Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U Evropu po svaku cenu

U 18 prihvatnih centara trenutno boravi 4.137 migranata. – U Centru za tražioce azila tvrde da je u poslednjih nekoliko meseci broj migranata u Srbiji prepolovljen
(Фото Анђелко Васиљевић)

Za razliku od prethodnih godina, situacija na migrantskoj ruti je mirna i stabilna, a veći priliv migranata ne očekuje se u narednom periodu, podaci su Komesarijata za izbeglice. U 18 prihvatnih centara trenutno boravi 4.137 izbeglih muškaraca, žena i dece, a mesta ima za oko 6.000 ljudi.

Najveći broj njih, čak 68 odsto, u našu zemlju je stigao iz Avganistana, a znatno je manji broj onih iz Iraka (10 odsto), Pakistana (9 odsto), Irana (3,9 odsto) i Sirije (3,8 odsto).

U Komesarijatu naglašavaju da su svi migranti smešteni u centre i da ne borave u parkovima i na ulicama, što je bila uobičajena slika u nekoliko prethodnih godina.

Vladimir Cucić, komesar za izbeglice, naglašava da je broj tražilaca azila promenljiv, ali da najveći broj migranata nema nameru da ostane u našoj zemlji, već traže azil zbog proceduralnih razloga.

– Nekima je čekanje dosadilo pa se vraćaju u zemlje porekla. Ostvareno je više od 500 dobrovoljnih povrataka, mahom u Avganistan, a ima i onih koji su se sami vratili do Grčke – izjavio je juče Cucić, dodajući da niko ne može da predvidi kretanje migranata, kao ni šta je to što utiče na njihov broj.

U Centru za tražioce azila potvrđuju da je broj migranata u Srbiji dvostruko manji u odnosu na period od pre nekoliko meseci, a da je razlog za to pronalazak alternativnih puteva za ilegalni ulazak u Evropsku uniju.

– Tokom prvih šest meseci ove godine u našoj zemlji je svakog dana boravilo oko 10.000 migranata, a sada ih je oko 5.000. Prihvatni centri su ispražnjeni jer je veliki broj ljudi ipak uspeo nelegalno da uđe u EU. Migranti, uz pomoć krijumčara, uspevaju čak i da uđu u Mađarsku, a deo njih odlučuje se ipak za prelazak rumunske granice. S druge strane, Mađari su počeli da vraćaju migrante koji su legalno ušli u ovu zemlju, ali reč je o manjem broju ljudi – objašnjava za naš list Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, uz napomenu da je krijumčarenje ljudi u porastu, a da se ove usluge debelo naplaćuju.

Migranti plaćaju između 1.500 i 2.500 evra za ulazak u Hrvatsku, tačnije za vožnju do Zagreba. Za ulazak u Italiju moraju da izdvoje dodatnih 1.000 evra.

Prava ovih ljudi su znatno ugrožena, a najkritičnija je situacija u Vojvodini, naglašava Đurović. U okolini Sombora, Šida, Subotice i Kikinde kreću se migranti koji nisu smešteni u prihvatne centre.

To su ljudi koji su nekoliko puta vraćani sa granice, neki od njih su prebijeni od strane pogranične policije i ne mogu da nastave put dalje. Oni su na otvorenom, prepušteni sebi, nemaju hranu ni novac. Prihvatni centri ih ne primaju, iako imaju kapacitete, a država pokušava da ih pošalje na jug Srbije, gde oni ne žele da idu. Većina njih nema regulisan status, nisu tražioci azila, pa nisu ni pravno vidljivi u našem sistemu. Sve to dovodi do problema u lokalnim sredinama, pa su se građani u okolini Sombora bunili jer na svojim njivama i imanjima nailaze na gladne i žedne strance – naglašava naš sagovornik, uz napomenu da država mora da rešava ove probleme, a ne da ih prepušta građanima.

 

Više od 800 dece kreće u osnovnu školu

Prema podacima Komesarijata za izbeglice, u Srbiji trenutno boravi 1.533 dece migranata školskog uzrasta, a 802 njih je osnovnoškolskog uzrasta. U Ministarstvu prosvete kažu da će najmlađi migranti od 1. septembra imati nastavu u 47 škola na teritoriji 17 opština, gde se nalaze izbeglički centri.

Ministarstvo je formiralo Radnu grupu za podršku u obrazovanju učenika izbeglica i tražilaca azila. U saradnji s Unicefom i Centrom za obrazovne politike obučeno je 500 nastavnika i stručnih saradnika, organizovana podrška mentora, Unicef je obezbedio donacije za škole, kao i rančeve i školski pribor, a pripremljeni su planovi uključivanja ovih učenika u naš školski sistem. Odeljenske starešine imaju zadatak da pripreme roditelje i učenike za dolazak novih vršnjaka.

Prema njihovim podacima, pre tri godine u školu u Bogovađi bilo je upisano samo troje najmlađih tražilaca azila, a godinu kasnije ovu ustanovu je pohađalo 30 dece migranata. Prošle godine 200 migranata imalo je časove u nekoliko škola u Beogradu i Lajkovcu.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Коста
"Избеглице" из Пакистана, Ирана...? Где је тамо рат? А намање их је из Сирије! Под хитно их лепо упутити назад кући, па нека се жале госпођи Меркел. Она и свакојаки ЕУ комесари сигурно могу да пирхвате бар по једну породцу у својим кућама, а и Ватикан има вила на претек, па нека угосте те људе...као пример своје великодушности. Него, нешто не дивим да холдивудске звезде нуде своје палате за удомљавање "избеглица". Колико их је Сорос примио код себе? Које лицемерје!
MilosNS
I ovaj broj od 4 hiljade je mnogo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.