Druga generacija migranata rođenih u Australiji: čovek je hrvatskog porekla, a žena srpskog. On pomalo zna jezik njihovog porekla, ona baš nikako, a želeli bi da njihovo dete dobro govori srpski. Srpkinja po ocu, udata je za Australijanca portugalskog porekla, a volela bi da njeno dete zna srpski, koji i sama ne govori dobro... Ovi šaroliki motivi i ukrštaji, kao sa neke tkanice, a koji se moderno zovu multikulturalizam, tipični su za „mlađe” zemlje kakva je Australija. Idealna jezička situacija za migrante, koji brzo prihvate tamošnji način života, jeste da prva generacija pristiglih, sa još svežim sećanjem na maternji jezik, želi da i u svojoj deci učvrsti taj isti osećaj za srpski. Ipak, u svakoj od ovih okolnosti posreduje Škola srpskog jezika u Kanberi „Dositej”, koju su pre godinu dana osnovali Maria i Ivan Miletić Milbridž. Tamo se srpski uči i „priseća se” na njega.
(Dragan Stojanović)
– Sve je počelo u septembru 2015. godine kada sam držala časove srpskog jezika kao deo produžene nastave u jednoj državnoj osnovnoj školi u Kanberi. Saznala sam da ima dece našeg porekla koja uopšte ne govore srpski, čiji roditelji takođe ne govore naš jezik, a želeli bi da ga nauče. To nam je bio podstrek da i svojoj deci omogućimo sredinu u kojoj će govoriti na srpskom. Nastavu smo zapravo započeli u našoj kući. Sada iznajmljujemo prostor u jednoj od državnih škola u Kanberi – kaže naša sagovornica Maria Miletić Milbridž.
– Počeli smo sa osmoro đaka, sada u našoj školi srpski uči 22 učenika. Na časovima imamo decu i mlađu od pet godina, koja se ne odvajaju od starije braće i sestara, a najstariji imaju oko jedanaest godina. Sve više, javljaju nam se i mladi ljudi od 15 do 28 godina koji vole da putuju u Srbiju i žele da nauče srpski. Planiramo proširenje nastave i za njih – dodaje ona.
Posebnost ove privatne škole u tome je što nastavu pohađaju zajedno roditelji i deca, uče srpski jezik zabavljajući se. Time je zapravo olakšan dodatni trud za decu koja preko nedelje pohađaju redovne australijske škole.
Maria Miletić Milbridž rođena je u Beogradu. Sa porodicom je emigrirala 1981. godine u Sidnej, ali je 2009. godine, kako kaže, ostvarila veliki san i vratila se na dve godine u Beograd. Zatim je ponovo otišla u Australiju, i to u Kanberu, gde je srpska zajednica mnogo manja nego u Sidneju i ima oko 1.500 žitelja.
– Kada se jezik uči pod nekim vidom prinude, efekti su vrlo mali, a gotovo i da nema povezivanja sa Srbijom, ne oseća se duh savremenog života. Kod dece ne potenciramo opsesivno učenje gramatike ili gomilanje podataka vezanih za Srbiju, kao neku paralelnu stranu njihove ličnosti, već, na primer, učimo australijske pesme prevedene na srpski, koje smo našli u muzičkom udžbeniku „Kreativnog centra”. Za nas je važno da deca u svojoj svesti spoje te dve različite kulture i jezika, ćirilicu i latinicu – priča Maria.
Za „Dositej” vrlo su, kako kaže, korisna tri elektronska udžbenika za učenje srpskog jezika Vlade Srbije, ali uopšte, veliki problem za nastavu srpskog jezika u Australiji jeste zastarelost udžbenika.
Po rečima naše sagovornice, u jednom bukvaru iz osamdesetih, sto se kaže „astal” i ta reč stoji pod „a”. Zbog toga je, kako kaže, jedan od ciljeva ovog njenog dolaska u Srbiju bila i potraga za knjigama koje bi obogatile njenu nastavu. Našla ih je kod „Kreativnog centra”, „Lagune”, „Vulkana”, „Derete”..., ali nedostaju dvojezične knjige koje su vrlo tražene u australijskim školama zbog politike multikulturalnosti. Maria Miletić Milbridž je i potpredsednica nevladine organizacije Bilingual Education Alliance, koja u Kanberi popularizuje dvojezičnost i učenje stranih jezika.
– U Australiji je čak poželjno da roditelji migranti bibliotekama doniraju dvojezične knjige, upravo zbog dvojnog identiteta dece, a i kako bi australijska deca bila upoznata sa drugim kulturama. Dete treba da ima socijalni razlog zbog kojeg će usvojiti srpski, a taj razlog može da bude imejl ili razgovor preko skajpa sa bakom ili dedom u Srbiji, da ima emotivnu vezu sa, za njega, novim jezikom – objašnjava Maria Miletić Milbridž.
U maloj srpskoj zajednici teško je naći profesora srpskog jezika, donedavno je to bila Marija Pavličić, koju je predložila srpska ambasada u Kanberi, inače i lektor lista „Politika”.
– Marija je bila idealno rešenje, posebno zbog toga što je radila i u redovnoj osnovnoj školi u australijskoj prestonici, tako da je razumela naš sistem prilagođavanja australijskog školskog sistema časovima srpskog. Subotom popodne Marija bi držala čas srpskog, ja bih govorila o nekom aspektu savremene srpske kulture, istorije ili geografije. A treći čas bio bi praktičan rad, učenje o srpskoj slavi, pravljenju slavskog kolača i žita, i sličnom. Sada smo u potrazi za novim nastavnicima – objašnjava Maria.
Škola „Dositej” ima punu podršku naše ambasade u Kanberi, koja im je donirala udžbenike od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, kao i ohrabrenje od osoblja, koje često i posećuje te subotnje časove.
