Hrvati u BiH hoće film o Mati Bobanu

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Da se u BiH različito gleda na događaje iz devedesetih godina prošlog veka i da o tadašnjem ratu još uvek postoje, kako se to često može čuti, tri istine, govori i najava „rata serijama”. Nakon što je saopšteno da će se snimati serija o Aliji Izetbegoviću, na koju će možda biti odgovoreno filmom o Radovanu Karadžiću, sada se nagoveštava i pravljenje filma o – Mati Bobanu, ratnom lideru Hrvata u BiH.

Boban je poznat i kao utemeljivač takozvane Republike Herceg-Bosne, koja se utopila u današnju Federaciju BiH, ali pojedini bosanski Hrvati prete njenim oživljavanjem zbog razmirica sa Bošnjacima. Umro je 1997. godine, a o njegovom filmskom uskrsavanju je govorio mostarski glumac Slaven Knezović, predstavljajući Bobana kao „velikana među Hrvatima”.

„Ako će snimiti film o Izetbegoviću i Karadžiću, onda ćemo i mi snimiti film o Mati Bobanu. Logično je da zaokružimo tu trilogiju i pokažemo i našu stranu istorije”, izjavio je Slaven Knezović za izdanje „Večernjeg lista” u BiH. Knezović kaže da je spreman učestvovati u tom projektu, koji je, kako je ocenio, sposobno da u delo sprovede nekoliko ekipa.

„Nadam se da ćemo se uskoro okupiti i krenuti u njegovu realizaciju”, rekao je Knezović i zaključio kako „u BiH još uvek postoje tri istine, tri istorije i stoga je važno da i Hrvati predstave svoju stranu priče”.

Analitičari, međutim, upozoravaju da bi, ako tri nekad zaraćena naroda zaista odluče da na filmskom platnu i televizijskom ekranu „predstave svoju stranu priče”, to moglo podići napetost u još rovitoj BiH. S obzirom na nepoverenje koje i dalje deli tri konstitutivna naroda u toj državi, takav propagandni rat, smatraju analitičari, izazvati još dublje podele.

Sve je počelo time što što je obelodanjeno da je turska državna televizija u Sarajevu započela snimanje serije o životu i političkom putu bošnjačkog ratnog čelnika i prvog predsednika Predsedništva Republike BiH Alije Izetbegovića, koga turski producenti doživljavaju kao „kralja mudrosti”.

Reakcije iz Republike Srpske usledile su bez kolebanja, već na prve kadrove snimljene u Tarčinu kod Sarajeva, u zloglasnom logoru Silos, jednom od najvećih stratišta sarajevskih Srba.

„Vrhunac svega je činjenica da je Bakir Izetbegović učestvovao u radu ekipe i  da se pojavio na snimanju u Tarčinu”, izjavio je tada predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, ističući da je snimanje filma o životu Alije Izetbegovića, čija politika je, kako je kazao, „bila politika smrti za mnoge Srbe” i „politika nacionalizma i ekspanzionizma na ovim prostorima”, samo način da se „opere njegova biografija”.

Dodik je otvorio i mogućnost da RTRS snimi film o Radovanu Karadžiću i njegovom učešću u borbi za slobodu srpskog naroda. Dodikovu ideju podržao je menadžment RTRS-a, ali i Sonja Karadžić, kćerka Radovana Karadžića, koja smatra da film o njenom ocu treba snimiti „radi budućih generacija, radi istorije, radi pravde, istine o nama, o Radovanu”.