Pomor pčela u Bačkoj Topoli

Jedno od gazdinstava, koje je teško pogođeno trovanjem pčela, jeste i pčelinjak Agneš Sokola koja je od oca nasledila tradiciju bavljenja pčelama koje su već 70 godina deo njihovog domaćinstva. Od 80 košnica, tek u po nekoj još ima pčela, ali Agneš kaže da po njihovom ponašanju vidi da verovatno ni one neće opstati, i da je gotovo potpuno uništen njihov pčelinjak.

Stradale su samo košnice koje su se nalazile istočno od Bačke Topole, u naseljima Gunaroš, Novo Orahovo, Njegoševo, Pobeda, na potezu ka Bečeju. U prvi mah sumnjalo se na to da su ratari trovali herbicidima ambroziju, budući da ona sada jedino cveta i ima polen, te da su pčele pokupile taj zatrovani polen. Navodno su u ataru pronađena i bačena prazna pakovanja herbicida.

„Nećemo da se upustimo u bilo kakva sumnjičenja, čekamo rezultate analiza. Ono što za sada jedino znamo, ali i to nezvanično, jeste da su analize pokazale da se ne radi ni o kakvoj bolesti, već da je reč o trovanju pčela” kaže Nemet.

Pomor pčela počeo je pre nedelju dana i pčelari kažu da još uvek traje, na teren su proteklog vikenda izašle i fitosanitarna i veterinarska inspekcija, uzeti su uzorci i zemljišta i pčela, i čekaju se analize. Za sada je još uvek više pitanja nego pouzdanih odgovora, a neka od njih pokazuju da je potrebno i da se zvanično oglase nadležne institucije.

„Mi prvo moramo da nađemo odgovor na to od čega su pčele stradale, a potom ko je to uradio. Pčele su kao signalne lampice koje se prve gase kada nešto u prirodi nije u redu, a mi ovde govorimo o potezu od 10.000 hektara, gde živi oko dve hiljade ljudi. Mi ne samo što ne znamo od čega su pčele uginule, nego ne znamo ni šta su onda ti ljudi, a tu žive i porodice sa decom, udisali i kako to utiče na celokupnu prirodu” kaže za „Politiku” Šandor Lošonc kome je od 60 pčelinjih društava ostao tek deseti deo.

Pčelari Bačke Topole sada su preokupirani zaštitom sopstvenih pčelinjaka, pitanjima koje poteze treba da preduzmu kako bi zaštitili košnice, šta će sve biti potrebno da urade kako bi očistili svoje košnice. Za sada niko još nije sabrao veličinu štete koja ih je pogodila, ali se procenjuje da ona nije manja od 150 evra po košnici. Osim toga, samo uzorkovanje treba platiti 150.000 dinara, i osim obećanja za sada nema konkretnih poteza da će država to preuzeti na sebe.

„Opština je formirala komisiju koja će ići od kuće do kuće kako bi procenili štetu u pčelinjacima, i spremna je da pomogne pčelarima” kaže Ištvan Nemet.