Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
74. VENECIJA

Nebo i njegovi miljenici

Film Pola Šredera pita hoće li nam bog oprostiti, a uzbudljiva libanska „Uvreda” hoćemo li i kako kao ljudi jedni drugima oprostiti
Из либанског филма „Увреда” (Фото Прес служба фестивала)

Venecija, Lido – Drugi takmičarski dan 74. Mostre doneo je na Lido dva snažna, izazovna filma koji, svaki na svoj način, pred publiku stavljaju izazovna pitanja oprosta.

Legendarni američki scenarista i reditelj Pol Šreder, tvorac nekih od najboljih filmskih priča svih vremena poput „Taksiste”, „Razjarenog bika”, „Poslednjeg Hristovog iskušenja”, na Venecijanski festival vratio se novim autorskim delom – „Prva reforma” o duhovnom životu i ljudskim ranama, dok je povratnički film libanskog scenariste i reditelja Zijada Dueirija „Uvreda” priča o ovozemaljskim sakrivenim ranama i traumatskim otkrićima unutar podeljenog i u suživotu još uvek neusklađenog Bejruta naših dana. 

Oba filma su žestoka, eksplozivna svaki na svoj način, za veliko poštovanje, s tim što su simpatije znatno veće na strani izvrsnog libanskog filma. Šrederov film „Prva reforma” na neočekivan način spaja svet religije, svet terorizma i ogromnu zabrinutost za sudbinu zagađene planete i otvoreno postavlja pitanje: „Hoće li nam bog oprostiti za uništenje njegovog dela?”.

Ovo pitanje se gotovo slučajno našlo pred Ernstom Tolerom (u ubedljivom tumačenju Itana Houka), lokalnim sveštenikom jedne male i neposećene severnoameričke reformatorske crkve, inače bivšim vojnim kapelanom razbijenim tugom zbog smrti sina u Iraku kojeg je podstakao da se priključi vojsci.

Gotovo da ga je slučaj doveo pred tu mladu, trudnu parohijanku i njenog depresivnog muža, člana radikalnog pokreta za zaštitu životne sredine koji ne želi rođenje deteta u svetu kojem zbog zagađenosti preti kataklizma. On je taj koji je sveštenika zamolio za odgovor na ključno pitanje, nesvestan da će u njemu pokrenuti ponovno otkrivanje osećaja svrhe i pravu misiju ispravljanja grešaka koje su učinjene mnogima.

Upravo tu negde Pol Šreder počinje neku vrstu filozofskog istraživanja potrošenih misli o tome da je svet u opasnosti i uočljivih nedostataka crkvene akcije, samozadovoljnog preduzimanja misije s nadom u povratak i vere i svrhe postojanja. Kreće se kroz taj svet duhovnosti kao da se samo tim bavio čitavog svog života. Možda i jeste s obzirom na to da je izjavio da je o ovakvom scenariju razmišljao gotovo pola veka.

Kako mu je pošlo za rukom da spoji naizgled nespojivo – hrišćanskog sveštenika i samoubilački prsluk, da spoji očiglednu inspiraciju Bresonovim filmom „Dnevnik seoskog sveštenika“ (1951) i (stvarne) žrtve među aktivistima zaštite životne sredine i neočekivanu i naglo (u montaži) prekinutu ljubavnu priču, videće i naši gledaoci kada ovaj film bude stigao na Festival autorskog filma ili beogradski Fest...

Pitanje oprosta među ljudima veoma temeljno a delikatno postavio je svojim filmom „Uvreda” libanski reditelj Zijad Dueiri, zaronivši duboko, do najsitnijih pora u organizam zemlje izranjavane građanskim ratom (bolje je reći – ratovima), Libana, grada Bejruta u kojem i danas neprestano varniči među libanskim hrišćanima i palestinskim muslimanima.

To kako je Dueiri ispričao priču o jednoj naizgled bespotrebnoj svađi između mladog libanskog hrišćanina, životnim problemima i budućim očinstvom opterećenog Tonija i skromnog i vrednog građevinara Jasera, palestinskog izbeglice, trajnog stanovnika bejrutskog izbegličkog kampa u srcu grada, i to kako je to doveo gotovo do apsurda događaja koji izmiču kontroli pred očima ama baš cele javnosti, ostaće veoma dugo upamćeno.

Izvrstan film, vizuelno, ali i glumački ubedljiv gotovo do savršenstva. Dinamičan, okretan, istorijski tačan. Izazovan na svakom filmskom planu, ali i na planu slikanja stvarnosti u društvu koje vida rane, stvarnosti u kojem komšijska svađa poprima obrise sudskog i političkog događaja prve vrste. Stvarnosti u kojoj će i Toni i Jaser, ta dva tvrdoglava porodična muškarca, na svoj muški način ipak jedno drugom reći „Žao mi je“, svesni da svako sa sobom nosi i svoj deo krivice. Iako ne ličnim učešćem i za nemile ratne događaje i za ovu nervoznu komšijsku svađu.

Libanska „Uvreda” je od one vrste filma koji bih uvek veoma rado preporučila za gledanje u bioskopima širom bivše Jugoslavije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.