takav, počinje od rodonačelnika, Nikolić I, dok se 1967. spremao da prvi put krene u Guču. O tome svedoči Božidar Nikolić u jednoj besedi koju je pre nekoliko leta pribeležio sociolog dr Dragoslav Petrović:

„Išao sam u školu, dolazio sam iz školu, ćale mi kaže: ’Proba’. Šta je sad? ’Proba, idemo u Guču, Dragačevski sabor’. Meni to bilo interesantno, i mom pokojnom ćaletu, pitam: ’Kako idete na takmičenje, kakvo je to takmičenje?’ I meni je otac objasnio. Ja sam prvi put otišao ’71. da posmatram. Na oca su dali autobus, opština Leskovac, ali je autobus, ’oću da kažem, od pozorište, koji su mog oca voleli i cenili. Bio je jak trubač, jak orkestar, dva puta je osvajao prvu trubu. Ja sam otišao, video sam, i toliko je volim, Guču, ko oca i majku, ko hleb, volim. I ne može se uništiti ta Guča...

A onda sam ja ’73. stupio u orkestru i ja sam, kad smo mi na mesec dana počeli da spremamo koračnicu i kad sam ja s mog ćaleta otiš’o, koračnica se zvala ’Dubrovnik’. Spremao nas jedan Stefanović Jovan, isto vojni muzičar iz Grdelice, a živeo je u Surdulici. Tu koračnicu smo spremali dvadeset dana. A ja sam toliko, kad će da dođe da odem u Guči, na takmičenje. Pa gledam onu narodnu nošnju. Otišao je otac kupio mi štof, pa onda prsluk, košulju vezenu.”

Truba i Guča podigli su Božidara u društvo vrhunskih muzičara i otvorile su mu vrata sveta. Nikolići su prvi trubački orkestar u SFRJ, još iz vremena dok je Milan bio živ, koji je snimio long-plej gramofonsku ploču, onu na 33 obrtaja. Božidar reče da je u vreme sankcija, 1996, svirao u jednoj kafani u Atini tako da je gazda bio opčinjen tim zvukom, molio ga da ostane tu da živi. A on je svoju privrženost Guči pokazao na nezaboravan način, o čemu nam priča njegov sin, Milan Nikolić:

– To je bilo 1997. godine. Tačno na dan kad je u Surdulici održavano predtakmičenje za Sabor u Guči, moj tata Božidar sahranio je svoju majku, Nadicu, moju dragu baku. Tog popodneva tata je sa groblja došao na predtakmičenje, odsvirao sa suzama i plasirao se u finale.

Prošlo je 45 godina otkako je Božidar prvi put stao na pozornicu u Guči i za sva ta leta samo jedared uvrstio se među pobednike. I nije mu pravo zbog toga jer kao i svaki srpski trubač priželjkuje majstorsko pismo, za koje su neophodne tri pobede. Ali, ponositi Rom iz Grdelice je pre tri godine u Guči, na sastanku kapelnika nezadovoljnih odlukama žirija, rekao svojim kolegama:

– Sviram u Guči tolike godine, osvojio sam samo jednu nagradu, i to sam zaboravio kad je bilo. Valjda 1984, moj orkestar dobio je priznanje za najizvornije muziciranje. I ja se ne žalim, a vi se žalite – kazao im je Božidar.

Ali, bog je pravedan, kaže stari narod. Upravo zbog Božidarevog i, može biti, sličnih primera, rukovodstvo Sabora odlučilo je da majstorsko pismo pripada i svakom trubaču koji je zagazio u sedmu deceniju svog veka, a ima bar 20 učešća na Saboru. Tako je Božidar Nikolić Donja onomad proglašen majstorom saborskim, i ime mu je uklesano na granitnu ploču Doma kulture u Guči, tamo gde su i svi drugi majstori. I gde je i njegov otac Milan.

Ove godine predao je kapelničko mesto sinu Milanu, ali bez Guče ne može. Biće treća truba u orkestru Nikolića na finalu, u subotu. Prva je Milan, druga Bogdan. Takva slika još nije viđena na saborima: sve tri trube u orkestru su iz iste loze i iste kuće – deda, sin i unuk.

Nekad su, kao i Božidara 1973, romske orkestre za Guču pripremali razni pismeni muzičari, često vojni. Danas to ide drugim putem: jedna soba na trećem spratu kuće Nikolića pretvorena je u tonski studio, i tu mlađa pokolenja sklapaju pesme i čočeke koristeći internet i elektronske aranžere. Ovi Grdeličani pod tim krovom imaju svog, školovanog čoveka za to. Bogdanu Nikoliću tek je 19 godina, ali odmalena nije dangubio pa je završio srednju muzičku školu „Stanislav Binički” u Leskovcu, odsek klavira i trube. I biće verovatno najmlađi muzičar u povesti Sabora koji se ovde takmiči i kao trubač i kao kompozitor.

– Mi smo za finale 57. Sabora spremili pesmu „Zbog tebe, mome ubava”, i „Milanov čoček”. Čoček je komponovao moj Bogdan u taktu devet osmina. Po kome je ta razgaljujuća igra nazvana? Možda po meni, možda po Bogdanovom pradedi – besedi Milan Nikolić, uoči nadmetanja najboljih trubačkih orkestara Srbije, koje počinje večeras u 20.00.

A kako ono beše ide „Zbog tebe, mome ubava”, arija uz koju je, dok je peva Staniša Stošić, lako bilo zamisliti lepu, čigrastu Vranjanku sa košuljom od domaćeg platna, izvezenu srmom, ogrnuta jelekom i u šalvarama od teške svile? I sa nanulama, u kojima zavodnički cupka, dok se đerdan vrti oko bijela grla?

„Zašto me budiš u zoru/ Vranjanke, mori ubava/ pusti me da se naspijem/ dertovi da si razbijem. Pa refren: Zbog tebe, mome ubava/ srećan sam samo dok spijem/ kad me u zoru probudiš/ dan beli hoću da ubijem. I još: Majka me uvek molila/ sa svoje mleko zaklela/ ostavi, sine, mehane/ i ubave mome iz Vranje/ mehana mi pamet odnela/ Vranjanka srce uzela/.”

Komеntari1
6706f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

spasenija kolček
Živeli Nikolići i neka vaša truba bude zanavek sa ljudima. Ova zemlja treba takve ljude stvaraoce, a naša srca trebaju umetnost narodnu i svaku drugu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja