Srpske oranice strancima tek za 10 godina

Iako javne rasprave nije bilo jer je to, prema njegovim rečima, politička odluka, Nedimović ističe da je siguran da će ovaj propis doneti dobro za Srbiju.

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) naša zemlja se, inače, obavezala da će od 1. septembra ove godine omogućiti stranim državljanima i firmama da kupuju zemlju (i sve druge nepokretnosti) pod jednakim uslovima kao i građani Srbije.  Izmena SSP-a, koju bi morale da potpišu sve države članice EU, nikada nije zvanično zatražena. Srbija je zato zaigrala na kartu izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu čime se na neki način ograničava broj onih koji bi mogli da konkurišu za srpske oranice. Ovim propisom naša zemlja je prva koja će pre ulaska u EU izjednačiti prava kupovine zemlje kod stranih i domaćih fizičkih i pravnih lica.

Nedimović je juče podsetio da Ustav Srbije jasno navodi pod kojim uslovima i kako strana pravna lica mogu da dođu u situaciju da budu vlasnici imovine.

– Da li će pravna lica kupovati zemljište, domaća apsolutno, a strana samo ako postoji poseban međunarodni sporazum koji mora da bude ratifikovan u Skupštini – kaže Nedimović i dodaje da to važi samo za državljane članica EU, na osnovu detalja dogovorenih 2008. prilikom potpisivanja SSP-a. Izmenama ovog zakona predviđeno je, inače, da državljani članica Evropske unije mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji, ali pod uslovom da najmanje 10 godina žive u lokalnim samoupravama u kojima žele da kupe zemljište, da najmanje tri godine obrađuju zemljište koje je predmet kupovine, i da u svom vlasništvu imaju potrebnu opremu i mehanizaciju.

Srbija se obavezuje i da će u naredne četiri godine postepeno usklađivati svoje zakonodavstvo o sticanju svojine nad nepokretnostima kako bi izjednačila građane Srbije i EU, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

Član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije Miladin Ševarlić izjavio je za „Politiku” da u Predlogu izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu „nema ni slova” o tome da li firma čiji je osnivač ili suosnivač državljanin zemalja EU može da kupi poljoprivredno zemljište u Srbiji, već se samo propisuju uslovi za strance kao fizička lica.

On je objasnio da je Predlog izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu donet sa obrazloženjem da je bio na javnoj raspravi poljoprivrednih udruženja, ali je pitanje koliko su ona reprezentativna i šta su bili njihovi predlozi.

 – Nauka i struka nisu imale prilike da kažu svoju reč o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. U predloženim izmenama tog zakona ne pominje se ni kakva su prava građana sa dvojnim državljanstvom. One su neprecizne i zbog toga što nije jasno da li uslovi za sticanje prava na kupovinu zemljišta važe kumulativno deset godina ili su rokovi različiti s obzirom na to da možda ima i onih koji su ranije zakupili zemljište – rekao je Ševarlić.

Ševarlić je istakao da je protiv prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima i naveo da je Srbija mogla da sledi primer drugih zemalja koje su bolje rešile ovo pitanje.

Poljoprivredni stručnjaci smatraju da bi predložene propise trebalo popraviti u skupštinskoj proceduri pre usvajanja tako što bi se strancima zabranila kupovina poljoprivrednog zemljišta, a omogućio zakup.