petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Kuće čiji su vlasnici nestali

„Evropske dane jevrejske kulture” u Zrenjaninu obeležila izložba na kojoj su predstavljeni tragovi graditeljskog nasleđa
Зграда Јеврејске општине у Зрењанину (Фото Ђ. Ђукић)

Zrenjanin – Jevrejska zajednica je od svog naseljavanja u Zrenjanin, odnosno Veliki Bečkerek, do stradanja u holokaustu 1941. godine, dala veliki doprinos kulturnom, privrednom i ekonomskom napretku grada. Smatra se da su oni svojim znanjem, iskustvom i preduzimljivošću, odigrali pionirsku ulogu u mnogim vidovima građanskog života ovog grada: prosveti, kulturi, zdravstvu, sportu, zabavi, trgovini, industriji.

Procenjuje se da poseban značaj ima njihova graditeljska baština, koja obuhvata najočiglednije primere stanja duha civilizacijske svesti pa su u ovdašnjoj Jevrejskoj opštini odlučili da se posvete tom segmentu kulture grada na Begeju.

Tragovi graditeljskog nasleđa u Zrenjaninu prezentovani su na izložbi koja je, povodom „Evropskih dana jevrejske kulture”otvorena u Galeriji ovdašnjeg Istorijskog arhiva. Obrazlažući aktuelnost teme dugogodišnji radnik Arhiva i istraživač sudbine Jevreja Regina Milenov , pozivajući se na zaključke Dragoljuba Čolića, takođe neumornog tragača za jevrejskom ostavštinom, kaže da su Jevreji trgovci bili pioniri u povezivanju Banata sa evropskim tržištem i prekomorskim zemljama, te da su njihove inicijative bile među glavnim faktorima u podizanju standarda stanovništva na zavidan srednjoevropski nivo.

Oni, koji se bave zaostavštinom ove populacije uoči njenog stradanja u Drugom svetskom ratu, ističu težinu ovog posla jer su tragovi temeljito uništavani. Ne samo da je na početku rata odmah i u jednom danu deportovano 1.022 pripadnika ovog naroda koji su odvedeni na put bez povratka, već je posle rata devastirano i jevrejsko groblje zbog potreba gradnje gradske infrastrukture na tom mestu. Ipak, većina zgrada, koje su gradili ili preoblikovali Jevreji, postoji i danas.

Istoričar umetnosti Bojan Kojičić istraživao je jevrejsko graditeljstvo i došao do ilustrativnih podataka o ključnim zgradama. Tako je zabeležio da su početkom 19. veka bečkerečke trgovinske radnje mahom bile u rukama Srba. Međutim kako je vreme prolazilo bilo je sve više slučajeva da su ne samo prodavnice nego i same zgrade prelazile u vlasništvo Jevreja. U vreme najbržeg privrednog razvoja Jevreji su činili oko pet odsto stanovništva, ali je zato trećina zgrada u centru grada bila u njihovom vlasništvu.

Takozvani jevrejski kvart, u centru Bečkereka nije bio strogo omeđen već se formirao gradnjom objekata koji su bili važni za život Jevreja. U centru je podignuta sinagoga, a oko nje su bili Rabinat, sedište jevrejske opštine, njihova škola, dom „Hevra Kadiš” koji se bavio verskim sahranjivanjem i slične zgrade.

U podizanju zgrada dolazilo je do pokušaja stvaranja izraelskog nacionalnog identiteta u arhitekturi i pojave neomavarskog stila u kome je građena i ovdašnja sinagoga, nestala na početku Drugog rata. Devastacija ovog objekta dogodila se u neobičnim okolnostima. Ona nije srušena kako se to obično događa u naletu nečijeg besa, već je razgrađena, sve vredne stvari su prethodno rasprodate, pa se tako i orgulje iz sinagoge nalaze u zrenjaninskom hramu Reformatorske crkve i danas su u upotrebi.

Gde se tačno nalaze druge vrednosti iz sinagoge, danas se samo nagađa. Kao i većina zgrada sačuvana je i nalazi se u dobrom stanju jevrejska školska zgrada u kojoj je danas smeštena zrenjaninska filijala Nacionalne službe za zapošljavanje. Pored toga što ima zanimljiv istorijat u pogledu korišćenja ova zgrada ima specifičan izgled po kome, kao jedna od retkih u gradu, po arhitekturi pripada stilu romantizma.

Do početka prošlog veka zgrada je korišćena kao jevrejska škola, a onda je predana državi i koristi se kao odeljenje gimnazije. Jevrejska zajednica je 1937. zatražila od gradskih vlasti da joj se zgrada izda pod zakup na 30 godina, kako bi se u nju smestio Jevrejski kulturni dom. Odgovor nije dobijen, a onda je došao rat.

Lepo je očuvana i Rabinova kuća, koja je podignuta 1892. Parcela na kojoj je današnja građevina pripadala je porodici Hauzer, a onda se iz Vršca doselio poznati slikar Jozef Gojgner koji je ovde i umro 1887. Posle je tu smeštena opština. Kuća kojoj je početkom ovog veka vraćen originalni spoljašnji izgled danas je u privatnom vlasništvu i dobro se održava.

 

 

 

Komеntari2
8208a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Stanimirovic
Bilo je leto 41.godine u gradu na Begeju.Na Nemce kao da smo već navikli.Život se ustalio.Kod nas su svraćali prijatelji roditelja i ja sam jednim uhom slušao razgovore.Pričalo se o vestima na Radio Londonu, o mladom Kralju Petru,o Englezima,o Rusiji.Šta će biti s nama dalje ?Bio je topao letnji dan.Izmolio sam roditelje da odemo na reku,na kupanje.Spustili smo se našom ulicom Vojvode Stepe,pored Tepihare na obalu.Graja,vika dece.Odjednom,svi su zastali,gledajući na sredinu reke.Njome je plovio jedan mali motorni tegljač. Za sobom je vukao ogromni šlep,koji se inače koristi za prevoz šljunka i peska.Šlep je bio prepun,načičkan ljudima,ženama,decom.Čuo se samo motor tegljača.I tišina potpuna.Odjednom jedan mladić na biciklu,jurio je obalom,pokušavajući da se poravna sa brodom.Vikao je i mahao jednom rukom.Sa broda se čuo ženski glas.Tako su se dovikivali sve slabijim glasom odlazeći nizvodno.Neko od prisutnih na obali reče :"To Nemci odvode naše Jevreje ". Svi su spustili glave .
Goran
Interesantno je da bilo gde u Svetu, tokom istorije, imovina koja nema naslednike pripada drzavi, ili Kralju. U slucaju Jevreja, to prastaro pravilo se ne postuje. Istina je da su Jevreji nastradali, nasilno u jezivom Holokaustu, ali isti nije organizovala drzava u kojoj su ziveli, i zbog toga drzava ne bi trebalo da snosi posledice. Mocne jevrejske interesne organizacije su dugotrajnim visedecenijskim lobiranjem i stalnim politicko-ekonomskim pritiscima, nasuprot svim zakonima i obicajima zemalja u kojima su ziveli uspele da izdejstvuju povracaj imovine, umesto nepostojecim naslednicima; Izraelu. Tako da od siromasne Srbije najbogatiji narod na Svetu uspeva da izvuce korist na osnovu pravila koja je sam izmislio. Kuce po Zrenjaninu su u toj igri najmanji ulog. Svajcarsku su naterali da im isplati milijarde dolara sa svih racuna ciji su vlasnici Jevreji, a koji nisu aktivni od 1945te. Mene ovakvi clanci ne ispunjavaju zadovoljstvom ili osecanjem ispravljene nepravde. Ovo je otimacina.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja