U Evropu po svaku cenu

Za razliku od prethodnih godina, situacija na migrantskoj ruti je mirna i stabilna, a veći priliv migranata ne očekuje se u narednom periodu, podaci su Komesarijata za izbeglice. U 18 prihvatnih centara trenutno boravi 4.137 izbeglih muškaraca, žena i dece, a mesta ima za oko 6.000 ljudi.

Najveći broj njih, čak 68 odsto, u našu zemlju je stigao iz Avganistana, a znatno je manji broj onih iz Iraka (10 odsto), Pakistana (9 odsto), Irana (3,9 odsto) i Sirije (3,8 odsto).

U Komesarijatu naglašavaju da su svi migranti smešteni u centre i da ne borave u parkovima i na ulicama, što je bila uobičajena slika u nekoliko prethodnih godina.

Vladimir Cucić, komesar za izbeglice, naglašava da je broj tražilaca azila promenljiv, ali da najveći broj migranata nema nameru da ostane u našoj zemlji, već traže azil zbog proceduralnih razloga.

– Nekima je čekanje dosadilo pa se vraćaju u zemlje porekla. Ostvareno je više od 500 dobrovoljnih povrataka, mahom u Avganistan, a ima i onih koji su se sami vratili do Grčke – izjavio je juče Cucić, dodajući da niko ne može da predvidi kretanje migranata, kao ni šta je to što utiče na njihov broj.

U Centru za tražioce azila potvrđuju da je broj migranata u Srbiji dvostruko manji u odnosu na period od pre nekoliko meseci, a da je razlog za to pronalazak alternativnih puteva za ilegalni ulazak u Evropsku uniju.

– Tokom prvih šest meseci ove godine u našoj zemlji je svakog dana boravilo oko 10.000 migranata, a sada ih je oko 5.000. Prihvatni centri su ispražnjeni jer je veliki broj ljudi ipak uspeo nelegalno da uđe u EU. Migranti, uz pomoć krijumčara, uspevaju čak i da uđu u Mađarsku, a deo njih odlučuje se ipak za prelazak rumunske granice. S druge strane, Mađari su počeli da vraćaju migrante koji su legalno ušli u ovu zemlju, ali reč je o manjem broju ljudi – objašnjava za naš list Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, uz napomenu da je krijumčarenje ljudi u porastu, a da se ove usluge debelo naplaćuju.

Migranti plaćaju između 1.500 i 2.500 evra za ulazak u Hrvatsku, tačnije za vožnju do Zagreba. Za ulazak u Italiju moraju da izdvoje dodatnih 1.000 evra.

Prava ovih ljudi su znatno ugrožena, a najkritičnija je situacija u Vojvodini, naglašava Đurović. U okolini Sombora, Šida, Subotice i Kikinde kreću se migranti koji nisu smešteni u prihvatne centre.

To su ljudi koji su nekoliko puta vraćani sa granice, neki od njih su prebijeni od strane pogranične policije i ne mogu da nastave put dalje. Oni su na otvorenom, prepušteni sebi, nemaju hranu ni novac. Prihvatni centri ih ne primaju, iako imaju kapacitete, a država pokušava da ih pošalje na jug Srbije, gde oni ne žele da idu. Većina njih nema regulisan status, nisu tražioci azila, pa nisu ni pravno vidljivi u našem sistemu. Sve to dovodi do problema u lokalnim sredinama, pa su se građani u okolini Sombora bunili jer na svojim njivama i imanjima nailaze na gladne i žedne strance – naglašava naš sagovornik, uz napomenu da država mora da rešava ove probleme, a ne da ih prepušta građanima.

Više od 800 dece kreće u osnovnu školu

Prema podacima Komesarijata za izbeglice, u Srbiji trenutno boravi 1.533 dece migranata školskog uzrasta, a 802 njih je osnovnoškolskog uzrasta. U Ministarstvu prosvete kažu da će najmlađi migranti od 1. septembra imati nastavu u 47 škola na teritoriji 17 opština, gde se nalaze izbeglički centri.

Ministarstvo je formiralo Radnu grupu za podršku u obrazovanju učenika izbeglica i tražilaca azila. U saradnji s Unicefom i Centrom za obrazovne politike obučeno je 500 nastavnika i stručnih saradnika, organizovana podrška mentora, Unicef je obezbedio donacije za škole, kao i rančeve i školski pribor, a pripremljeni su planovi uključivanja ovih učenika u naš školski sistem. Odeljenske starešine imaju zadatak da pripreme roditelje i učenike za dolazak novih vršnjaka.

Prema njihovim podacima, pre tri godine u školu u Bogovađi bilo je upisano samo troje najmlađih tražilaca azila, a godinu kasnije ovu ustanovu je pohađalo 30 dece migranata. Prošle godine 200 migranata imalo je časove u nekoliko škola u Beogradu i Lajkovcu.