Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vučić: Rast BDP-a ove godine do 2,7 odsto

Kad budemo povećali plate i penzije, imaćemo značajno uvećanje potrošnje, odnosno BDP-a. – Povećanje minimalne zarade do devet odsto. – Izgradnja Koridora 11 od Surčina do Obrenovca po planu
Ра­до­ве на из­град­њи де­о­ни­це Ко­ри­до­ра 11 об­и­шли су и ми­ни­стар­ка гра­ђе­ви­нар­ства, са­о­бра­ћа­ја и ин­фра­струк­ту­ре Зо­ра­на Ми­хај­ло­вић, пред­сед­ник На­ци­о­нал­ног са­ве­та за са­рад­њу са Ки­ном и Ру­си­јом То­ми­слав Ни­ко­лић, ам­ба­са­дор Ки­не у Ср­би­ји Ли Ман­чанг и вр­ши­лац ду­жно­сти ди­рек­то­ра „Пу­те­ва Ср­би­је” Зо­ран Дроб­њак (Фото Танјуг/Taња Валич)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da ove godine bruto domaći proizvod (BDP) dostigne rast od 2,6 do 2,7 odsto, jer su na planirani rast od tri odsto najveći negativni uticaj imali jaka zima, koja je zaledila Dunav i Savu, problemi u građevinskoj sezoni, ali i katastrofalna letnja suša.

„I pored svega toga, građani Srbije ne treba da se brinu, naša proizvodnja raste”, kazao je on novinarima prilikom obilaska radova na Koridoru 11 od Surčina do Obrenovca.

Mihajlovićeva: Naći ćemo rešenje
Zorana Mihajlović je, odgovarajući na pitanje kako će biti rešen problem sa kineskom kompanijom „Šandong”, koja kasni s radovima na Koridoru 11 od Uba do Obrenovca, rekla da je kineski ambasador uputio pismo direktoru te kompanije kako bi se videlo da li radovi mogu da budu ubrzani. „Naći ćemo rešenje”, kazala je Mihajlovićeva.

Vučić je dodao da očekuje i da bi proizvodnja u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, koja je bolja nego ranije, mogla da utiče na rast BDP-a sa 0,3 odsto, prenela je Beta.

– U poređenju sa zemljama u regionu imamo najveći broj investicija. Imamo i najveći procenat uvoza pokriven izvozom od svih zemalja regiona, koji je danas na nivou od 79,5 odsto, a pre četiri godine pokrivenost je bila 58 odsto – rekao je Vučić.

On je naglasio da je Srbija svoj rast zasnovala na investicijama, što je, kako je naveo, „najzdraviji rast”, mnogo bolji od onoga koji bi bio zasnovan od doznaka iz inostranstva.

– Imamo suficit u budžetu, smanjenje javnog duga. Za razliku od svih ostalih, na današnji dan imamo javni dug od 64,9 odsto BDP-a. Imam poverenje u vladu da će s tim da nastave – rekao je on.

Vučić je naveo i da mora da se poveća potrošnja, koja bi bila treći stub kojim će se dodatno povećavati BDP, što nije bilo moguće tokom mera fiskalne konsolidacije.

– Sad, kad budemo povećali plate i penzije, imaćemo znatno uvećanje potrošnje, odnosno BDP-a. To će biti treća noga na stolici na kojoj bismo mogli čvrsto da sedimo – rekao je on.

Vučić je najavio i skoro povećanje minimalne zarade za osam do devet odsto za oko 346.000 građana koji imaju najniža primanja.

Vučić je kazao da se izgradnja deonice Koridora 11 od Surčina do Obrenovca odvija u planiranim rokovima i da je zadovoljan kvalitetom radova kineske kompanije CCCC koja je angažovala i domaće podizvođače.

– Srbija u saradnji sa Kinom realizuje veliki broj projekata. Između dve zemlje postoji čelično prijateljstvo. Srbija podržava jedinstvenu Kinu, a Kina teritorijalnu celovitost, nezavisnost i integritet Srbije – rekao je Vučić i dodao da je za devet odsto veća trgovinska razmena Srbije i Kine i da je izvoz iz Srbije uvećan sa 12,3 na 40 miliona dolara godišnje.

On je istakao da je važna deonica od Surčina do Obrenovca jer će rasteretiti saobraćaj na Ibarskoj magistrali. „Ostalo je da se pronađe rešenje za Moravski koridor”, rekao je Vučić i naveo se u saradnji sa Kinom gradi pruga od Beograda do Stare Pazove, koja je deo pruge od Beograda do Budimpešte, a očekuje da će u novembru biti postavljen kamen temeljac za deonicu od Subotice do Novog Sada.

Zemljište u blizini auto-puta Surčin–Obrenovac, kako je najavio, za dve godine biće ponuđeno investitorima i to će biti „najekskluzivnija industrijska zona”.

Izgradnja deonice Surčin–Obrenovac, duge 17,6 kilometara, počela je u maju ove godine, a planirano je da bude završena u roku od 32 meseca, do kraja 2019. godine.

Radovi su vredni oko 234 miliona dolara, a finansiraju se kreditom kineske Eksim banke. Na toj deonici biće most preko Kolubare i Save kod Obrenovca, dug oko 1,6 kilometara, kao i još šest mostova i četiri nadvožnjaka, a spajaće koridore 11 i 10 preko obilaznice oko Beograda na petlji Surčin.

Do kraja ove godine trebalo bi da bude završena deonica Koridora 11 od Beograda do Preljine, duga 120 kilometara. U izgradnji je deonica od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, a završene su deonice od Uba do Lajkovca i od Ljiga do Preljine.

Sa kineskom kompanijom CCCC pregovara se i o nastavku izgradnje Koridora 11 od Preljine do Požege, o čemu su Srbija i Kina potpisale memorandum.

Namera Srbije je da bude izgrađen kompletan auto-put do granice sa Crnom Gorom, a procene su da bi izgradnja deonice od Požege do Boljara koštala oko dve milijarde evra.

Radove na izgradnji deonice Koridora 11 od Surčina do Obrenovca obišli su i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Kinom i Rusijom Tomislav Nikolić, ambasador Kine u Srbiji Li Mančang i vršilac dužnosti direktora „Puteva Srbije” Zoran Drobnjak.

 

 


(Foto Tanjug/Tanja Valič)

Obilaznica oko Beograda za godinu i osam meseci

Procenjuje se da obilaznica oko Beograda treba da bude gotova za godinu i osam meseci od dana potpisivanja ugovora, a to se očekuje u narednih mesec dana, izjavila je juče ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović. „Trenutno čekamo od Eksim banke poslednju saglasnost da možemo da potpišemo ugovor o finansiranju u juanima. Procedura je trajala malo duže, upravo zbog toga što prvi put sada uzimamo kredit u juanima, a sve prethodne investicije Kine, zajedno sa Srbijom, kredite koje smo uzimali, uzimali smo u dolarima”, rekla je Mihajlovićeva prilikom obilaska radova na deonici puta Surčin–Obrenovac, koja bi trebalo da omogući spajanje Koridora 11 sa Koridorom 10.

Kompletna projektno-tehnička dokumentacija za obilaznicu je završena, istakla je ministarka i dodala da je izdata građevinska dozvola i da se trenutno vrše određene pripreme gradilišta. „Onog trenutka kada potpišemo ugovor, a to očekujemo u narednih mesec dana, procena je da za godinu i osam meseci obilaznica oko Beograda treba da bude završena. Ponavljam, sve je spremno i trenutno se radi priprema gradilišta i to je rok koji očekujemo da bude u ugovoru, a već je stavljen u sam komercijalni ugovor”, rekla je Mihajlovićeva.

Govoreći o deonici Surčin–Obrenovac, koju je obišla zajedno sa predsednikom Srbije, na kojoj radove izvodi kineska kompanija CCCC, potpredsednica vlade je rekla da je to važna deonica, uopšte za Srbiju, za region, kao i da neće pogrešiti ako kaže da je Srbija jedan od najznačajnijih partnera Kine, pogotovo kada se govori o infrastrukturi. „Vrednosti je oko šest milijardi prethodnih, sadašnjih i potencijalnih projekata. Ono što je takođe značajno za Srbiju – sve što se radi sa kompanijama iz Kine, u skladu je sa evropskim standardima”, naglasila je Mihajlovićeva. 


(Foto Tanjug/Tanja Valič)

Dijalog o KiM u koncentričnim krugovima već počeo

Predsednik Srbije je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da je dijalog  o Kosovu i Metohiji „zdrav” i dobrodošao i da pomaže Srbiji da objektivno i realno sagleda svoju poziciju, poziciju srpskog naroda na KiM, ali i da sagledava budućnost. Kako je rekao, dijalog je već počeo i najveći broj ljudi na javnoj sceni se izjašnjava i, veruje, nastaviće to i ubuduće da radi. Predsednik Srbije, precizirajući odgovor na pitanje da li će dijalog biti formalizovan, rekao je da će se on odvijati u više različitih koncentričnih krugova, u odborima i na plenarnim sednicama parlamenta, „iako će, nažalost, to uvek da se koristi za političke obračune”, u civilnom društvu i nevladinom sektoru, crkvi, akademiji, kulturi.

Rekao je da o tome, kao i o nekim drugim pitanjima, razgovara i sa bivšim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem. Vučić je, kako prenosi Tanjug, istakao značaj razgovora i dijaloga u društvu i ocenio da pitanje Ustava nije samo pitanje 67 odsto poslanika ili 50 plus jedan odsto građana, koji su se izjasnili na referendumu: „To mora da bude i značajnija većina i saglasje različitih činilaca, kako bi taj Ustav bio dugoročan i mogao da opstane, a ne da se menja na svakih nekoliko godina”.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ljubisa
Od " katastrofalnih" poplava do " katastrofalnih" letnjih susa. Neka bude pri kraju godine kada budu izvesnije prognoze o rastu DBP ' katastrofalno' prognoziranje tokova u pruvredi.
Popić Milenko
Ovaj podatak biće relevantan onog momenta kada učešće domaće privrede /pod kojom se ne porazumijevaju formalno domaće firme u stranom vlasništvu/ u ostvarenom rastu bude /ako ikada bude/dominantno. Ovako, nama statistika, strancima profit. Kome smeta ovaj, utemeljeni, cinizam neka zamoli i dobije podatak o ukupnoj vrijednosti profita stranih kompanija, banaka, lizing kuća, osiguranja i drugih oblika usluga koji je, legalno /jer je pravo na transfer dobiti zakonom garantovano/iznesen iz zemlje. Stranac je, da ne bi transferisao cjelokupnu dobit, mogao, kod ulaganja ili privatizacije, biti pravno obvezan da reinvestira dio dobiti i tako podstiče rast. Te obaveze oslobađao se međutim, jednokratno, "investicijom" u korumpirane političke vrhuške, snabdjevene tzv. političkom voljom /u koju se, odmah po zaavaranju birališta preobrati narodna volja/, koja je alat za unosnu trgovinu uticajem. Ili za lagodan /ali kriminalan/život od nedostatka dokaza.
Mirko Rajkovic
Jesam li ja bio cuo drugacije obecanje? Ako ovako nastavimo mozda cemo uskoro na pecalbu u Albaniju, ko bi rekao da su nesposobnost i priucenost toliki problemi i da marketing tesko razvija zemlju.
zoran
Moze najsposobniji predsednik da nas bombarduje podacima ali cinjenice su neoborive. Zato molim hrabre novinare da im predsednik sledeci put odgovori ko ne govori istinu, on ili Narodna banka Srbije (na cijem celu je njegova velika prijateljica Jorgovanka Tabakovic - Cica). Zvanicni podaci NBS (pogledajte sajt NBS, podaci su javni i dnevno azurirani) kazu da je broj nezaposlenih u maju 2012. bio 760.000 a u maju ove godine 660.000 (kako je onda stopa nezaposlenosti pala sa 27 na 13 a planira se da ce uskoro biti 10%). Spoljni dug zemlje u maju ove godine iznosi 26 mlrd evra a u maju 2012. je bio 15,5 mlrd. Gde se dede 10,5 mlrd, cemu onda smanjivanje plata, penzija i sl. Cekamo odgovore i sta bi sa 24 sporne privatizacije, sta bi sa obaranjem svih dogovora o Kosovu koja je izdajnicka vlast napravila u Briselu (jel to u sklopu unutrasnjeg dijaloga)... Pa nismo bas svi sarani, ima u ovoj Srbiji pametnih i obrazovanih ljudi, podcenjujete ovaj narod predsednice, podcenjujete...
slobodan
Možda bi bilo interesantno primetiti par detalja koje ukazuju na verodostojnost predsednikovih predvidjanja. Prvo, tada premijer Vučić je jos u januaru 2016 najavio prosečnu platu od 500 eura ove godine. Trenutno se statistički natežemo da dostignemo 400 eura. Drugo, u junu prosle godine Vučić je izjavio: "Učinićemo sve da u sledećoj godini budemo zemlja sa najsnažnijim rastom u Evropi." Ispada da ćemo čak i u regionu biti medju zadnjima u pogledu rasta BDP u 2017. Zemlje kao što su Rumunija, Albanija, Crna Gora, ali i Hrvatska i Bugarska su za nas nedostižne po procentu rasta BDP.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.