Petak, 20.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Dva brata odužiše dug prema otadžbini

Хаим Давичо (Фото: „Споменица погинулих српских Јевреја у Балканском и Светском рату”)

„Voli svoju zemlju u kojoj si se rodio i u kojoj živiš, jer ona je tvoja domovina, veli naša Biblija”, pribeleženo je za potonje generacije u „Spomenici poginulih srpskih Jevreja u Balkanskom i Svetskom ratu”. Potomci Srba mojsijevaca napisaše još i da su Jevreji, od kada su napustili svoju rođenu grudu, bili kroz sva vremena dobri građani, svuda kud ih je vodio put istorije.

Tako je to bilo i jeste i u zemlji Srbinovoj, u kojoj su Jevreji radili u miru na podizanju opštenarodnog blagostanja i borili se za vreme ratova, rame uz rame, hrabro, pored svoje braće Srba.

Bilo je Jevreja srpskih ratnika još u srpsko-turskim ratovima 1876–1878. godine, ali je ljubav Jevreja za srpsku zemlju došla do punog izražaja u balkanskim i Prvom svetskom ratu, kada su kao građani i vojnici, stari i mladi, primili svoju dužnost iskreno i sa samopregorom. Časovi tuge i bola, nemaštine i izgnanstva, kao i časovi radosti i slave, pobede i trijumfa, pri povratku u oslobođenu, proširenu, slavom ovenčanu i ujedinjenu otadžbinu bili su zajednički svima, bez razlike.

Među njima pamte se i braća Davičo, dva Haima, obojica iz čuvene i otmene porodice, koja je davala istinite rodoljube. Od rane mladosti vaspitavani su u spartanskom duhu, a kuća i škola dali su im porodičnu kulturu i solidnu spremu.

Haim M. Davičo je bio rezervni pešadijski kapetan, komandant 1. bataljona Sedmog pešadijskog puka trećeg poziva, njegov brat od strica Haim I. Davičo, srpski narednik, inače nastanjen u Beču, dolazi u Srbiju i učestvuje u borbama na Adi Ciganliji, gde biva kontuzovan, ali učestvuje u svim daljim borbama protiv neprijatelja sve do opšteg povlačenja 1915. godine. U Ljum-kuli biva zarobljen, ali se i tu ističe srpskim rodoljubljem i moralnim otporom prema neprijatelju do te mere da ga, kao zarobljenika, neprijateljske vlasti osuđuju na smrt. Kazna mu je u poslednjem trenutku preinačena na prisilni rad pod zemljom.

Haima M., kojeg je po navodima iz Spomenice odlikovao čelični karakter i inteligencija, borio se još u balkanskim ratovima, kao pukovski ađutant i zamenik komandanta bataljona, a iz Velikog rata ostade upamćen po protivnapadu sa svojim bataljonom da bi oslobodio druga dva svoja puka koje su Austrijanci zarobili.

Mnogobrojna austrijska vojska napala je da probije srpski front Kosmajske položaje, koje su branili, hrabro i uporno naši trećepozivci. Nekoliko bataljona je delom bilo izbačeno iz stroja, a delom zarobljeno. Tada je Haimu M. poveren težak, častan zadatak – da veštim manevrisanjem uspori brzo neprijateljevo napredovanje, do dolaska pomoći.

Sa Davičom na čelu bataljona, neprijatelj je odstupio u neredu, a naši zarobljeni bataljoni su spaseni, beleži Spomenica. Hrabri komandant nastupao je sve dalje, predvodeći lično svoje ljude i kad je pobeda bila sigurna, u poslednjim borbama Haim M. pada izrešetan neprijateljskim kuršumima na Ravnom gaju 25. novembra 1914. godine. Privremeno je sahranjen u Mladenovcu, odakle su njegove kosti prenesene u Beograd i položene na Jevrejskom groblju, u ratničkoj parceli.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pavle Petrovic
Nastavak...I ne samo to, tu nije kraj katastrofi i propasti koje su nasa pokvarena vlastela doneli nama. Nisu samo Srbi stradali u tom ratu (koga je nasa pokvarena vlastela inicirala), mada su oni mozda najvise stradali procentualno. I drugi su stradali u opstoj konflagraciji. Nemci, Austrougari, Britanci, Francuzi -- svi su oni izgubili milione ljudi uz velika razaranja. AU se raspala i izgubila Vojvodinu. Pa je mozda to imalo uticaj na specijalnu mrznju koju su oni ispoljili u 2. sv. ratu prema nama (100 za 1, NS racije i guranje pod led Dunava, itd.). U medjuvremenu je ta nasa pokvarena elita iscenirala atentat na hrv. poslanike u skupstini u sred bela dana, pa se iz toga izrodili hrv. ekstremizam, NDH, Jasenovac. Ovde govorim o uzrocima, ne o opravdavanju necega sto se ne moze opravdati. A uzrok svih propasti koje su zadesile ovaj narod je nasa pokvarena elita i njena dela, usmerena na sopstvenu korist a na nasu stetu. I sad, mi nesto "dugujemo" toj eliti, tj. otadzbini?
Anabela
Potrebno je da se u Zagrebu usvoji Rezolucija o osudi genocida nad Srbima u NDH. Zbog dobrih odnosa i buducnosti. Tuzno je da neko misli kako je neka tamo elita svojim odlukama mogla da motivise genocid i masovne zlocine protiv Srba pocinjene u XX veku. Ante Starcevic je pisao bolesnu, rasisticku ideologiju hrvatskog klero-nacizma jos u XIX veku, poectkom XX veka su po Zagrebu demolirane radnje Srba, pa su tamo neki zlocinci iz Zagrebackog korpusa, vraijeg ili kako se vec zvao, poubijali su silne civile po Macvi jos 1915. Genocid iz IISR da ne pominjemo, zatim izbacivanje Srba kao konstitutivnog naroda iz Ustava, pa proterivanje civila i danas pokusaji kulturnog cenoid i dokazivanja da Srba nije ni bilo u Hr. Jer onda bi izgledalo kao da Srbi nisu ni ubijani. Istina je da nema te elite iza koje bi mogao da se sakrije genocid, pa da se ona optuzi.
sa strane
Dragi gospodine, napisite svoje pravo ime, ova sarada vam nije potrebna. I nije nikakva sramota ne biti Srbin, sramota je lazno se predstavljati.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.