Sulejman Ugljanin oživljava sećanje na deklaraciju o priključenju Sandžaka BiH

Novi Pazar – Ako bude sledio ono što mu predlaže predsednik Bošnjačkog nacionalnog beća (BNV) Sulejman Ugljanin, ministar prosvete Srbije Mladen Šarčević trebalo bi da se o obrazovanju bošnjačke dece u Srbiji dogovara sa Vijećem ministara Bosne i Hercegovine. U pismu ministru Šarčeviću Ugljanin kaže da je ono „relevantna institucija”, kao i da „Bošnjaci u Srbiji Bosnu i Hercegovinu osećaju kao svoju maticu”.

Nije prvi put da Ugljanin, kada već nije ministar u Vladi Srbije (što je bio od 2008. do 2014. godine), pokušava da dodatnu snagu dobije iz Sarajeva.

Uostalom, i SDA Sandžaka, na čijem je čelu od osnivanja, nastao je kao deo SDA BiH. Međutim, Ugljanin nastoji da dokaže da je bliskost ovog dela Srbije sa Bosnom i Hercegovinom i kroz istoriju utemeljena. I to još pre sto godina.

Zato se BNV priprema da u oktobru naučnim skupom obeleži stogodišnjicu takozvane Sjeničke konferencije. Na ovom događaju 13. i 14. avgusta 1917. gradonačelnici i predsednici 12 sandžačkih opština usvojili su deklaraciju kojom se od Austrougarske traži da se Sandžak otcepi od Srbije i Crne Gore i pripoji Bosni i Hercegovini. Ovom skupu prisustvovali su uglavnom age i begovi, s gradonačelnikom Pljevalja Mehmed-pašom Bajrovićem na čelu.

„Priključenje Bosni i Hercegovini naša je nepokolebljiva želja, istovremeno jedino razumno rešenje, koje treba sprovesti do kraja”, navedeno je između ostalog u Sjeničkoj deklaraciji. Ovim dokumentom predviđena je i alternativa. „U slučaju da našim zahtevima na koje mi imamo pravo, a nama možda iz nekih nepoznatih razloga ne može biti udovoljeno, mi tražimo samoupravljanje Sandžakom”, piše u deklaraciji. Učesnici konferencije zahtevali su izdvajanje Sandžaka iz Srbije i Crne Gore, navodeći da je „sasvim neprirodno otcepiti Sandžak od Bosne, okupirati ga i podeliti između Srbije i Crne Gore”.

Još pre dve godine BNV je doneo odluku kojom se 2017. godina proglašena za godinu obeležavanja stogodišnjice Sjeničke konferencije. „Davne 1917. godine srelo se 12 gradonačelnika Bošnjaka, da razmotri ono što i mi danas radimo, a to je težnja da obezbedimo dugotrajan mir i razvoj Sandžaka za sve građane koji u njemu žive, kao i da sprovedemo važnu reformu političkog sistema Srbije”, kazao je tada Ugljanin. Iako je Sjenička konferencija održana u vreme okupacije Srbije u Velikom ratu, a potpise na deklaraciju stavili su gradonačelnici koje je imenovala okupatorska austrougarska vlast (uglavnom su to bili age i begovi), Ugljanin smatra da je to bio „civilizacijski čin legitimno izabranih predstavnika građana Sandžaka”.

Na konferenciji za novinare Ugljanin je odbio da odgovara na pitanja vezana za obeležavanje stogodišnjice Sjeničke konferencije, najavivši da će toj temi biti posvećen neki drugi susret s predstavnicima medija. Predsednik Programskog odbora skupa u Sjenici Muhedin Fijuljanin tvrdi da za taj događaj vlada veliko interesovanje. Kaže da je učešće, s različitim temama, najavilo nekoliko desetina naučnika iz Srbije, Bosne i Hercegovine, sa Kosova, iz Makedonije i Turske.

Fijuljanin navodi da spisak učesnika nije konačan, da mogu da se prijave i novi, „pa i Čedomir Antić i Salih Selimović”, koji su u medijima već osporavali legitimitet skupa u Sjenici od pre sto godina. „Sada, kada je aktuelna priča o Kosovu, o ustavnim promenama u Srbiji, dobro je da se ’otkoče’ sve teme, a Sandžak je jedna od njih, da se o tome razgovara”, ističe Fijuljanin, koji najavljuje da će svi radovi posle skupa biti objavljeni u posebnoj publikaciji. On, međutim, još ne zna da li će se na kraju donositi neka vrsta zaključka ili nova deklaracija.

Jedan od učesnika skupa biće i Esad Džudžo, čiji se rad bavi položajem Bošnjaka u Srbiji od 1917. godine do danas, s osvrtom na zaokruživanje nastave na bosanskom jeziku i mukama da se jugozapad Srbije u udžbenicima za bošnjačku decu nazove Sandžakom. „Cilj je reafirmacija regionalnog uređenja države u kojoj živimo, u susret ustavnim reformama”, kaže Džudžo. I on i Fijuljanin negiraju da u obeležavanju stogodišnjice Sjeničke konferencije ima bilo čega što je suprotno interesima Srbije i podsećaju da je za ovaj događaj sredstva izdvojilo i Ministarstvo kulture Srbije.