Kupovni i prodajni kurs evra u menjačnicama gotovo jednaki

U mnogim menjačnicama u Beogradu u poslednjih nekoliko dana razlika između prodajnog i kupovnog kursa evra bila je samo 30 do 40 para, što praktično znači da su se kursevi izjednačili. Ovo je, kako kažu poznavaoci prilika, retkost na domaćem tržištu.

Banke, međutim, ne vode ovakvu kursnu politiku, pa su kod njih rasponi između gornjeg i donjeg kursa znatno veći – i do pet dinara. Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kaže da su male margine između kurseva, kako se to stručno kaže, posledica stabilnosti kursa dinara prema evru.

– To znači da oni koji trguju devizama očekuju da će kurs biti stabilan s malim oscilacijama. Menjačnice, banke i ostali tržišni učesnici od rizika budućih promena vrednosti dinara i deviza štite se tako što prave veću razliku između kupovnog i prodajnog kursa. Kad se te margine u proseku povećaju, na primer na tri dinara, to znači da menjači strahuju da bi mogli da pretrpe štetu usled promene kursa – kaže Grubišić.

Ipak, kurs evra u beogradskim menjačnicama nije ujednačen. Naš sagovornik kaže da je i sam video da u menjačnicama, na samo 30 metara udaljenosti, postoje velike razlike između kupovnog i prodajnog kursa.

– Svako prema svojoj strategiji formira cenu i ima svoj tržišni segment na koji puca. Neko ima menjačnicu u centru Beograda i računa na turiste koji ne obraćaju mnogo pažnju na to. Drugi ne idu na veliki promet, već na veću kursnu razliku – kaže Grubišić.

Menjači nerado govore o tome kako formiraju svoju cenu i zašto neki od njih imaju nižu cenu od konkurencije.

– To vam je kao kod bilo koje druge robe. Što je jevtinija, više će se prodati. Što je bolji kurs, veći je promet. Sve zavisi kakvu ko politiku vodi – kažu u jednoj menjačnici.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) objašnjavaju da, saglasno Odluci o uslovima i načinu rada deviznog tržišta, banke još od 2002. godine slobodno, u skladu s poslovnom politikom, formiraju kursne liste. Osim toga, jaka konkurencija između banaka, kojih trenutno ima 30, a posebno menjača, kojih ima oko 3.000, utiče da raspon između kupovnih i prodajnih kurseva bude uži.

– Banka jednom dnevno, na početku radnog dana, slobodno formira i objavljuje kursnu listu. Ovlašćeni menjači i ovlašćeni poštanski operater kursne liste takođe formiraju slobodno, ali u skladu s kursnom listom za efektivni strani novac banke ili banaka s kojima imaju zaključen ugovor o obavljanju menjačkih poslova. Tako formirane kursne liste važe do objavljivanja sledeće kursne liste početkom narednog radnog dana – kažu u centralnoj banci.

Slobodno formiranje kursnih lista od strane banaka saglasno je sa režimom rukovođeno plivajućeg deviznog kursa i inflacionim ciljem kao osnovnom monetarnom strategijom NBS. Naime, na ovaj način omogućeno je da se devizni kurs formira na osnovu ponude i tražnje za devizama, odnosno delovanjem tržišnih sila ponude i tražnje. Ovakvo određivanje kupovnih i prodajnih kurseva iz kursnih lista banaka u skladu je i s međunarodnom praksom, kao i s postepenom liberalizacijom finansijskih i kapitalnih tokova kojima Srbija teži u procesu pristupanja EU.

Inače, tamo gde se menja novac ovih dana kažu da je promet povećan. Razlozi mogu biti godišnji odmori u inostranstvu, ali i povoljnija situacija za kupovinu evra. Sve u svemu, prodaja evra raste.

Dinar najjači u poslednje dve i po godine

Zvanični srednji kurs dinara prema evru juče je iznosio 119,48, što predstavlja najvišu vrednost dinara prema evru (najnižu vrednost kursa) od 7. novembra 2014. godine.

Dinar je na dnevnom nivou ojačao prema evru 0,1 odsto, dok je od početka godine ojačao 3,3 odsto.

U NBS kažu da su pritisci ka jačanju domaće valute rezultat, pre svega, poboljšanja makroekonomske situacije u zemlji – bolje usklađenosti platnobilansnih kretanja, odnosno popravljanja spoljnotrgovinskih pokazatelja zemlje. Pored toga, stabilnosti na deviznom tržištu doprineli su i veće poverenje stranih portfolio investitora u perspektive domaće ekonomije i njihovo pojačano ulaganje u dugoročne dinarske hartije od vrednosti Republike Srbije u ambijentu smanjene neizvesnosti na međunarodnim finansijskim tržištima. Dodatno, na aprecijacijske pritiske uticali su i nešto veći neto otkup efektivnog stranog novca od ovlašćenih menjača i fizičkih lica, sezonski pojačano plaćanje stranih turista u Srbiji, ali i povećanje neto indeksirane aktive banaka, naročito tokom juna i jula, uzrokovano povećanom kreditnom aktivnošću banaka.