Ruski softver nije za američke viruse

Posle višemesečne kampanje širenja straha da je popularni antivirusni program mogući ruski špijunski alat, američko ministarstvo nacionalne bezbednosti direktivom je zabranilo vladinim agencijama da koriste proizvode kompanije „Kasperski”. Iako se ta mera odnosi samo na federalne službe, veliki trgovinski lanac „Best baj” povukao je još pre nekoliko dana Amerikancima najpoznatiji ruski proizvod posle votke ne navodeći razlog.

Ministarka Ilejn Djuk obrazložila je odluku brigom zbog mogućih veza zaposlenih u „Kasperskom” i ruske obaveštajne službe FSB, ali nije navela dokaze. Proizvođač ovog softvera navodno može da bude zakonom prinuđen da pomaže ruskoj vladi u špijunaži. „Kasperski” je odgovorio da to nije tačno i da su svi podaci zaštićeni prema strogim industrijskim standardima uključujući enkripciju. 

Kompanija tvrdi da je žrtva geopolitičke igre iako, kako kaže, nikada nije niti će pomagati bilo kojoj vladi u elektronskoj špijunaži i sajber napadima. Kada je u junu zabranjena upotreba ovog programa u Pentagonu, ponudili su čak izvorni kod na inspekciju.

Kompanija koju je osnovao Jevgenij Kasperski, školovan na Kriptografskom fakultetu KGB-a, odavno je pod lupom u SAD, a posebno otkako se vodi obimna istraga navodnog ruskog mešanja u prošlogodišnje predsedničke izbore. U maju, na sednici Obaveštajnog komiteta, republikanski senator Marko Rubio pitao je šestoricu šefova američkih obaveštajnih agencija da li bi im bilo ugodno da na računarima imaju „kasperski” i svi su listom odgovorili odrično. Jevgenij Kasperski prokomentarisao je tada da mu je žao što ova gospoda „iz političkih razloga ne mogu da koriste najbolji softver na tržištu”.

Dodatnu sumnju među Amerikancima podgrejao je članak agencije Blumberg, koja tvrdi da je videla mejlove u kojima se ruski direktor i vodeći stručnjaci dogovaraju o tajnom projektu po nalogu FSB. Kasperski je navodno morao da zaštiti vladu od sajber napada, dostavi obaveštajcima podatke o tome gde se nalaze hakeri i da zajedno sa bezbednjacima upada u njihove stanove. Kompanija je odgovorila da je na vladinim službama samo testirala novi proizvod.

Američki stručnjaci za informatičku bezbednost hvale proizvode ruskih kolega, ali uglavnom se slažu da neke činjenice predstavljaju znak za uzbunu, barem kad je reč o upotrebi u vladinim agencijama. Sedište kompanije je u Moskvi, a osnivač i direktor radio je u obaveštajnoj službi sovjetske armije.

Direktor programa za sajber bezbednost na Harvardu savetuje čak i privatnim korisnicima da skinu ruski softver s računara jer ima mnogo drugih rešenja. Kako kaže Majkl Sulmejer, u sadašnjem geopolitičkom pejzažu američko-ruskih odnosa preveliki je rizik dobrovoljno instalirati ruski antivirus, posebno znajući koliko duboko ovakvi programi zadiru u računare i sisteme.

Kremlj je osudio uredbu donetu u sredu rekavši da ugrožava konkurenciju. Zasad ne najavljuje uzvratne mere zabrane za američke firme kako je pretio dok je trajala kampanja protiv „Kasperskog”. Proizvode ruske kompanije štite 400 miliona računara širom sveta, uključujući i one u američkom Stejt departmentu i federalnoj zatvorskoj službi.

Međutim, u julu je skinuta s liste unapred odobrenih vladinih dobavljača, a demokratska senatorka Džin Šahin predložila je amandman da se svim vladinim službama zabrani da koriste ovaj softver. Uredba je ubrzala postupak, jer će svi morati da se reše ruskog softvera u roku od 90 dana. „Ako je Kremlj hakovao američke izbore, ako vodi sajber rat protiv američkih NATO saveznika i gleda da na sličan način uzdrma druge demokratije, da li američke vladine agencije i milioni građana treba da prizivaju pretnju,” napisala je senatorka nedavno za „Njujork tajms” .

Kritičari kažu da široka zabrana za rusku kompanija, u skladu sa rastućim protekcionizmom u nabavci tehnologije za vladine službe, nije dobra za ekonomiju i inovacije. U sličnoj situaciji kao „Kasperski” našao se ranije kineski „Huavej”. Američki kongresmeni godinama su izražavali podozrenje prema ovoj kompaniji zbog sumnje u industrijsku špijunažu da bi je 2013. praktično isterali sa tržišta telekomunikacione opreme otvarajući prostor za „Erikson”, „Simens” i druge. Arhiva Edvarda Snoudena otkrila je da je NSA u stvari špijunirala „Huavej”, pristupajući njihovom serveru u Kini.

Tehnološki patriotizam

Ako se „Kasperskom” zamera da među zaposlenima ima bivše obaveštajce, to bi isto moglo da se kaže i za druge tehnološke firme, naročito u domenu sajber bezbednosti. Američki obaveštajci i kriptografi takođe prelaze iz vladinih agencija u velike firme koje ih cene koliko zbog stručnosti toliko i zbog ličnih veza sa vladinim zvaničnicima, piše portal „Vajerd”. Izraelska obaveštajna služba poznata je kao tehnološki inkubator jer najiskusniji stručnjaci često napuštaju državnu službu da bi osnovali startap firme, uglavnom u domenu sajber bezbednosti.

Svesne ove veze, mnoge zemlje su počele da daju prednost domaćim kompanijama. Putin od 2014. insistira na tehnološkoj nezavisnosti od zapadnih firmi i ima plan da potpuno ukloni strani softver iz vladinih službi i državnih kompanija. Kina je najavila da će staviti pod lupu strane mreže i usluge u ključnim sektorima.

Jevgenij Kasperski prihvatio poziv Kongresa

Moskva – Jevgenij Kasperski je prihvatio poziv da govori u Kongresu SAD nakon zabrane korišćenja proizvoda njegove „Laboratorije Kasperski” u američkim državnim ustanovama, navodi se u saopštenju te kompanije, prenosi Tanjug. „Nadam se da ću moći javno da odgovorim na optužbe protiv moje kompanije i njenih proizvoda”, izjavio je Kasperski, prenosi „Sputnjik”.