Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bitka za kinesko tržište knjiga

Na međunarodnom sajmu knjiga u Pekingu evropski i azijski izlagači su otprilike podjednako zastupljeni, tu su i Amerikanci, a živo je i na srpskom štandu
Српски писци у разговору са кинеским новинарима (Фотографије Сања Милић)
Реклама Кинеске издавачке групе
Улаз у нордијски павиљон

Specijalno za „Politiku” iz Pekinga 
Kada ste prvi put na Sajmu knjiga u Pekingu, kao što je sa mnom slučaj, sve vam je veliko i divno, a kad razmenite utiske sa drugim ljudima, shvatite da to tako i jeste.

U brojevima: sedam sajamskih hala, dve i po hiljade izlagača iz 90 zemalja i stotine agenata koji prodaju, odnosno kupuju prava, pet hiljada ugovora u prošloj godini. Prvi dani Pekinškog sajma rezervisani su za poslovne kontakte, vikend je namenjen publici. Najveći, najvažniji i najbolji svetski izdavači su tu.

Utrkuju se u dizajnu štandova.

Povremeno vam se čini da ste na izložbi primenjene umetnosti, a ne na sajmu knjiga. Ambiciozan je i nastup Irana, zemlje počasnog gosta, na odlično dizajniranom  štandu (500 metara kvadratnih), s obiljem knjiga i velikom delegacijom pisaca, ilustratora, prevodilaca i izdavača. Slogan iranskog nastupa je: „Živopisni san na putu svile.”

Domaćini vode računa o geopolitičkoj ravnoteži, evropski i azijski izlagači su otprilike podjednako zastupljeni, tu su i Amerikanci.

Već prvog dana sajma održan je Međunarodni izdavački forum, profesor Radosav Pušić, šef Katedre za sinologiju na beogradskom Filološkom fakultetu, govorio je o prevođenju kineske književnosti kod nas i srpske u Kini. Nažalost, Andrićeve, Kišove i Pavićeve knjige prevedene su sa jezika posrednika, engleskog i francuskog, ne sa srpskog. Domaćini ističu da je Srbija važna, da žele nastavak i produbljivanje saradnje i trebalo bi iskoristiti šansu.

Na Književnoj bini, na samom ulasku u sajam, o odnosu naše usmene književne tradicije, velikih romana 20. veka i savremene književnosti govore profesor Pušić i pisci Vladan Matijević i Vladimir Pištalo. Brzo i besprekorno, u oba smera, prevodi profesorka Đin Sjaolei. Publika reaguje, pita, traži preporuke za prevođenje... Ispostavlja se da najveći deo prisutnih studira jezike, neki od njih i srpski. Govornici iz Srbije dobijaju srdačan aplauz, veći kompliment im nije potreban.  Slede intervjui za Srpsku redakciju Kineskog radija. Dva sata kasnije, na srpskom štandu, razgovor  o putopisu, eseju i poeziji u našoj književnosti. Đin Sjaolei je u ova dva dana u Pekingu uradila treću verziju sopstvenog prepeva „Sumatre” Miloša Crnjanskog. Kaže, drugačije oseća nostalgiju nego kada je pesmu ranije prevodila. Ovde joj nedostaje Srbija, sinovi su joj tamo, a u Beogradu joj je nedostajala Kina. Profesorka govori stihove Crnjanskog na kineskom, Vladimir Pištalo na srpskom. Dirljivo.

U danu kada je ovaj tekst planiran za objavljivanje, na štandu Srbije biće promovisani novi prevodi srpskih pisaca na kineski, izdanja kuće Anhui koja je sufinansiralo naše Ministarstvo kulture i informisanja. Reč je o romanima Mirjane Novaković, Olivere Aelkić, Srđana Valjarevića i Vladislava Bajca. Kao gost svog izdavača, Bajac promoviše kinesko izdanje „Knjige o bambusu”, a zajedno sa još nekolicinom pisaca iz inostranstva, dobio je neku vrstu savetničkog zvanja za prevođenje sa prostora sa kojih dolazi.

S nestrpljenjem se očekuju sajamski dani otvoreni za široku publiku. Titulu „ambasador čitanja” ove godine nosi Liju Dženjun, pisac koji je 2014. otvorio Sajam knjiga u Beogradu. On je velika zvezda u Kini, po njegovim romanima i scenarijima snimljeno je desetak filmova i televizijskih serija, kažu i najskuplji kineski film „Sećanje na 1942”. Film je snimljen po istoimenom romanu koji je preveden i kod nas. Tiraži knjiga Liju Dženjuna u Kini kreću se između milion i milion i šesto hiljada primeraka. Trenutno je aktuelan njegov roman „Nisam učila svog muža”, a knjige su mu do sada prevedene na dvadeset i osam jezika. Sajamska organizacija u Peking je besprekorna, jedini problem koji možete da imate je onaj sa internetom, ovde su pretraživači, aplikacije, programi drugi, na kineskom jeziku, razume se. Možda je to i dobro, nema sažimanja vremena, nema iluzije da je sve tako dostupno i toliko blizu. Ovde se govori univerzalnim jezikom književnosti, tako kažu Kinezi i treba im verovati.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Tatjana, biblioteka
Bas me interesuje zasto su isli bas Matijevic i Pistalo, a ne neko drugi. I dokle Bajac da se slepa uz svaku manifestaciju ovog tipa - neka Vukosavljevic objasni!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.