Evropa sve češće upozorava na „islamizaciju Balkana”

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Porast uticaja Turske i Saudijske Arabije na zapadni Balkan ne sme se gledati bez delovanja, opominje ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc, nemalo pošto se i njegov kolega iz resora odbrane Hans Peter Doskocil zabrinuo pošto je, kako je rekao, video „prikrivenu islamizaciju” od koje ih „podilaze žmarci”.

Teško je ne uočiti koliko neprijatna upozorenja Beča u uplivu islamskih zemalja u region koincidiraju sa nekim istraživanjima o strateškim opredeljenjima građana BiH. Preterano snaženje uticaja tih zemalja ne bi moglo ići u korak sa evropskim putem BiH.

Njeni građani su i dalje jasno opredeljeni za članstvo u EU, i to u procentu od preko 69 odsto, ali je to manje nego prema ranijim istraživanjima. Prvi put neki od njih nalaze i alternative pridruživanju ovoj uniji.

Procenat onih koji vide pravce i mimo evropskog, pokazalo je nedavno istraživanje sprovedeno za potrebe Direkcije za evropske integracije BiH, više iskazuju žitelji u Federaciji BiH, nego u Republici Srpskoj, kojoj se neretko prebacuje preterano koketiranje sa Rusijom.

Ne tako davno i u susednoj Hrvatskoj su se zabrinuli zbog logističkog uporišta Rusije u Srpskoj, namenjenom „hibridnom ratu”, kako je to minule godine konstatovala hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović. Ona je tada videla i druge pretnje koje se „upliću u BiH”, i to ne samo politički, nego i u način života.

„Islam koji smo poznavali u BiH se menja, postaje radikalniji”, rekla je hrvatska predsednica, što je bilo povod za pingpong razmenu optužbi između Zagreba i bošnjačkog rukovodstva u Sarajevu.

Najava turske državne televizije TRT o snimanju serije o Aliji Izetbegoviću, omiljenom političkom lideru dobrog dela bosanskih muslimana, shvaćena je u javnosti kao poslednja u nizu potvrda o mekoj moći Ankare. Na to je prošlog meseca upozorio i nemački „Špigl”, ukazavši na to da se Turska i Saudijska Arabija „pojačano trude oko muslimana u BiH, na Kosovu i u Albaniji”.

Sve donedavno reflektori sa Zapada su sa posebnom osetljivošću pratili uticaj Beograda na Srbe u BiH. Neretko nisu hajali za srpske vapaje zbog zločina prvog odreda Al Kaide na teritoriji Evrope, mudžahedina, nad srpskim narodom, kao ni za strahovanje srpskog naroda zbog svih posleratnih dešavanja.

Prethodnih je godina desetinama primera upozoravano na širenje radikalnog islama u BiH. Nisu zaboravljena upozorenja bezbednosnih analitičara da je teško naći neki teroristički napad u svetu – uključujući i onaj na SAD od 11. septembra – koji nema direktnu ili indirektnu vezu sa BiH i uporištima koja sledbenici radikalnog islama imaju po manjim mestima u Federaciji BiH.

Meka moć Turske i radikalni islam uvezen iz Arabije po nekim su ocenama vešto prolazili ispod radara dok je javnost bila zaokupljena rivalitetom Rusije i Amerike oko BiH i regiona. Neki su nemački mediji i prošle godine, između ostalog, na to skrenuli pažnju: „Značajno je i to što Turci i Arapi uz pomoć novca pokušavaju da svoje fundamentalističko tumačenje islama nametnu, pre svega u BiH, koja tradicionalno gaji tolerantan i otvoren islam. Evropa mora da prepozna opasnost koja se ponovo stvara na Balkanu.”.

Mediji povremeno iznose saznanja o „hiljadama islamskih agenata koji vršljaju po BiH”, kao i o naseljavanju Arapa oko Sarajeva, na šta upozorava i Fahrudin Radončić, bivši ministar bezbednosti BiH.

Stoga možda i ne čudi to što se i Sebastijan Kurc u izjavi nemačkom dnevniku „Handelsblat” založio za ubrzavanje pristupnog procesa zemalja zapadnog Balkana u EU i izrazio zabrinutost zbog sve većeg uticaja muslimanskih zemalja u tom regionu, ponajpre Turske i Saudijske Arabije.

On kaže: „U Sarajevu ili Prištini se, na primer, ženama plaća da potpuno zabrađene izlaze na ulicu kako bi promenile sliku u gradu.” I on spada među one političare koji smatraju da bi ubrzan pristupni proces uspeo takve trendove držati pod kontrolom.

Austrijski šef diplomatije primetio je i ponovni rast tenzija između zemalja ili različitih naroda, pa još jednom skreće pažnju da „uprkos potresnim događajima, poput bregzita, migrantske krize ili terorizma, BiH ne sme ispustiti iz vida zapadni Balkan”, to jest ponuditi mu „verodostojnu evropsku perspektivu”.

Analitičari ova upozorenja iz EU i pisanje medija čitaju kao signal i poruku, jer veruju da je vreme da se podseti na raskorak između tih trendova i evropskih vrednosti. Oni smatraju da je uticaj Saudijske Arabije na BiH najsnažniji kroz Islamsku versku zajednicu, obrazovanje pojedinih imama, verskih centara, ali i posredstvom humanitarnih organizacija. Preko njih se utiče na oblikovanje načina na koji se razume islam.

„Arabija finansira pojedina vehabijska naselja. Džamija kralja Fahda u Sarajevu je daleko više od verske institucije. Turska je prisutna u obaveštajnom sektoru, direktno kroz medije, kao i Naučnoistraživački centar „Junus Emre”. Ne zaboravimo veze bošnjačkih i turskih lidera, koji dele iste vrednosti. Zabrinutost Evrope razumeo sam i kao poruku njima”, rekao nam je analitičar Dževad Galijašević.

On smatra da se kroz sve te aktivnosti menjaju psihologija građana, ponašanje i navike, ne samo u verskim ustanovama već i u porodici, na ulici i društvu.