Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PLANSKI DOKUMENT ZA PARIGUZ

Hotel za sportiste i kružna biciklistička staza na jezeru

Zelenu oazu sa otvorenim sportskim terenima predviđa nacrt planskog dokumenta za uređenje resničke lepotice na kojoj zbog blizine dalekovoda nije preporučljivo kupanje i pecanje
Паригуз ће ускоро постати спортско-рекреативни рај (Фото Д. Јевремовић)

Raj za sportiste – „zabranjeno voće” za pecaroše i kupače. Između te dve krajnosti predviđeno je uređenje rakovičkog jezera Pariguz, budućeg sportsko-rekreativnog centra „Jezero” u Resniku. Brojni otvoreni tereni za odbojku, rukomet, tenis, hotel namenjen isključivo sportistima sa spa centrom i zatvorenim bazenom, hala, biciklistička staza oko jezera i pešačke koje će presecati područje od 24 hektara aduti su predviđeni nacrtom plana detaljne regulacije koji bi trebalo da privuku profesionalne sportiste i rekreativce.

Sadašnje glavne posetioce pecaroše koji godinama maštaju o sređivanju jezera razočaraće vest da njihov hobi novim planskim dokumentom nije preporučljiv, kao ni brčkanje u jezeru kada ono bude konačno očišćeno. Razlog je bezbednosni – teritoriju preseca pet dalekovoda napona 110 i 120 kilovolti ispod kojih nije dozvoljena izgradnja objekata, kupanje niti duže zadržavanje, kaže Božidar Bojović iz Urbanističkog zavoda, rukovodilac izrade plana detaljne regulacije centra „Jezero” koji je na javnom uvidu do 29. avgusta.

– U planu nigde ne piše da su kupanje i pecanje zabranjeni, ali vodene površine ispod dalekovoda nisu viđene za plivanje. Na parcelama ispod njih biće velike zaštitne zone niskog rastinja širine veće od 30 metara gde je gradnja čak i otvorenih sportskih terena zabranjena. Ispod dalekovoda će moći da se prođe. Na delu teritorije takođe ne može da bude gradnje zbog drugog ograničenja, a to je magistralni gasovod koji seče lokaciju – objašnjava Bojović.

Sadašnja ulica koja bez putokaza vodi do Pariguza i u kojoj jedva mogu da se mimoiđu dva automobila neće biti glavna veza sa jezerom. Na nju će se nadovezati takozvana komunalna staza sa severne strane jezera ispod koje će biti provučena kanalizacija kako fekalije iz porodičnih kuća ne bi direktno oticale u jezero i zagađivale ga što je višegodišnja pojava. Na tom koridoru uz vodenu oazu biće pešačka i biciklistička staza sa parkingom. Jedina vozila koja će moći da koriste komunalnu stazu su vatrogasna i kola Hitne pomoći.

Glavni pristup centru biće nova saobraćajnica, nadovezaće se na postojeću Brestovačku ulicu i protezaće se iznad budućeg kompleksa. Na njenom kraju nalaziće se okretnica javnog prevoza, a uz nju parkinzi.


(Foto D. Jevremović)

Hektare između te nove ulice i jezera urbanisti su podelili na četiri celine. U prvoj, najbližoj brani, planirani su otvoreni tereni sa sportskom salom, a sportska igrališta osmišljena su i na parceli pored. Treća celina doživeće najveći graditeljski procvat jer je ne kače važni infrastrukturni objekti zbog kojih je gradnja u drugim delovima ograničena. U njoj bi mogao da nikne hotel do 9.000 kvadratnih metara što je polovina ukupne površine planiranih sadržaja, kao i zatvoreni i otvoreni sportski poligoni. Sport pod otvorenim nebom sa pratećim sadržajima poput svlačionica, bifea, magacina za sportsku opremu dozvoljen je i u četvrtoj celini.  

Atrakcija ove prirodne lepotice, za čiju vodu pecaroši tvrde da je hladnija od Savskog jezera jer se u nju uliva sedam izvora i da je bogata klenom, štukom, babuškom i somom, biće biciklistička staza kroz  šumu sa južne strane Pariguza. Na suprotnoj strani brane planiran je pešački most koji će povezati šumu i celinu najudaljeniju od brane, odnosno današnjeg prilaza jezeru. Čak i rakovički Pariguz jednim detaljem podsećaće na „Beograd na vodi” odnosno njegovu Savsku promenadu.  

– Prostor uz jezero ispod komunalne staze ostavili smo za klupe i montažne platforme na kojima bi mogli da se nađu kafići i teretane na otvorenom – dodaje Bojović.

Najveća prepreka koja će morati da bude savladana pre nego što počne realizacija ovog projekta biće rešavanje imovinskih problema na zemljištu koje okružuje jezero. Parcele na 20 metara od vode pripadaju opštini, a da bi kompleks mogao da se gradi potrebno je mnogo više zemljišta koje je u rukama privatnih vlasnika. Vlasnici su, kako su ranije govorili za naš list čelnici Rakovice, uslovljavali opštinare da otkupe njihove parcele, za šta opština nije imala novca.

Ta začkoljica mogla bi da bude prevaziđena tako što bi se vlasnicima parcela u zamenu za plac ponudio deo prostora u budućem kompleksu. Druga varijanta je da grad otkupi njihovo zemljište i proda ga investitoru. Ko je bacio oko na Pariguz čelnici Rakovice još ne otkrivaju. Ranije su tvrdili da su za tu lokaciju pre svega zainteresovani strani ulagači, ali da su čekali usvajanje planskog dokumenta koji je preduslov za njihov dolazak. On bi u gradskom parlamentu trebalo da bude usvojen do kraja godine.

Lična karta jezera

Pariguz je nastao krajem osamdesetih godina prošlog veka u Resniku izgradnjom veštačke brane da bi se zaustavile česte poplave.

Udaljen je 17 kilometara od centra grada, šest od autoputa E 70 i kilometar od obilaznice.

Jezero je dugo 600 metara, široko 120, a dubina dostiže i do 18 metara. Divlje patke i barske kornjače njegovi su stanovnici.

Postoje dve legende o nastanku imena Pariguz. Prema jednoj, prozvano je po zasedi koju su Srbi postavili Turcima u vreme Prvog srpskog ustanka i kuršumima im „potprašili” zadnjicu. Druga priča kaže da se tu nekada nalazilo lekovito blato kojim su još Rimljani lečili šuljeve.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Стефан Стојановић
Зашто не забране једноставно спортски риболов потпуно, и да завршимо причу. Ја мислим да су спортски риболовци заостали људи који коче прогрес, развој наутичког спорта, урбанизма, угоститељства, скутерства. А ноћу сметају криволовцима да несметано струјаре, бацају динамит, тј. снабдевају ресторане свежом речном рибом.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.