Peronska karta u Beogradu 180, a u Nišu 300 dinara

Peronska karta na Beogradskoj autobuskoj stanici košta 180 dinara i moraju da je plate svi, bez obzira da li putuju, prate nekog do autobusa ili ulaze na minut da predaju pošiljku vozaču. Od pretprošle godine ova usluga poskupela je za 20 dinara, a prolazak do perona, kako kažu putnici, papreno košta, budući da ova „karta” ne podrazumeva recimo besplatan toalet ili prtljag.

Zanimljivo je da najprometnija autobuska stanica u Srbiji nije rekorder po ceni peronske karte – ova usluga na stanici u Nišu košta čak 300 dinara, što je četvrtina autobuske karte do Beograda.

U Užicu se naplaćuje 100, Šapcu 70, Subotici 60, a Valjevu 40 dinara. 

Redakcija Potrošača je nekoliko dana čekala odgovore BAS-a na pitanja od čega zavisi cena peronske karte, šta putnici dobijaju za ovu uslugu, ali do zaključenja ovog broja nisu stigli. 

To i nije iznenađenje ako se zna da su u BAS-u i ranije o ovoj temi nerado govorili, a i kada su davali objašnjenja, ona nisu bila preterano ubedljiva. Pravdali su se da u cenu peronske ulazi žeton za ulazak na perone i rezervacija mesta, ali i da se na ovaj način brinu o bezbednosti putnika (kako na perone ne bi ulazili oni koji ne moraju). Objašnjavali su i da su peroni mesto povećanog rizika, krađe, šverca, pa i mogućih terorističkih napada. Jedan od pokušaja da se opravda visoka cena peronske karte bilo je i objašnjenje da ta stanica pripada prvoj kategoriji, to jest da radi bez prestanka i da ima poštu, banku, obezbeđenje, trafike, restorane, toalete. 

Prethodnih godina u BAS-u su se pravdali da se zarađen novac od peronskih karata ulaže u sređivanje stanice, čišćenje, davanje informacija, pa i korišćenje nadstrešnica. 

– Ko je ijednom koristio uslugu stanice jasno mu je da tek ovo poslednje objašnjenje pada u vodu. Osim što se toalet dodatno plaća, dok čekaju prevoz putnici za te pare nemaju besplatno vodu ili kafu, a ni mesta za sedenje. Većina putnika je primorana da sedi na prtljagu ili da stoji jer na 40 perona ima tridesetak klupica na koje može da sedne stotinak putnika. A putnika je, makar na ovoj beogradskoj stanici, u svakom trenutku znatno više, objašnjava jedan putnik koji je, kako kaže, više puta negodovao zbog plaćanja ove karte.

On kaže da je dodatni problem to što ulazak na peron mora da plati i osoba koja putnika prati. Ranije su na ovoj stanici postojale ograde sa šipkama, a sada neprozirne staklene barijere, pa je, ako žele čak i da pomognu da se prtljag donese, kupovina peronske karte neminovna. 

Samo sa najveće autobuske stanice u Srbiji (BAS) svaki dan ima između 500 i 700 polazaka, dok je prosečna popunjenost oko 30 putnika. Mnogi od njih su zbog skupe usluge pronašli način da izbegnu plaćanje i glavnu stanicu. 

Putnici koji idu ka istoku i jugu zemlje autobuse čekaju nedaleko od Mostarske petlje ili kod Sajma, oni koji idu ka Sremu i Mačvi čekaju kod „Sava centra” i kod Studentskog grada. Iako to nisu registrovana stajališta, korist imaju i putnici i prevoznici. Karta je znatno jeftinija, a autobus je popunjeniji.

Još od prošlog leta putnike koji polaze sa stanice u Nišu dočekalo je neprijatno iznenađenje kada je istaknut novi cenovnik po kome 300 dinara staničnu uslugu plaćaju oni koji ne putuju, već, na primer, nekog prate, a 160 dinara oni koji putuju autobusom koji nije „Niš ekspresov” (za polaske tog prevoznika se peronska plaćala po kilometraži). Promućurniji su se tada dosetili i počeli da kupuju karte za „Niš ekspresove” polaske koji su jeftiniji od 300 dinara i tako ulazili na peron kako bi nekog ispratili.

Naša telefonska anketa koju smo juče sproveli po autobuskim stanicama u Srbiji pokazala je da se u Nišu i dalje ništa nije promenilo. Kako kažu operateri, karta od Niša do Beograda košta 1150 dinara. U nju je uračunata stanična usluga od 85 dinara, ali oni koji bi samo da „prošetaju” po stanici moraju da plate 300 dinara. U Šapcu je ta usluga četiri puta jeftinija, staje 70 dinara, a plaćaju je i oni putnici koji žele da uđu na peron kako bi kupili kartu u autobusu. Na pitanje da li je karta jeftinija u autobusu, putnici kažu da su sigurni da u autobusu mogu da dobiju i popuste, recimo za studente, a na stanicama ne uvek.