Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Beogradski sajam knjiga - Četiri zemlje jedan jezik

U fokusu ovogodišnjeg 62. Beogradskog sajma knjiga biće savremena književnost na nemačkom jeziku, a zajedničkim nastupom predstaviće se Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn
Са прошлогодишњег Београдског сајма књига (Фото Р. Крстинић)

Posetiocima će biti predočeno oko 1.000 knjiga savremenih autora iz sve četiri zemlje, od čega, zahvaljujući saradnji sa sajmom knjiga u Frankfurtu i Glavnim udruženjem austrijskih knjižara, premijerno čak 350 naslova, najavili su organizatori.

Srbiju će posetiti više od 20 stvaralaca koji će publici predstaviti svoj rad u okviru sajamskih manifestacija i događaja na različitim lokacijama u centru Beograda.

Nakon svečanog otvaranja 22. oktobra, publika će svakodnevno biti u mogućnosti da se upozna s novim književnim tendencijama i stvaralaštvom na nemačkom jeziku.

Prvog dana sajma, 23. oktobra, program „Četiri zemlje jedan jezik” otvoriće ambasadori Nemačke, Austrije i Švajcarske događajem „Da se upoznamo”.

U neformalno-opuštenoj atmosferi i u nekonvencionalnom formatu oni će predstaviti svoje zemlje kratkim i duhovitim uvidima u njihove manje poznate specifičnosti.

Nakon toga uslediće prvi nastup u okviru serije dinamičnih polučasovnih razgovora s najistaknutijim autorima, gostima sajma, o književnim, društvenim i raznim drugim temama, a ti razgovori odvijaće se svakog sajamskog dana.

Vladimir Kaminer, Jan Vagner, Folker Kučer, Ingo Šulce, Arno Kameniš, Dana Grigorčea, Melinda Nađ Abonji, Jonas Lišer, Tereza Preauer, Karl Markus Gaus, Valentin Grebner i Katrin Regla biće gosti sajma.

Planirana su čitanja, samostalni i kolektivni nastupi, diskusije i razgovori s publikom.

Raspravljaće se o različitostima i specifičnostima u okviru savremenog književnog stvaralaštva na nemačkom jeziku, o sistemu nagrada i društvenih priznanja, sajmovima knjiga, rezidencijalnim programima i stvaralačkim kolonijama, ali i o ulozi autora kao posmatrača društvenih kretanja te važnosti društvenog i političkog angažmana u savremenoj književnosti pisane na nemačkom jeziku.

Program „Četiri zemlje jedan jezik” fokusiraće se na vezu glasova, zvukova i jezika te na pisce koji stvaraju koristeći različite registre jezika, one koji povezuju muziku i jezik te one koji pišu na dva ili više jezika.

Kroz diskusiju o prevođenju nemačke literature i samim prevodiocima govoriće se o vezama i susretima različitih kultura te o tome kako književnost gradi mostove među zemljama.

Biće reči i o recentnom evropskom iskustvu migracija kao i o suočavanju s prošlošću te književnosti koja se ne libi da tematizuje nemile događaje iz bliže ili dalje prošlosti na otvoren, ponekad i nemilosrdno iskren način.

Posebna specifičnost programa zajedničkog nastupa četiri zemlje nemačkog govornog područja na Beogradskom sajmu knjiga jeste predstavljanje kreativnog stvaralaštva za decu i omladinu na nemačkom jeziku.

Svakog jutra u okviru zajedničkog štanda u Hali 2 Beogradskog sajma biće organizovani program za najmlađe čitaoce - serija zabavnih, poučnih i interaktivnih kreativnih radionica, čitalačkih klubova, predavanja, stvaralačkih seminara, igraonica i performansa. (Tanjug)

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Raca Milosavljevic
... neki komentatori bas ne umeju da citaju ... ali neka ... nikad nije kasno ... inace dobra je prilika da gosti sajma shvate da njihovi politicari,mislim odakle dolaze siluju lepi Srpski jezik ...zasto?
Драгољуб Збиљић
Поштовани Milivoje Radakovićу, наравно да (и) у Пироту говоре српски језик, иако дијалекат српског језика, али има и школованих који говоре нормативним српским језиком. Ни један једини језик на свету није у целини нормативан језик. Нормативан језик праве лингвисти за цео народ на основу говора с разним дијалекатским особинама. Народ ствара језик у сличним, али не баш истоветним појавама. Зато се и плаћају лингвисти да те разлике смање кроз један нормативан, стандардизован, може се рећи и књижеван језик.
Mali Radojica
Puno tema i stupidnih dilema medju komentatorima kako zvati različne dijalekte srpskog jezika. Samo u kontekstu članka čudno je da vodeći pisci nemačkog jezika kao što su Handke ili Štam nisu ni pomenuti, a nekmoli pozvani da dodju u Beograd na ovaj sada već beslovesni sajam taštine i netalenta, nekad znan i kao Sajam knjiga.
fjodor
Srpski, Hrvatski, Bosanski i Crnogorski su jedan Jugoslavenski jezik. To je jezik kojim govore južni Slaveni i samo se može zvati Jugoslavenski i nikako drugačije. Ako Srbi pokušavaju da nametnu naziv Srpski jezik, nikada neće biti prihvaćen od ostala tri naroda.
Маја М:
Некада је паметније мудро ћутати.
Никола
Мени је искрено и назив српски сасвим у реду, јер он недвосмислено обједињује све оне који су се звали или се зову Србима, уз неке који су овај језик накнадно прихватили или им је био наметнут. То је историјско име језика и оно не мора нужно одговарати садашњем националном стању на простору српских земаља и ближе околине. Дакле, од многих дијалеката српскога језика временом су изабрана два на којима је изграђен књижевни језик. Уосталом, слично су поступиле и многе друге нације најчешће бирајући један дијалекат за књижевни. Данас имамо и нације које немају свој језик као књижевни (Aустријанци, Швајцарци, Хрвати), али не сматрам да се тиме умањује њихов значај. То је пре свега питање развоја језика, историјских околности и политичких одлука. Једнострано наметање назива језику који већ има своје историјски потврђено име јесте искључиво политичка одлука, не и лингвистичка, те она не може имати одговарајућу тежину, нити може наћи ослонца у науци.
Prikaži još odgovora
Павле
Србија, Хрватска, БиХ, Црна Гора, па и Македонија, 5 земаља један (Српски) језик! Да конкуришемо? Или се о томе не говори?
Milivoje Radaković
Dobar Vam je ovaj vic, Pavle! Samo da primetim da taj Vaš "srpski" ne govore ni u Pirotu...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.