Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Traže njive umesto stanova

Naslednici koji restitucijom očekuju imovinu listom ne pristaju na obeštećenje vrednosnim papirima za oduzetu imovinu
Многе некретнине које се потражују налазе се у центру Београда (Фото А. Васиљевић)

Najveći broj građana koji restitucijom potražuju imovinu oduzetu njihovim precima posle Drugog svetskog rata neće prihvatiti da umesto nekretnina i zemljišta dobiju vrednosne papire (obveznice) koji će biti emitovani tokom narednih 12 godina.

Mreža za restituciju najavljuje pokretanje tužbe zbog spornih zakonskih rešenja koja onemogućuju građane da vrate oduzetu imovinu, a u Agenciji za restituciju naglašavaju da ne postoji treća opcija. 

Svim građanima kojima imovina ne može da bude vraćena u naturi biće ponuđeno obeštećenje, a ukoliko na njega ne žele da pristanu, ostaće kratkih rukava.

Iako su u Agenciji za restituciju najavili da će sledeće godine početi emitovanje obveznica, još nije poznat ni okvirni iznos obeštećenja kojem se građani mogu nadati. Vlada Srbije trebalo bi sledećeg meseca da usvoji uredbu kojom će biti utvrđeni izgled i vrednost obveznica, kao i visina koeficijenta na osnovu kojeg će biti izračunat iznos obeštećenja. Iako je do 30. juna vlada trebalo da završi ovaj posao, o ovoj temi nije bilo reči na dosadašnjim sednicama izvršne vlasti.

Agencija za restituciju do sada je pripremila oko hiljadu rešenja o pravu na obeštećenje u novcu, a vrednost potraživane imovine utvrđena je na osnovu podataka Poreske uprave. Međutim, bez obzira na tržišnu vrednost potraživane imovine, maksimalni iznos obeštećenja iznosiće pola miliona evra. Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, prošle nedelje je izjavio za medije da ni mnogo bogatije države od Srbije nisu bile u mogućnosti da građanima isplate nadoknadu koja u potpunosti odgovara vrednosti imovine.

Za sada je izvesno da će iznos isplaćene naknade biti manji od tržišne vrednosti oduzete imovine, a država je najavila da će za ovaj posao izdvojiti dve milijarde evra. Međutim, prema podacima iz Mreže za restituciju, novac još nije obezbeđen.

Mile Antić, predstavnik ovog udruženja, objašnjava da od 2004. godine postoji Fond za restituciju, u koji je trebalo da se sliva novac do privatizacije i konverzije (pretvaranja prva korišćenja zemljišta u pravo svojine).

– Prema podacima Uprave za trezor Ministarstva finansija, u ovaj fond je tokom prošle godine uplaćeno oko 4,7 miliona evra. Iako predstavnici vlasti kažu da je trenutno za isplatu obeštećenja obezbeđeno oko 100 miliona evra, to je samo dvadesetina neophodnog novca. To znači da država nema novca čak ni za isplatu prve godišnje rate – upozorava Antić.

Prema važećem zakonu, obveznice bi trebalo da budu isplaćivane do 2030. godine, u godišnjim ratama, a starijima od 70 godina obeštećenje mora biti isplaćeno u roku od pet godina.

„Obveznice se emituju u nematerijalnom obliku, bez kupona, pojedinačno za svaku godinu, glase na ime, prenosive su, a isplaćuju se u evrima”, navedeno je u Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Antić naglašava da je sada jasno da će isplata obeštećenja biti finansirana iz budžeta, tačnije novcem svih građana Srbije.

– Došli smo do apsurdne situacije jer će sada država uzimati novac od moje porodice, kao i od svih ostalih koji potražuju imovinu, kako bi obezbedili novac za isplatu obeštećenja za našu imovinu. Ne poznajem nikoga ko će prihvatiti ovakvo rešenje. Ne možemo pristati na mrvice sa stola dok pojedinci bliski vlasti postaju vlasnici državnog zemljišta ili ga koriste bez adekvatne naknade – ističe naš sagovornik, dodajući da će pravdu sigurno potražiti i na međunarodnim sudovima.

On naglašava da država možda nema dovoljno stanova i kuća kako bi vratila potraživane nekretnine, ali da raspolaže stotinama hiljada hektara poljoprivrednog i šumskog zemljišta.

– Ukoliko nekome ne može da bude vraćen stan jer je otkupljen ili je na parceli njegovog dede izgrađena zgrada, država može da mu ponudi parče zemlje ili šumu slične vrednosti. Na ovu ponudu građani bi pristali, jer će tako dobiti konkretnu imovinu koju mogu da prodaju i dobiju novac – naglašava predstavnik ovog udruženja koje okuplja stotine građana koji potražuju oduzetu imovinu.

On dodaje da Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama propisuje takozvanu zamensku restituciju, tako da umesto zgrade koja im je oduzeta crkvama može da bude ponuđena neka druga nepokretnost slične vrednosti.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Anči
Stari vlasnici treba da odluče koja opcija vraćanja postoji a ne službenici Agencije koji treba da služe tim ljudima. Srbija ima dovoljno imovine za vraćanje odnosno za zamenu osim ako je sve već rezervisano za neke kriminalce u dogovoru sa političarima
Lola
Po sistemu ,,uzmi ili ostavi,, uzimali su imovinu i davali šačicu novca. Hrabriji su odbijali tu uvredljivu nadoknadu, oni koji su preživeli golgotu, nisu smeli da se protive. Sadašnji zakon kaže da su namireni, i jedni i drugi! Ne poznaje termin nepravična naknada. Volela bih da kreatorima ovkvog zakona oduzmem kuce i stanove i dam par hiljada evra i da ih namirim!
Sale
To je samo farsa da se nešto vraća, a stvarnost je da si potpuno obespravljen. Pravobranilaštvo se žali na svaku presudu o vraćanju, i sve tako u krug... Vlasnici se koprcaju i bore, ali sa vetrenjacama! I sada će im dati šacicu novca i navodno namiriti!
nikola andric
Sa bezveznom pravnom terminologijom po kojoj se ne rzlikuje izmedju svojine, imovine, nekrtnina medju kojima se ''poljoprivredno zemljiste'' ne razlikuje od ''gradjevinskog zemljista'' vlada moze da se hvali ometanjem kupovine poljoprivrednog zemljista od stranaca dok se Beograd na vodi ne moze da gradi bez ''zemljisita'' . Ko god uporedi cenu gradjevinskog sa poljoprivrednim zemljisten nece da veruju u toliku razliku. Pitajte nase agrare da li uopste uspevaju da prodaju svoje poljoprivredno zemljiste. ''Kupus gleda , meso vadi'' najbolje ilustrira manipulacije. Vrednost imovine se izrazava u novcu. Kad su potrazivanja veca od ukupne vrednosti imovine nastaje stecajna situacija. Dakle imovina moze biti negativna , jednaka nuli kad su potrazivanja jednaka vrednosti imovine dok je za svojinu to nemoguce. Ne moze se imati nula svojine dok je imati minus dva konja besmislica. U mucnom se ocevidno bolje lovi. Novac se stampa i nema sopstvenu vrednost kao kod zlatnog standarda.
Mika Mikić
Neka im rate te trule straćare i neka naprave novi centar na Beogradu na vodi (BW). Tamo treba sve da se napravi: nove, moderne i svetle zgrade za fakultete, čitaonice, biblioteke, studentske domove, muzeje, galerije i salone. Većina tih starih zgrada i tako nisu projektovane za svrhu kojoj trenutno služe.
MarkoBgd
Pa moglo bi to tako da "Dubai na Dunavu" nisu predvideli za neke druge namene i interese nekog drugog a ne srpskog naroda. Ponašaju se kao da je to njihova privatna prćija a ne zajednički prostor svih građana decenijama čuvan za objekte od OPŠTEG interesa naroda a ne za privatne apartmane i kafane.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.