Utorak, 29.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZA DESET GODINA 8.300 SRBA UMESTO ZATVORA IZABRALO RAD U JAVNOM INTERESU

Robija lakša od rada po kazni

Trenutno 179 osoba odrađuje svoje zatvorske ili novčane kazne po principu – osam sati rada jednako je jednom danu iza rešetaka ili 1.000 dinara
(С. Печеничић)

Otkako je pre deset godina u naš zakon uvedena mogućnost da se zatvorski dani odsluže društveno-korisnim radom, više od osam hiljada građana izabralo je da na ovaj način okaje svoje ogrešenje o zakon.

– Prva kazna rada u javnom interesu upisana je u matičnu knjigu povereničke službe 18. januara 2007. godine. Do sada je izrečeno 3.275 kazni rada u javnom interesu za krivična dela i 5.092 za prekršaje. Trenutno se izvršava 179 kazni rada u javnom interesu – kaže za „Politiku” Slavica Radovanović iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Kazna rada u javnom interesu izvršava se tako što se osuđeni upućuju kod poslodavaca s kojima je zaključen ugovor. Oni zatim obavljaju lakše poslove u trajanju od osam časova dnevno. Mogu da rade u javnim komunalnim preduzećima, muzejima, pozorištima ili bolnicama.

– Reč je o ustanovama koje ne ostvaruju finansijsku dobit, već se njihova zarada sliva u budžet grada ili države. Zakon je jasan u tom smislu i kazna u javnom interesu ne može da se odsluži u privatnom preduzeću ili kompaniji – navodi Slavica Radovanović.

Nadzor nad ovim postupkom obavlja poverenik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Poslodavac omogućava uslove rada i neposredno nadgleda rad osuđenog, dok poverenik nadzire i osuđenika i poslodavca. Poverenik na osnovu procene kvalifikacija, sposobnosti i znanja osuđenog odlučuje u koju će ustanovu otići „po kazni”.

Ako osuđenik ne ispunjava obaveze, poverenik o tome obaveštava sud, koji preostali deo kazne preinačava u zatvorske dane. Osam sati rada isto je što i jedan zatvorski dan. Kad je reč o novčanoj kazni, osam sati rada jednako je 1.000 dinara.

Kazna rada u javnom interesu može da traje od 30 do 360 sati. Najčešće se izriče za krivična dela krađe, lakše povrede, ugrožavanja sigurnosti, učestvovanja u tuči, uništenja ili oštećenja tuđe imovine, šumske krađe, neovlašćene proizvodnje i trgovine drogom.

– Prednost ove vrste kazne je to što osuđeni ostaje u društvenoj zajednici, ne prekida mu se radni odnos, bavi se besplatnim radom. Time se i rasterećuju zatvori i ovaj način predstavlja uštedu za društvo – zaključuje naša sagovornica.

Jedan zatvorenik Srbiju košta oko 15 evra dnevno. U Francuskoj je taj broj i do deset puta veći, pa je razumljiva potreba da se boravak u zatvoru zameni drugim zakonskim rešenjem kad god je to moguće. U svetu, ova alternativna kazna veoma je popularna, ali u Srbiji mnogi i dalje biraju zatvor radije nego, na primer, da čiste ulice. Dok Srbi sa simpatijama prepričavaju vest da je negde u svetu neka filmska zvezda ili javna ličnost primorana na stotine sati društveno-korisnog rada, oni sami, ako se nađu u sličnoj situaciji, vrlo se nerado odlučuju za ovaj vid kazne.

Prema podacima koje je nedavno izneo Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, taj sud je od 1. marta 2014. izrekao 2.223 kazne rada u javnom interesu umesto novčane, što čini tek 1,12 odsto svih izrečenih zamena kazni, kojih je u protekle tri i po godine u ovom sudu bilo 198.142.

Neka krivična dela ili prekršaji zaista nisu baš za odlazak u zatvor, ali ne mogu ni da budu oprošteni. U Americi, na primer, ima više ljudi u zatvoru nego nastavnika u srednjim školama. Tamo ljudi mogu da završe iza brave iz gotovo neverovatnih razloga, kao što su kršenje zakona o imigraciji ili zaštiti životne sredine. U anale je ušao i slučaj da su trojica Amerikanca osuđena na po osam godina zatvora zato što su uvozila jastoge iz Hondurasa koji su bili upakovani po honduraškim, a ne po američkim zakonima, odnosno u plastičnim kesama, umesto u kartonskim kutijama. Ti ljudi nisu ni znali da ovaj zakon postoji. Jedan par osuđen je u Americi na po dve godine zatvora zbog vođenja ljubavi na plaži.

 

Po kazni radili Berluskoni, Boj Džordž, Naomi...

Bivši premijer Italije Silvio Berluskoni radio je godinu dana u staračkom domu kako bi odslužio kaznu zbog utaje poreza. Britanska pop zvezda Boj Džordž na ovaj način je odradio kaznu zbog posedovanja droge. I manekenka Naomi Kempel odužila se za svoje grehe čisteći javne površine. Rad u javnom interesu u trajanju od čak pet godina bio je zbog pronevere izrečen jednoj službenici Ministarstva odbrane Rusije.

Košarkaš Denis Rodman morao je da odradi kaznu za neplaćanje alimentacije, a pevač Kris Braun, poznatiji po tome što je pretukao pevačicu Rijanu, proveo je 1.400 sati u društveno-korisnom radu.

Statistika kazni rada u javnom interesu za krivična dela

2012. godina – 209

2013. godina – 253

2014. godina – 351

2015. godina – 368

2016. godina – 144

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lazar
'Laksa'?!?! Autoru izgleda ne pada na pamet da je sa platom od 200 eur, zatvor jedina opcija?
Србо
"Праве онолике школетине а затвори им ... оволицни"!
Драган Пик-лон
Питам се,да ли су овде урачунати и савамалски "клинци" на булдожерима.С-обзиром да је и то био друштвено корисни рад под заштитом полиције!!!
Ljupca65
Tako cemo praviti Auto put do Albanskog mora ende

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.