Tutin je za slogu i koridor

​Tutin – SDA Sandžaka, čiji je osnivač Sulejman Ugljanin, sa svoja 22 odbornika od ukupno 37 u lokalnoj skupštini, mogao je samostalno da vlada u Tutinu. Međutim, pre nekoliko dana potpisan je koalicioni sporazum, pa je u vlast ušao i Ljajićev SDP, ali i SNS, iako nema nijednog odbornika. Ovaj sporazum najpre između dve najjače bošnjačke partije epilog je njihove prošlogodišnje Deklaracije o strateškom partnerstvu. 

Prihvatanje predstavnika tutinskih naprednjaka i dodela dve funkcije, jednog člana Opštinskog veća i pomoćnika predsednika opštine za međunacionalne odnose i saradnju sa Vladom Srbije u vezi sa strateškim investicijama, potez je koji je protumačen kao mudra politika ponajpre Šemsudina Kučevića, predsednika opštine, koji tu fotelju ne pušta već deceniju i po, a zarad, kako je rečeno, političke stabilnosti, dobrih međunacionalnih odnosa i ekonomskog prosperiteta. I dok su lideri ovih partija pomenuti događaj ocenili kao istorijski, pobedu u miru, kao rezultat ranijeg rada na političkoj i međunacionalnoj stabilnosti, oni koji su ostali u opoziciji, tj. pojedini funkcioneri Zukorlićevog BDZ-a, to nazivaju licemerstvom i cirkusom. Bilo kako bilo, posle potpisivanja sporazuma, i to baš u objektu zvanom „kuća mira”, i otvaranja asfaltiranog puta do lukavičkog zaselka  Kajetine, bilo je svirke, pesme, a i kolo je zaigralo…

Predstavnici SNS-a, poput Rada Petrovića, predsednika opštinskog odbora ove stranke, i Nebojše Simovića, načelnika Raškog okruga, govorili su nam o tome kako je ovo posledica dobre saradnje s rukovodstvom Tutina, posebno s predsednikom Kučevićem.

– U poslednje dve godine, primera radi, uz pomoć Vlade Srbije asfaltirali smo 18 kilometara lokalnih puteva. Novac je podeljen pošteno, na srpska i bošnjačka naselja. Mislim da će ovo biti dobar nastavak te saradnje i za srpsko stanovništvo u smislu podsticaja u poljoprivredi, zapošljavanju, iako nas je ostalo čak manje od jedan odsto – kaže Petrović.

Značaj ovom sporazumu dat je i samim prisustvom Darka Glišića, predsednika Izvršnog odbora SNS-a, s kojim smo kratko razgovarali:

– Ovo je i poruka da možemo zajedno, bez obzira na nacionalne, verske i druge razlike. Znate, kad je u kući sloga i mir i ta kuća napreduje, to je temelj i za prosperitet lokalne samouprave i države. Posebno predsednik države posvećuje pažnju ovakvim sredinama i na tome će se i ubuduće raditi, recimo na poboljšanju infrastrukture i, u bliskoj budućnosti, dovođenju investitora i obezbeđenju posla, što je glavni motiv da se ovde ljudi zadrže. Zato je stabilnost u svakom pogledu osnovni preduslov, a želju i konkretne poteze ka tome u proteklom periodu pokazao je predsednik Šemsudin Kučević i to je donelo dosta dobrog građanima Tutina. Mislim da će to biti njegova politika i u stranci SDA Sandžaka, na čijem je čelu odnedavno. Ranije je to bila politika „bureta baruta” i zapaljivih izjava, koja je, valjda, trebalo da nekome stvara politički profit, a to ne može doneti dobro nikome. No, vreme će pokazati kako će stvarno i biti – istakao je Darko Glišić.

I Šemsudin Kučević nam je naglasio značaj ovog modela sloge i suživota za razvoj jedne zajednice, pa je tome, na naša pitanja, još dodao:

– Ovo što smo danas potpisali samo je formalizovanje nečega što već radimo i kako poslednjih godina živimo. Želim da demonstriram način suživota koji mora da važi za sve sredine, posebno kad je u pitanju odnos prema onima koji su u manjini. Ovde će, recimo, ljudi iz SNS-a biti ključni faktor i ocenjivati međunacionalne odnose, iako ih je manje. Ja sam možda u prednosti spram drugih političara zato što uvek težim da precizno definišem događaje i pojave i na tome ću težiti i ubuduće, naravno, i u partiji. Uglavnom sam za otvoreni dijalog i traganje za onim što nas spaja. Stoga, mislim da nepreciznosti ima i oko, primera radi, Sjeničke deklaracije, koju pominjete, i od političara i medija. A ja bih rekao da je reč o događaju i dokumentu koji je potekao iz teškog vremena, kad su neki ljudi te teškoće pokušali da reše i iz toga možemo samo da naučimo i to ponajviše treba prepustiti struci i nauci, a nikako da bude razlog netrpeljivosti i podela – kaže Kučević.

Na našu konstataciju da mnogo ljudi iz ovog kraja odlazi zbog posla u inostranstvo, iako je Tutin poslednjih godina od kasabe postao moderan grad, on kaže:

– Ovde treba strateških investicija za koje nema dovoljno novca, ali je ključ svega infrastruktura, odnosno Koridor 11. Jer, mi bismo onda imali Beograd na sat i po, tako i Luku Bar za, recimo, uspešniju realizaciju projekta „Put svile”, u koji smo uključeni, i to bi bio veliki podsticaj za prosperitet čitavog područja – istakao je u razgovoru za „Politiku” Šemsudin Kučević, predsednik opštine Tutin.