Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: SRĐAN PENEZIĆ, reditelj

Na smrt Krcuna gledam kao na ubistvo Kenedija

Otac je bio izuzetan pripovedač, ali bi i doneo kino-projektor i filmove i rekao: „Evo, više ne moram da pričam”, seća se scenarista i reditelj filma „Ime: Dobrica, prezime: nepoznato”
Слободан Пенезић Крцун (Фотодокументација Политике)

Vrnjačka Banja – Želeo sam da snimim film o dobroti jer sam stalni optimista i imam nadu, čak i ako vidim da se sve oko mene ruši, kaže Srđan Penezić, čiji je film „Ime: Dobrica, prezime: nepoznato prikazan na Festivalu filmskog scenarija.

Scenarista i reditelj živeo je 34 godine u SAD, baveći se molerajem, kancelarijskim poslovima, namenskim filmovima, ali i animacijom („Film noar”). U „Dobrici”, kojeg je realizovao sa prijateljima sa kojima je drugovao u Americi – glumcem Slavkom Štimcem i njegovom suprugom slikarkom Vesnom Golubović, producentkinjom, brani ideju da bi život mogao da bude lep kada čovek ne bi čoveku bio vuk. Takođe, i kad nepoverenje preraste u poverenje, podozrivost u veru, beznađe u nadu.

Srđanov autorski i životni optimizam iznenađuje, ako se zna da je sin Slobodana Penezića Krcuna, heroja revolucije, načelnika Ozne, Titovog saborca kog se maršal odrekao 1964...

Gledaoci sa projekcije vašeg filma izlaze sa suzama u očima, ali i sa osmehom? Šta publika čita u „Dobrici”?

Čita nadu. Želja Slavka Štimca, Vesne Golubović i mene bila je da podarimo publici nešto što bi ona želela da vidi. Ljudi koji dolaze u bioskop žele da izađu obradovani, da im film pobudi emocije.

Kroz film dajete presek skoro svega što je Štimac snimao dosad. Kroz te filmove pratili smo njegovo detinjstvo, odrastanje i sazrevanje kao umetnika. Je li njegov život film ili obrnuto?

U jednoj meri da. Činjenica je da je ta karijera veliki deo njegovog života, igrao je u više od 50 filmova i serija. Ako pažljivo gledate „Dobricu”, možete da vidite Slavkov život. S druge strane, on nije ništa od onog što se vidi na filmu. On je čovek širih interesovanja. Hteo je da bude naučnik, istraživač. Naravno, on voli glumu kao svoju profesiju i ne bi tako dobro opstao u njoj da je ne voli.

Je li vaš film bajka?

To je bajka za odrasle. Pravljen je sa željom da gledaocu omogući da sanja, kao što i bajke to čine, da veruje da je moguće bolje sutra, da dobrota ipak postoji.

Kakve vam je bajke pričao otac Slobodan Penezić Krcun i čemu vas je učio? O dobroti srpskog naroda koju je isticao?

Ne sećam se oca toliko dobro. Imao sam 12 godina kad je umro. Prema meni je bio vrlo dobar, moja porodica je živela složno. Izuzetno sam blizak sa sestrom i bratom. Ako me je učio svojim primerom, onda je moj odgovor na vaše pitanje – da.

Na mene je najveći uticaj izvršila majka. Ona je bila izuzetna žena, talentovana. Imala je uticaj i na čitavu grupu naših prijatelja, jer smo imali vrlo liberalnu atmosferu u porodici – moglo je sve da se radi.

Kažete da je vaš otac umro? U našoj sredini se veruje da je on ubijen jer je bio nacionalista, da je saobraćajna nesreća namerno izazvana? Ne verujete u tu verziju?

O tome ništa ne znam. Meni je to zanimljivo kao priča i uvek sam mislio da je kao iz filma. Na to gledam kao na ubistvo Kenedija. Nikad nećemo saznati ko je ubio Kenedija, da li je bila zavera. Naravno, moj otac nije bio političar ranga Kenedija, bio je manje bitna ličnost. Teško je da čovek prepozna istinu među mnogim verzijama. Pogotovu ja, koji sam tada bio dete. A kasnije sam slušao razne priče.

 

Naš dugogodišnji kućni prijatelj Dobrica Ćosić, koji se sa nekolicinom očevih prijatelja trudio da mi zameni oca, ispričao mi je da mu je moja majka otkrila sadržaj razgovora sa Titom: da joj je Broz rekao da je oca ubio Ranković. Majka mi to nikada nije rekla

Kao onu priču da je vaša majka otišla kod Tita na razgovor i da joj je on rekao da je Krcuna ubio Ranković?

Da. U našoj kući je zazvonio telefon, ja sam se javio i čuo s druge strane: „Ovde Maršalat.” Mislio sam da me neko od drugova zeza. Moja majka je uzela slušalicu i javila se. Otišla je na taj razgovor, a od nje nikad nisam saznao šta se desilo tokom tog susreta sa Brozom. Znam samo da je prestala da ide na partijske sastanke.

Mnogo godina kasnije, naš dugogodišnji kućni prijatelj Dobrica Ćosić, koji se s nekolicinom očevih prijatelja trudio da mi zameni oca, posetio me je u Njujorku. Ispričao mi je da mu je majka otkrila sadržaj razgovora sa Titom: da joj je Broz rekao da je oca ubio Ranković. Od nje to nikada nisam čuo, već od Ćosića.

Verujete li da je to istina?

Imam tendenciju da verujem u to jer zašto bi me Dobrica lagao.

Mene, začuđujuće, ne zanima ništa od toga. Ništa ne znam o politici.

Tajne iz prošlosti i film o dobroti: scena iz filma „Ime: Dobrica, prezime: nepoznato” (Promo foto)

Kako se sećate oca? Kažu da je bio inteligentan i da je gajio crtu cinizma?

Malo ga se sećam. Bio je vrlo inteligentan. Bio je ciničan u samoodbrani. Na primer, kada bih mu rekao: „Tata, volim te”, on se nije ponašao kao junaci u američkom filmu, da me zagrli. Njegov štos je bio da kaže: „Evo ti 100 dinara” i da mi ih da. Mislio je da sam zbog toga to uradio. Takav mu je bio pristup u životu.

Bio je izuzetan pripovedač. Kao klinci voleli smo da sednemo pored njega i da nam priča priču. Krenuo bi od neke bajke, ali bi onda izmišljao priču dalje, dodavao vanzemaljce... Stvarao bi pozitivnu atmosferu, ali bi na kraju opet prevladao njegov cinizam, koji je promenio moj život. Doneo bi kino-projektor i filmove i rekao: „Evo, više ne moram da pričam.”

Kojim filmovima vas je uvukao u sedmu umetnost?

Otac je, da li srećom ili njegovom pameću, izabrao dobre filmove. Najviše je bilo Čaplinovih kratkih filmova. Bili su tu i Stanlio i Olio. Bilo mi je zadovoljstvo da ih gledam.

Čini mi se da sam sa sedam godina dobio prvu filmsku kameru.

Jeste li razmišljali da priču svoje porodice prenesete na platno? Priča o Krcunu i njegovom stradanju je ovdašnji mit.

Ne, nikada. Meni se to čini dosadnim. Druge ljude zanima da o tome slušaju. Pre bih pravio neki lik baziran na mojoj majci jer ona je kasnije umrla pa sam je bolje upoznao. Snimao bih filmove o nekim svojim rođacima, a ovo je izanđala tema. Znam da je ljudi stalno prežvakavaju i razumem zašto to rade.

Jeste li zbog toga odustali od dokumentarca o Krcunu koji je trebalo da radite za „Filmske novosti”?

Delimično zbog toga. Učinilo mi se da se toliko priča o tome, neki su za, neki protiv. Mali i nebitni poklon mom narodu bio bi da ne napravim taj film, da ne dižem opet ljudima pritisak, da ih ne nerviram, da se ne svađaju po nekim kafanama onako polupijani.

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bato
Vidio sam Krcubovog Servoleta u Uzicu,bio je sjajno auto i imao je zelenkasto zatamljena stakla.Cuo sam i pricu da je Tito trazio od rukovodstva Srbije da grade novu dzamiju za dolazece arapske goste na sta je ekspresno dobio negativan odgovor od Krcuna.Rekao je - U redu druze Tito ako mi izgradima Crkvu u Meki neka oni grade dzamiju u Beogradu.Time je sve to zaustavljeno.Takve izjave se i danas ocekuju od Vucica i kompanije.Jednom rijecu Krcun je bio heroj i to neponovljivi.Iako postoji prica da ga je Leka ubio,Tito nije mogao pobjeci od odgovornosti za njegov zivot.
Tasa
@Bato Cudno je da je Tito bas od Penezica, sefa OZNE, trazio da se gradi dzamija u Beogradu, a ne od nekog iz minstarstva za gradjevinarstvo i urbanizam. Koliko mi je poznato u Beogradu je vec postojala jedna dzamija. Da je Tito hteo da se gradi nova bila bi izgradjena, ko bi ga sprecio da se to desi? Inace, svetske metropole imaju dzamije i niko se zbog toga ne oseca povredjeno ili ugrozeno. Vise nema Tita. Pa ce se u demokratij grati nove dzamije u Beogradu. Svojevremeno smo citali da je Tito bio ljut na Kardelja, sto su on i Pepica o njemu i Jovanki lose pricali, pa je Jovan Veselinov u lovu na njega “slucajno” opalio i Kardelj zadobio lakes povrede, pa ga jedno vreme nije bilo u Beogradu. Jos cudnije je da Tito nije naredio likvidaciju Rankovica, vec Penezica. Posle Titove smrti pronadjeni su “famozni” prislusni uredjaji Titove spavace sobe, zbog cega je ovaj navodno smenjen.
Obrad Lipovac
Posle 15.5.1945. godine, u miru, u borbama sa ustašama, četnicima i ostacima drugih razbijenoh zločinačkih formacija na teritoriji SFRJ, poginulo je 2873 pripadnika UDB (ne računajući pripadnike KNOJ). Slobodan Penezić je bio ratni komesar II proleterske divizije i šef OZN Srbije od njenog osnivanja. Slobodan Penezić Krcun jedan je od najznačajnijih i najuglednijih Srba u našoj istoriji.
Lipovac
Naravno @Šarac, samo ne sekretar nego generalni sekretar, a kao takav imam dužnost da prosvetljujem takve kao što ste vi. Pupin je ukrao je Tesli patent radija i prodao ga braći Markoni (zato Tesla sa njim nije govorio), Mišić je bio načelnik generalštaba Vojske Kraljevine Srbije tokom okupacije Crne Gore i zločina koje je ta vojska tamo počinila. Garašanin nas košta državnosti, a po njegovom receptu je počinjen genocid u Srebrenici. Uz Teslu, Stepu i Milankovića sasvim pristaju Krcum, Leka, Koča, Latinka, Kika, Mijalko ... Biće mi drago ako mogu još nešto da učinim za vas.
Vladija Sarac
Sad sam prosvetljen, hvala ti do neba Obrade. Do malo pre sam mislio da su Tesla, Pupin, Zivojin Misic, Stepa Stepanovic, Milankovic, Garasanin i slicni ljudi medju najuglednijim Srbima. Medjutim, ta uloga pripada Krcunu, koji se hvalio da su mu ruke krvave do ramena, koji se fotelje dokopao ubijajuci svoje sunarodnike u ime naroda, ili vodeci ih u smrt losim komandovanjem u prijepoljskoj bici, ili prebijanjem predratnog komuniste Zivojina Pavlovica (Nemci prakticno ulaze u Uzicku republiku, a Krcun i Dedijer biju coveka koji se usudio da kritikuje Staljina)... Nego, Obrade, potpisujes li se jos uvek kao "Obrad Lipovac, Sekretar SK Srbije"?
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Radio sam kao novinar u Srbiji kada sam u Turistickoj Stampi pisao o misterioznom zamk na Tari pravljen od tesanog kamena. Nije se znalo kome ta oveca gradjevina pripada . Kasnije sam saznao da je to odmaraloiste za UDBU . Ilegalno sam napuistio Jugoslaviju i peske otisao do Pariza. Tu sam dobio politicki azil a kasnije otisao za Australiju.
Dr ing. Obrad Lipovac
Baš vas je izmorilo to pešačenje do Pariza. Ipak je to 2000 kilometara. Na Tari ne postoji objekat od "tesanog kamena", ne znam šta je radio vaš urednik, valjda nije pustio članak. Ima nešto slično, u početku dvadesetak soba, na Zlatiboru. Zove se Narcis, par godina je korišćen za sastanke vrha UDB ali je vrlo brzo predat na korišćenje RSUP Srbije i koristili su ga radnici SUP, i njega i "Partizanku" u Vrnjačkoj banji i "Beograd" u Bečićima. U to vreme, vi možda ne znate, niste bili u zemlji, odmarališta širom Jugoslavije je imalo 90% srpskih radnih organizacija, od pošte, JAT, Jugopetrola, Lole, IMT ...
Simče
Poštovani g. Peneziću, lepo je da ste želeli da snimate film o dobroti, ali bi bilo još bolje za mladu generaciju koja ne zna, da ste snimali film o zlu koje je Vaš otac "heroj revolucije" počinio. Mislim, da bi takav film bio uspešniji.
Саша Бенџаревић
То и јесте генерално проблем нашег народа, причају се бајке уместо да се на основу доступне документације разјасни улога (лик и дело) тих људи који су у једном периоду били у прилици да одлучују о судбини многих људи. Ја мислим да то и јесте посао историчара. Ја лично имам негативан став и о Крцуну и о Ранковићу из простог разлога јер им је шеф био ЈБ, а од тих богобораца и није могло испасти ништа добро. Последице гледамо данас. Ми чак ни дан данас немамо званично потврду ко је уопште био "мали Јожа" а човек је владао 40 година овим мученим српским народом. Поражавајуће је да нас то и не интересује.
предраг Вулин
У говору на Бањици, новембра месеца 1944. Јосип Броз је рекао: „Србија нема чему да се нада. За њу неће бити милости”...Ову поруку друга Старог, Србима је у потпуности растумачио Слободан Пенезић Крцун, који је рекао: „Премного вас је остало у животу, али још имамо времена да ту грешку исправимо”. Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали”... како тада тако и данас!!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.