Nemački „arijel” i jeftiniji i bolje pere od hrvatskog

Kod više od polovine ispitanih proizvoda sa tržišta Hrvatske i Nemačke utvrđena je znatna razlika u kvalitetu, pokazala je najnovija analiza koju je Hrvatska, poput drugih novih članica EU, sprovela kako bi ukazala da multinacionalne kompanije diskriminišu potrošače u siromašnijim državama Unije. 

Paradoksalno je i da su 60 odsto ispitivanih proizvoda Hrvati plaćali skuplje nego potrošači u Nemačkoj, a istraživanje je pokazalo da samo kod četiri od 26 ispitanih artikala (15 odsto) nije nađena razlika ni u kvalitetu ni u ceni. Kod čak 54 odsto utvrđena je razlika u kvalitetu, i to u prilog potrošačima sa zapadnijeg tržišta, prenose hrvatski mediji.

Najveće razlike uočene su kod pet prehrambenih proizvoda i jednog deterdženta. Recimo, „vudi” viršle, od pilećeg i ćurećeg mesa, na hrvatskom tržištu (suprotno nazivu) bile su proizvedene od otkoštanog mesa koje se, prema EU propisima, ne sme označavati kao meso. Nasuprot tome, nemački proizvod bio je napravljen od komada mesa, ukazala je Biljana Borzan, predstavnica Hrvatske u evropskom parlamentu. 

Borzanova je takođe navela primer „Hip bio” dečje hrane, od pirinča i šargarepe s ćuretinom, gde je proizvod namenjen tržištu Hrvatske imao znatno manji udeo povrća a veći pirinča. Razlika je i u tome što u proizvodu sa hrvatskom deklaracijom nije bilo krompira pa je bilo i manje omega tri masnih kiselina. Uprkos svim razlikama, na oba tržišta proizvodi su stavljeni u promet pod istom šifrom. 

– Posebnu težinu rezultatima daje činjenica da je proizvod za hrvatsko tržište skuplji za više od 50 odsto i reč je o proizvodu namenjenom ishrani dece – rekla je Borzanova. Za razliku od sličnih istraživanja u Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj, ovo je prvo u koje je uključilo i neprehrambene proizvode. Od pet testiranih velike razlike su nađene u kvalitetu deterdženta za veš Ariel Vollwaschmittel. Pokazalo se da je nemački proizvod (koji je za razliku od hrvatskog obeležen oznakom „kompakt”) imao i znatno veće dejstvo pranja pri nižoj temperaturi (na 40 stepeni Celzijusa), dok je razlika na većim temperaturama takođe postojala, ali je bila manja. Uprkos tome, deterdžent za nemačko tržište bio je za četvrtinu jeftiniji nego u radnjama u Hrvatskoj. 

Razlike su i ovoga puta pronađene kod „nutele” i „aktivija”, voćnog jogurta od jagode, a kod „haribo kola” gumenih bombona, u nemačkom proizvodu utvrđena je znatno veća količina ukupnog šećera od deklarisane. 

– I ovo istraživanje, kao i ranija evropska, potvrdilo je opravdanost stava više od 80 naših građana koji misle da ih multinacionalne kompanije tretiraju kao građane drugog reda. Moj posao je da Evropska unija radi za ljude, a ovi rezultati su veliki doprinos pokušaja rešavanja ovog problema na nivou EU. Rezultati su već poslati poverenici Evropske komisije za zaštitu potrošača Veri Jurovoj – rekla je Borzanova.

Predsednica Hrvatske agencije za hranu Andrea Gros-Bošković tokom predstavljanja ove analize, koja je izazvala veliku pažnju javnosti, rekla je da se kvalitet proizvoda često posmatra kao ekonomska kategorija, ali da je važno osigurati kriterijume koji će garantovati da razlike u kvalitetu ne budu diskriminišuće. 

– Ako ih i ima one treba da budu odraz razlika u prehrambenim navikama ili specifičnostima područja, ali nipošto alibi za razliku u formulaciji proizvoda – zaključila je Gros-Bošković.

Analiza, koja je u hrvatskim medijima nazvana istraživanjem Biljane Borzan, planirana je dugo i detaljno. Na osnovu odabira građana izabrani su proizvodi i potpisani ugovori sa pet najeminentnijih hrvatskih laboratorija, po preporukama Hrvatske agencije za hranu.

– Obećano – učinjeno! Nakon što se u anketi 800 građana izjasnilo koje proizvode žele da testiramo, i pošto je Hrvatska agencija za hranu uradila naučni okvir projekta, stručnjaci su nabavili uzorke u radnji u Minhenu i ugovorili analize s najboljim hrvatskim laboratorijama. Vozilo za transport bilo je posebno opremljeno kako ne bi došlo do kvarenja i kontaminacije proizvoda. Kupovina uzoraka bila je maksimalno transparentna, kako ne bi bilo osnove za osporavanje rezultata – objasnila je Borzanova. 

Ona je za agenciju Hina istakla da je ovo jedino istraživanje u EU koje uključuje i deterdžente i higijenske proizvode. Zbog toga, naglasila je, posle ovih rezultata niko neće moći da tvrdi da je reč o ukusu lokalnih potrošača. 

– Jer ako to i stoji za hranu, sigurno niko ne može da dokaže da hrvatski potrošači vole deterdžente koji slabije peru – rekla je Borzanova koja je inače snosila trošak ovog projekta iz budžeta zastupnika za promotivne aktivnosti.