ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 06.09.2017. u 22:00 J. Rabrenović

Banke naplaćuju i ležarinu na čekove

U Adiko banci ček koji nije iskorišćen mesec dana od izdavanja košta 30 dinara, dok većina banaka to ne praktikuje
Већина банака не наплаћује лежарину на чекове (Фото А. Васиљевић)

Da banka klijentima naplaćuje izdavanje čekova pet, deset ili 15 dinara po „papiru” nije nikakva novost, međutim neke banke uvele su praksu da naplaćuju i čekove koji nisu realizovani u nekom vremenskom periodu. To je slučaj s Adiko bankom u kojoj su nam to potvrdili.

– Banka naplaćuje naknadu za izdavanje čekova u iznosu od 30 dinara po čeku. Ukoliko klijent ne realizuje ček u roku od 30 dana od datuma izdavanja, naplaćuje se naknada za nerealizovane izdate čekove u iznosu od 30 dinara po čeku, kažu u ovoj banci.

Iz njihovog odgovora da „čekovima klijenti mogu ostvariti pogodnosti kupovine na odloženo plaćanje bez kamate” jasno je da oni znaju da građani čekove koriste kao kreditno sredstvo, ali su im svejedno uveli i pomenutu naknadu. Dodaju da njihovi korisnici usluga osim čekovima, robu i usluge na rate, mogu da plaćaju uz pomoć platnih kartica.

– Adiko banka svojim klijentima nudi mogućnost korišćenja čekova, a preduslov za dobijanje je primanje zarade ili penzije preko računa u banci. Visina primanja i urednost klijenta u izmirivanju finansijskih obaveza određuje maksimalan broj čekova koje klijent može dobiti – dodaju.
Iz blic ankete po bankama jasno je da je Adiko banka još izuzetak po ovoj praksi. Komercijalna, Inteza, Rajfajzen, Unikredit, Erste, NLB banka, Poštanska štedionica ne naplaćuju čekove koji nisu realizovani. Dok Sosijete ženeral banka, Kredi Agrikol banka i Jubanka, bivša Alfa bank, nemaju čekove.

Šta je motiv Adiko banke da naplaćuje „ležarinu” za čekove može samo da se nagađa. Inače, specifičnost našeg bankarskog tržišta je da su čekovi, već decenijama, sredstvo plaćanja na odloženo, odnosno da su postali kreditno sredstvo plaćanja. Svuda u svetu ček je debitno sredstvo plaćanja, odnosno debitni platni instrument. Nije teško zaključiti da banka naplaćivanjem nerealizovanih čekova želi da demotiviše klijente od uzimanja čekova i da se opredele za kreditnu karticu. Međutim, za razliku od čeka, koji kod većine banaka ima samo trošak izdavanja, kreditna kartica košta i te kako, jer banci valja platiti i mesečnu naknadu za održavanje kartice, plus kamatu na zaduženje.

Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kaže da čekovi sve više nestaju iz upotrebe.

– Mogu samo da pretpostavim da je jedan od razloga za naknadu za neiskorišćene čekove želja banke da klijenti uzmu kreditnu karticu. Jer, kada klijent uzme kreditnu karticu on je dugoročnije vezan za banku, a mora da plaća i troškove njenog korišćenja. Među bankama je velika borba da privuku kvalitetne klijente sa sigurnim mesečnim primanjima, a to se radi baš karticama – kaže Grubišić.

Komеntari5
d8a14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Henrih V. R.
Svaka banka naplauje proviziju za podizanje novca sa bankomata,samo neka manje neka vise. A sto se tice toga da Societe Generale banka nema cekova to nije istina. Pozdrav.
Miodrag X
Osim Palme koji ljudima daje po 2,000 din. za preke potrebe svi ostali, usluzna preduzeca, banke i institucije vlasti pljackaju nesrecni narod na svakom koraku. Srbija je postala zemlja poroka i pljacke iz koje bezi sopstveni narod.
marko
То не раде банке, него им то омогућава Народна банка Србије. Чисто да разјаснимо ствари. При томе и да разјаснимо и то да Адико банка није банка, већ фонд који је купио банку, што као прво у нормалним земљама и не може да се деси. А фонд као фонд, има само један и једини циљ, а то је новац. Дал је у питању банка, кромпири, или телевизија, за њих је небитно. Гледају где могу у датом тренутку да извуку што више новца. И то је то, а ко ово не схвата има озбиљан проблем са перцепцијом стварности.
добрила
Да ли и друге банке, поред Еуро за коју знам, наплаћују подизање новца са бакомата? Код њих је 100 динара по трансакцији.
Зоран Маторац
Безобразлук.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja