Skup o otcepljenju Sandžaka za Ugljanina civilizacijski čin

Sve svoje znanje i energiju želim da posvetim rešavanju statusa Sandžaka i statusa Bošnjaka u Srbiji, poručio je nedavno čelnik SDA Sandžaka i predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća Sulejman Ugljanin. Ovih dana Ugljanin je to svoje znanje i energiju uložio u pripremu obeležavanja stote godišnjice Sjeničke konferencije, kada su načelnici 12 opština u deklaraciji zatražili da se Sandžak otcepi od Srbije i Crne Gore i pripoji Bosni, „pošto njoj istorijski i jezikom pripada”, ili da dobije makar autonomiju.

Za subotu Ugljanin je sazvao sednicu Bošnjačkog nacionalnog veća, a već uveče biće održan okrugli sto posvećen Sjeničkoj konferenciji.

„Ovo je vrlo značajan datum i civilizacijski čin legitimno izabranih predstavnika građana Sandžaka, koji su se tada okupili da reše statusna pitanja Sandžaka i Bošnjaka”, kazao je svojevremeno šef SDA, koji je više puta isticao da on, njegova stranka i BNV i danas rade ono što je proklamovano na Sjeničkoj konferenciji, odnosno da kao i učesnici ovog skupa iz 1917. godine „nastoje da obezbede dugotrajan mir”.

Sjeničko okupljanje gradonačelnika, uglavnom aga i begova, koji su u Prvom balkanskom ratu izgubili privilegije, održano je pre jednog veka sredinom avgusta, a Ugljanin je predstojeći skup zakazao za oktobar. Predsednik Programskog odbora Muhedin Fijuljanin kaže da je reč o ozbiljnom događaju za čiju je pripremu potrebno dosta vremena.

Planirano je da to bude naučni i međunarodni skup uz prisustvo nekoliko desetina učesnika. Biće to prilika da se okupljeni podsete i na 29. jul 1990, kada su novopazarskim ulicama kolone automobila nosile bezbroj do tada retko viđanih, uglavnom zelenih zastava. Tada je organizovan osnivački skup SDA Sandžaka, a na gradskom stadionu Alija Izetbegović poručivao je da, ako Srbija i Crna Gora budu htele da prave zajedničku državu, „tražićemo potpunu političku i teritorijalnu autonomiju za Sandžak”.

Ugljanin je tada proglašen za predsednika stranke, a pušteno je i jato golubova. Ali vreme koje je dolazilo odisalo je nemirom. „Pored crkve ima mesta za džamiju. Ali ko raškom zemljom pronese bilo koji drugi barjak osim srpskog, ostaće i bez ruke i bez barjaka”, pripretio je tada Izetbegovićevim sledbenicima u ovom delu Srbije lider SPO Vuk Drašković sa sabora kod Petrove crkve 9. septembra 1990. godine.

Od tada, za 27 godina, mnoge zastave vijorile su se ovim delom Srbije. A Ugljaninova stranka krajem oktobra 1991. na ilegalnom referendumu je pitala Bošnjake (tada Muslimane) da li su za potpunu političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka, s pravom priključenja nekoj od bivših republika SFRJ. Kasnije je saopšteno da su za autonomiju Bošnjaci glasali skoro stoprocentno. Godinu dana kasnije BNV usvaja Memorandum o specijalnom statusu Sandžaka, dokument po kojem bi ovo područje s jasnim granicama imalo svoju skupštinu, predsednika, vladu, sudstvo, policiju…

Posle bekstva u Tursku, u kojoj je bio od 1993. do 1996. godine, šef SDA često se vraćao „izvornim principima” svoje partije i govorio o autonomiji Sandžaka i potrebi da se reši status Bošnjaka i Sandžaka. Zvao je NATO trupe da Bošnjake zaštite od srpske vojske i policije „kao preteće sile za Bošnjake”, tražio da se nastavi Mirovna konferencija o bivšoj Jugoslaviji, tvrdeći da je pitanje Sandžaka ostalo nerešeno, tražio je da policija napusti ovaj kraj… Ali u vreme kad je bio ministar u srpskoj vladi, od 2008. do 2014. godine, ove priče bi utihnule i Ugljanin je tvrdio da Bošnjaci nikad u istoriji nisu imali više prava nego tada.

Sada, govoreći o toj prošlosti, tvrdi da je „Sjenička konferencija simbol težnje Bošnjaka za jačanje mira i razvoja Sandžaka”. I ne samo što će u oktobru biti obeležavan jedan vek od ovog događaja, već se krajem tog meseca organizuju i „Dani samoopredeljenja”, u znak sećanja na referendum o autonomiji iz 1991. godine. Oba događaja svedoče o težnji nekih bošnjačkih prvaka da ovaj deo Srbije pripoje Bosni i Hercegovini.

I dok najveći deo srpskih istoričara Sjeničku konferenciju ne vidi kao važan događaj, niti učesnike kao legitimne predstavnike Bošnjaka, predsednik socijalista u Sjenici Mikailo Kaličanin, na pitanje kako lokalni Srbi gledaju na ponovno oživljavanje ideje o pripajanju ovog područja Bosni i Hercegovini odgovara: „Mi ovde gledamo kako da preživimo, a država bi trebalo da reaguje ako nešto nije u redu”.

Zahteva smenu šefice tima za pregovore sa EU

Sulejman Ugljanin uputio je pismo predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić kojim traži reviziju Akcionog plana za manjine, povlačenje iz procedure manjinskih zakona i smenu Tanje Miščević, šefice tima za pregovore Srbije sa EU. Šef SDA navodi da su prilikom izrade i usvajanja Akcionog plana za manjine ignorisani svi predlozi BNV-a, a da je Miščevićeva prikrila činjenicu da manjinski Akcioni plan nema potreban legitimitet i, kako se navodi, kod međunarodnih zvaničnika širila dezinformacije na štetu Bošnjaka u Srbiji.