Šarčević: Prosveti više nego ostalima, koliko – ne zna se

Prostora za dogovor sa prosvetnim radnicima ima, a reforma obrazovanja ne može se sprovesti bez regulisanja statusa zaposlenih u prosveti. Povećanje plata u prosveti je izvesno. Prosvetari će dobiti više od ostalih, ali se još ne zna koliko će to biti, rekao je za RTS Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Šarčević je objasnio da se država finansijski konsoliduje i ima ozbiljne namere, a da on, kao ministar prosvete, zastupa interese i prosvetnih radnika i Republike Srbije.

– Ja sam i njihov ministar i ministar u vladi – naglasio je.

Ministar smatra da su na sastanku predstavnika vlasti i sindikata u prosveti razrešene dileme zbog kojih su prosvetari strahovali da će Zakon o zaposlenima u javnim službama „zamrznuti” stanje u kojem se nalaze.– Shvatili su da taj zakon upravo prosveti donosi najviše, da ne moraju da se cenjkaju oko cene rada, oko statusa. Ovaj zakon sve dovodi, prema istim profesijama, u istu ravan – rekao je Šarčević, istakavši da će kod svakog narednog povećanja plata prosveta imati više dok se ne izjednači sa ostalima u javnom sektoru.

Pojašnjavajući da je vrednovanje prema kvalitetu, koje predviđa zakon, plašilo zaposlene u školama da će njihov rad ocenjivati samo direktor, ministar je ukazao da će se time baviti tim ljudi i podsetio da postoji i samovrednovanje.

U zakonu o javnim službama, za sindikalce je sporno što su njime obuhvaćeni samo prosveta, zdravstvo, kultura i socijala, a ostali, koji su takođe zaposleni u javnom sektoru, kao što su policija ili sudstvo, imaju svoje zakone.

Visinu plate određuje kompleksnost posla, komunikacija na radnom mestu, odgovoran i posvećen pristup, autonomija u radu, kompetentnost, pojašnjava Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije (SOS) i podseća da je ministar Šarčević i ranije tvrdio da u obrazovanju treba nagraditi ljude koji odlično rade.

– Eksterno ocenjivanje je, prema viđenju ministra, jedan od pokazatelja da li neka škola radi dobro ili ne. Jeste, ali obrazovanje je jedina delatnost u kojoj se radi na normu. Tako, imate nastavnika koji radi u seoskoj školi nadomak Novog Pazara gde se zidovi raspadaju i nema mokrog čvora, i njegovog kolegu koji će od septembra u najsavremenije opremljenoj školi u prestonici koristiti elektronski dnevnik. Kako da vrednujete kvalitet njihovog rada, to je veliki problem i suštinski tu nema rešenja – smatra Ilićeva.

Na okruglom stolu „Predstavljanje i diskusija o Nacrtu zakona o zaposlenima u javnim službama” javnosti će 4. septembra od 10 do 14 sati biti predočen sadržaj tog propisa na raspravi u organizaciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u Palati „Srbija”. Tada će ispred zdanja, kako najavljuje Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, članovi tog sindikata, SOS-a i „Nezavisnosti” organizovati protestni skup. Brajković dodaje i da će u danu kada u Narodnoj skupštini počne rasprava o pomenutom zakonu pozvati članove prosvetnih sindikata na obustavu rada i masovni protest ispred republičkog parlamenta.

Pomenuta tri, od ukupno četiri reprezentativna sindikata u prosveti zajedno okupljaju oko 40.000 članova, i obelodanili su da će 4. septembra organizovati štrajk upozorenja. Preduhitrila ih je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, čije članstvo broji oko 30.000 zaposlenih u školama, najavom da će protestovati prvog školskog dana. Nijedni od štrajka ne odustaju.