Subota, 28.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Posle TV duela sve po starom

Debata Angele Merkel i Martina Šulca nije otklonila nedoumicu ko će stati na čelo nove vlade u Berlinu, ali je podstakla spekulacije o nastavku dosadašnje koalicije
Сучељавање Меркелове и Шулца и даље је главна политичка тема у Немачкој (Фото: Ројтерс/Ф. Беншч)

Na zapadu ništa novo: nedeljno sučeljavanje Angele Merkel i Martina Šulca – kandidata za budućeg nemačkog kancelara ili kancelarku – nije otklonilo nedoumice oko pitanja ko će posle izbora 24. septembra stati na čelo nove vlade u Berlinu.

Martinu Šulcu, izazivaču nemačke kancelarke Angele Merkel, pošlo je za rukom da u nekoliko navrata iznenadi gledaoce, svoju suparnicu, pa i partijske drugove na levom krilu građanskog centra – nagoveštajem značajni(ji)h promena u politici socijaldemokrata koji od epohe poslednjeg kancelara ove stranke Gerharda Šredera konstantno gube podršku birača.

Šulc je najavio promene u penzionoj politici, u obrazovanju i u postavljanju prema namenskoj industriji Nemačke – bar kada je reč o izvozu oružja. Međutim, prema opštoj oceni komentatora, Šulc nije uspeo u nameri da se pokaže u javnosti kao bolji (budući) kancelar koji bi bio kadar da podstakne dalekosežnije promene, pre svega u domenu koji najviše interesuje Nemce – u oblasti socijalne politike.

Merkelova, iskusna šefica nemačke vlade, ujedno političar sa najdužim stažom na toj poziciji u Evropi, nije se upuštala u detaljnije rasprave. Na svaku kritiku je odgovarala da su o spornim odlukama njene vlade saodlučivali socijaldemokrati, kao mlađi partner u koaliciji, te da Šulcova kritika ne predstavlja ništa drugo osim priznanja da je njegova sopstvena stranka vodila pogrešnu politiku.

U jednom detalju se međutim pokazalo da se programi dve stranke razlikuju samo u nijansama: Šulc je kritikovao pitanje produžetka radnog staža do navršene 70. godine života, kao što traže krugovi privrednika u demohrišćanskoj stranci. Merkelova je uzvratila da je odlazak u penziju planiran sa 67 godina i da se ništa neće menjati, bar ne do 2020. Dodala je i da lično nije bila ni za produženje sa 65 na 67 godina starosti, već da je to bila inicijativa svojevremenog socijaldemokratskog ministra Franca Minterferinga. Iznenađen obrtom, Šulc je rekao: „Lepo od vas da vodite našu politiku!”

Ova epizoda samo je jedan od primera „prijateljskog” nadmudrivanja dvoje kandidata koje je ostavilo prostor za spekulacije da su se dve velike stranke već pripremile da posle izbora nastave kao i do sada – kao partneri u takozvanoj velikoj koaliciji demohrišćana i socijaldemokrata.

Šulc je, istini na volju, odbio da isključi mogućnost koalicije sa Levicom, sa reformisanom strankom nekadašnje istočnonemačke Jedinstvene socijalističke partije i indirektno najavio mogućnost preuzimanja vlasti na čelu koalicije. Ipak, sudeći prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja koji se svake nedelje objavljuju, realne šanse su male da ta koalicija bude oformljena. SPD konstantno beleži između 22 i 24 odsto biračke naklonosti, Levica između osam i devet odsto, a Zeleni oko osam procenata – sve ukupno nedovoljno za apsolutnu većinu u Bundestagu. Sa druge strane, oporavak liberala i njihove stranke FDP, koja već mesecima beleži oko osam odsto biračke naklonosti, otvorila bi mogućnost za formiranje „male” koalicije sa demohrišćanima, kao u mandatu prethodne vlade, kada je tandem Merkelova–Vestervele vodio politiku najmnogoljudnije i najbogatije države EU. Tako posmatrano, o sastavu buduće vlade odlučivaće (ne) uspeh malih stranaka koje bi mogle da oforme koaliciju sa jednom od dve velike partije.

Ovde ne bi trebalo zapostaviti ni značaj eventualnog uspeha krajnje desničarske stranke AfD koja se po pravilu obraća potencijalnim biračima demohrišćana i oduzima im glasove. Ali, Merkelova je u televizijskom duelu povukla populistički potez i najavila zaokret od dosadašnje politike dobrodošlice migrantima. Štaviše, najavila je da će vladin prioritet u sledećem mandatu biti opremanje tehnike i kadrova severnoafričkih obalskih straža – pre svega u Libiji – da bi se tako efikasnije zaustavio priliv izbeglica i migranata u Evropu.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa Trajkovic
Ovo je sve samo jedna lepo rezirana demokratska predstava u reziji dve najace stranke koje suuostalom i koalicioni partneri. Pitanje je samo ko ce biti na celu a ko odmah iza njega a to pitanje je vise retoricko jer odgovor znaju svi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.