Glavobolja i vrtoglavica zbog pijačnih naočara

– Za 300 di­na­ra sam ku­pi­la naj­jed­no­stav­ni­je okvi­re. Imam jed­ne ko­je mi slu­že za sva­ki dan, a no­ve će mi po­slu­ži­ti sa­mo za či­ta­nje. Da ku­pim ki­ne­ske, a ne ne­ke kva­li­tet­ni­je, pre­su­di­la je upra­vo ce­na. Za na­o­ča­re u op­ti­čar­skim rad­nja­ma ne­mam do­volj­no nov­ca. Tre­ba­lo bi mi oko 5.000 di­na­ra, a bo­ga­mi sam vi­de­la i da u rad­nja­ma ima po­je­di­nih okvi­ra ko­ji ko­šta­ju ko­li­ko iz­no­si mo­ja po­lo­vi­na pen­zi­je – is­ti­če pen­zi­o­ner­ka sa Vo­ždov­ca. 

Na­o­ča­re za vid, ku­plje­ne na kar­ton­skoj ku­ti­ji na tro­to­a­ru, u ki­ne­skoj rob­noj ku­ći ili ne­koj lo­kal­noj rad­nji ko­ja pri to­me ni­je op­ti­čar­ska, bez ob­zi­ra na pri­stu­pač­nu ce­nu, ipak ni­su bez­be­dan pro­iz­vod, po­ru­ču­ju struč­nja­ci. 

– Mo­ji pa­ci­jen­ti ne ko­ri­ste če­sto ki­ne­ske na­o­ča­re, jer do­la­ze re­dov­no na kon­tro­le i upo­zna­ti su da ta­kva sta­kla mo­gu vi­še da im ško­de, ne­go da im ko­ri­ste. Oni ko­ji ih ipak sta­vlja­ju tre­ba­lo bi da zna­ju da, no­se­ći ta­kve na­o­ča­re, mo­gu da iz­gu­be na kva­li­te­tu vi­da. Okvi­ri ku­plje­ni na pi­ja­ci i uli­ci ima­ju na oba sta­kla istu di­op­tri­ju, što mo­že bi­ti pro­blem za one pa­ci­jen­te ko­ji­ma le­kar utvr­di raz­li­či­tu di­op­tri­ju. Jer, vid kod sta­ri­jih lju­di ni­je naj­če­šće jed­nak, po­seb­no kod onih ko­ji ima­ju ka­ta­rak­tu. Mno­gi pen­zi­o­ne­ri su je ope­ri­sa­li na jed­nom oku, pa je i ta­kva raz­li­ka bit­na, jer kod ope­ri­sa­nih oči­ju ne do­la­zi u ob­zir no­še­nje ta­kvih na­o­ča­ra – na­po­mi­nje dr Gor­da­na Pe­rić, spe­ci­ja­li­sta of­tal­mo­lo­gi­je iz be­o­grad­skog Do­ma zdra­vlja „Vo­ždo­vac”.

Do­da­tan pro­blem je raz­mak ze­ni­ca ko­ji ni­je kod svih isti, dok je na ta­kvim na­o­ča­ri­ma uni­ver­za­lan. Ako ni­je pri­la­go­đen, oči će se vi­še na­pre­za­ti, ja­vlja­će se gla­vo­bo­lja, ne­la­go­da, su­ze­nje oči­ju, br­ži za­mor... 

– Kod ta­kvih na­o­ča­ra ni­su cen­tri­ra­na sta­kla, pa se cen­tral­ni vid raz­vod­nja­va, a na­o­ča­re ne da­ju kva­li­te­tan vid, po­seb­no kod sta­ri­jih oso­ba. Za­to je bo­lje da ki­ne­ske i na­o­ča­re ko­je su pa­za­ri­li na uli­ci uop­šte i ne no­se. Oba­ška to što ve­će di­op­tri­je ni­je mo­gu­će pro­na­ći kod Ki­ne­za, kao ni  ci­lin­drič­na sta­kla – do­da­je dr Pe­rić.  

Ona pred­la­že sta­ri­jim gra­đa­ni­ma da je bo­lje da na­ba­ve jef­ti­ni­je na­o­ča­re, naj­o­bič­ni­ji so­ci­jal­ni okvir i be­la sta­kla, za šta im je po­treb­no do 20 evra. 

– Uko­li­ko ni to ne mo­gu se­bi da pri­u­šte, on­da je naj­bo­lje da ne no­se ni­ka­kve na­o­ča­re – iz­ri­či­ta je dr Gor­da­na Pe­rić.

O naj­bit­ni­jim kom­po­nen­ta­ma – di­op­tri­ji i raz­ma­ku ze­ni­ca, pro­iz­vo­đa­či na­o­ča­ra sum­nji­vog po­re­kla go­to­vo ni­ka­da ne vo­de ra­ču­na. Pre­pro­dav­ci ipak uve­ra­va­ju da su sta­kla bez­bed­na jer čak i „la­žnja­ci” ima­ju UV fil­te­re, do­du­še ma­njeg op­se­ga. Na­o­ča­re sa za­štit­nim fil­te­ri­ma ko­ji od­bi­ja­ju štet­ne sun­če­ve zra­ke po­želj­no je no­si­ti, sma­tra dr Pe­rić, a to mo­gu bi­ti i okvi­ri ku­plje­ni na uli­ci.

– Sta­ri­ji lju­di tre­ba da na­ba­ve sun­ča­ne na­o­ča­re, ali ako ne­ma­ju nov­ca za one kva­li­tet­ni­je ko­je su naj­če­šće i sku­plje, on­da ne­ka uzmu sta­kla sa te­zgi. Jer, ta bo­ja sta­ka­la će šti­ti­ti nji­ho­ve oči, po­seb­no lju­de ko­ji ima­ju ka­ta­rak­tu. Ka­da je ja­ko sun­ce ta­kvim lju­di­ma ze­ni­ca se sku­plja, pa lak­še ob­ne­vi­de. Za­hva­lju­ju­ći obo­je­nom sta­klu lak­še će im se otvo­ri­ti ze­ni­ca, a sa­mim tim bi­će im la­god­ni­je dok su na­po­lju – po­ja­šnja­va dr Gor­da­na Pe­rić.