Četvrtak, 20.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sa MMF-om o povećanju neoporezivog dela zarade

To će se odraziti na povećanje primanja zaposlenih koji imaju ugovor o bruto zaradi, a za one koji imaju dogovoren iznos neto zarade, ništa se ne menja, sem što će poslodavac plaćati manji porez državi
Џејмс Руф, Душан Вујовић и Јоргованка Табаковић (Фото А. Васиљевић)

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) predvođena Džejmsom Rufom stiže u Beograd kako bi sa srpskim državnim zvaničnicima započeli razgovore o budžetu za 2018. godinu. Iako nacrt državne blagajne još nije skrojen, resorni ministri već dele povišice zaposlenima u javnom sektoru, a obećano je i smanjenje poreza na zarade.

Kako „Politika“ saznaje od izvora u Vladi Srbije, razmatra se mogućnost povećanja neoporezivog dela zarade. Trenutno, on iznosi 11.790 dinara, a još nije poznato koliko će ovaj „poreski cenzus” iznositi posle povećanja.

To je dobra mera, smatra profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, naročito za one sa niskim zaradama.

– Time će se postići blaga progresivnost, pa će oni koji imaju veće zarade imati veću osnovicu za obračun – objašnjava Arsić.

Kako to izgleda u praksi vidi se na primeru bruto zarade (sa porezima i doprinosima) od 50.000 dinara. Ako se od ovog iznosa oduzme 11.790 onda je osnovica za obračun 38.210. Na tu osnovicu zaračunava se porez na zarade koji iznosi 10 odsto. Što znači da se na ime poreza od plate odbija 3.821 dinar. Neto iznos, odnosno plata koju zaposleni nosi kući je 36.179 dinara. Ukoliko bi se neoporezivi deo zarade povećao onda bi osnovica za obračun bila manja, pa bi samim tim neto plata, koja se zaposlenima isplaćuje na račun, bila veća.

To praktično znači da bi zaposleni koji u ugovoru sa poslodavcem imaju dogovoren bruto iznos zarade, mogli da očekuju da će im uplate na račun biti veće. Za poslodavca će trošak ostati isti, dok će država po tom osnovu imati manje prihode. Za zaposlene, koji ugovorom imaju dogovoren neto iznos zarade, ništa se neće promeniti. Samo će njihov poslodavac plaćati manji iznos poreza državi.

Milojko Arsić kaže da bi kreatori fiskalne politike sada trebalo da naprave neku vrstu klackalice koja će obezbediti da deficit ne bude veći od jedan odsto, ali i da stvore impulse za privredni rast.

– Ukoliko povećanja plata i penzija budu značajna, onda neće biti prostora za smanjenje neoporezivog dela zarade – smatra Arsić, koji je i ranije izneo procenu da povišice na realnim osnovama ne bi mogle da budu veće od pet-šest odsto. Odnosno, morale bi da prate inflaciju i privredni rast.

Ovdašnji državni zvaničnici, međutim, najavljivali su mnogo veće povišice. Povećanje od 10 odsto za zaposlene u državnoj upravi prvi je, još pre nekoliko meseci najavio predsednik Aleksandar Vučić. Ovih dana to su učinili i neki resorni ministri. Ako bi svi zaposleni i penzioneri linearno dobili povećanje od 10 odsto, rashodna strana budžeta dogodine bila bi veća 80 milijardi dinara.

Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov ocenio je da u budžetu Srbije ima novca za povećanje penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru ali da to može izazvati određene probleme u državnoj kasi i privredi. „Povećanje plata i penzija doprinelo bi brzoj i značajnoj političkoj podršci Vladi Srbije, predsedniku države, i partijama na vlasti, ali postoji nekoliko razloga da se budžetski suficit iskoristi za druge potrebe”, rekao je Gligorov za agenciju Beta.

Jedan od problema je, što rast plata i veća potrošnja utiču na rast uvoza i spoljnotrgovinskog deficita, što bi moglo da ima negativan uticaj na rast ukupne proizvodnje.

Kako je naveo, drugi razlog koji ne ide u prilog povećanju plata i penzija je uticaj tog povećanja na rast plata u privatnom sektoru, a posledica bi mogla biti smanjen interes za ulaganja u izvozni sektor privrede.

– Treći razlog, koji ne podržava rast plata u javnom sektoru i penzija, jeste to što povećanje ne bi bilo jednokratno već trajni izdatak iz državne kase. Sada ima para u budžetu, ali potrebno je da ih bude i u narednim godinama – rekao je Gligorov.

On je istakao da, ako bi se sada povećale plate u javnom sektoru i penzije, ne bi bilo moguće smanjenje poreza, ili bar ne trajno, što je jedna od mera podsticaja investicija.

 

Trošak za budžet do pet milijardi dinara

Porez na zarade (10 odsto) u Srbiji je inače nizak, ali je ukupno fiskalno opterećenje zarada, kada se u obzir uzmu i doprinosi, blago iznad evropskog proseka, smatra Saša Ranđelović, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

– Jedna od opcija, koja se spominje u javnosti, jeste da se smanjenje fiskalnog opterećenja zarada sprovede kroz povećanje neoporezivog dela zarade. Ukoliko je tačno da je na Socijalno-ekonomskom savetu dogovoreno da se minimalna zarada poveća sa 130 na 143 dinara po radnom satu, ali da iznos poreza na zarade, koji u ime zaposlenih plaćaju poslodavci, ostane nepromenjen, to bi značilo povećanje neoporezivog dela zarade za oko 2.200 dinara mesečno. U tom slučaju, oni koji primaju minimalac, plaćali bi isti porez kao do sada, a ostalima koji primaju veće zarade poresko opterećenje bilo bi manje oko 220 dinara mesečno. Država bi sledeće godine po osnovu poreza na zarade prihodovala oko četiri do pet milijardi dinara manje – kaže Ranđelović.

Za osetnije smanjenje fiskalnog opterećenja rada ovo pitanje trebalo bi razmatrati u kontekstu šire poreske reforme, koja bi mogla da obuhvata smanjenje i doprinosa za socijalno osiguranje, uz odgovarajuće povećanje nekih drugih poreza, na primer poreza na potrošnju.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gazda Jeremija
Kako ce ovo uticati na penzionere. Valjda je i penzija oporeziv prihod i nadam se da nije neto. Zdrav razum nalaze da penzija nikako ne moze biti neto vec bruto i definitivno mora da poraste u skladu sa ovom odlukom. Dakle svakom penzioneru da se uracuna prvih 11790 dinara bez poreza!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.