Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U Zrenjaninu voze bicikle duže od veka

Na početku su čoveka koji sedi na ovoj spravi morali da guraju
Зрењанинска породица на бициклима (Фото Музеј Зрењанин)

Zrenjanin – Verovatno niko nije verovao da će se bicikl, pored svih čuda tehnike koja su se pojavila pre i posle njega, toliko zadržati. Ne samo da je opstao nego mu se ljudi sve više posvećuju. U Zrenjaninu naročito. Gradi se sve više staza posvećenih vožnji ovog dvotočkaša, a one dobijaju i međunarodni karakter. Ovde je prvi bicikl vožen još 1887, a 1896. osnovan je i prvi biciklistički klub. Takve i slične pojedinosti mogu se saznati i na izložbi o biciklizmu koja je postavljena pod vedrim nebom na trgu u centru grada.

Izložbu je postavio Siniša Onjin, mladi istoričar iz ovdašnjeg Narodnog muzeja, koji se specijalno bavi istorijom zrenjaninskog sporta.

On kaže da je bicikl nastao u Evropi u 19. veku. Otkriće bicikla nije vezano za određenu godinu ili konkretnog izumitelja. Kroz istoriju je bilo više primera vozila pokretanih ljudskom snagom. Osoba koja se spominje kao prvi vozač bicikla je nemački baron Karl fon Drajs, koji je 1817. godine vozio svojevrsni bicikl za kojim su trčali pomagači da bi ga gurali. Starlijev model bicikla iz 1885. godine najčešće se smatra prvim modernim biciklom. Dalje poboljšanje bilo je uvođenje pneumatskih guma, 1888. godine, koje je uveo Škot Džon Danlop. Od tada se osnovni koncept bicikla nije bitno menjao, osim što su današnji bicikli daleko lakši za upravljanje i sigurniji.

U vezi sa biciklizmom, ovdašnji list „Torontal” 1896. godine zabeležio je da se 28. aprila jedna dama prvi put provozala na biciklu kroz glavnu ulicu. Ovaj događaj svi novinari su zabeležili kao prvorazrednu senzaciju. Po njihovim rečima i sasvim ravnodušni prolaznici su zastali posmatrajući podvig ove hrabre dame. Ali taj podvig uskoro je postao svakodnevna pojava, tim pre jer se i žene učlanjuju u biciklistički klub, a 1898. godine već i zvanično nastupaju i na trkama

– Zrenjanin ima 13 sportova kojima se ovde bave duže od jednog veka, a biciklizam zauzima posebno mesto. Kada se nekada održavane biciklističke trke, to su bili posebni događaji, jer su biciklisti uoči i posle trka defilovali kroz grad, a noću su nosili  raznobojne lampione i tada se u ulice kojima su prolazili slivao ceo grad, priča Siniša. Prema njegovim rečima, čim se sport malo razvio biciklisti su sišli sa ulica, pa je tako već 1898. izgrađen velodrom, trkalište opremljeno raznim sadržajima, a staza je bila dugačka tačno 333,3 metra, širina 6,5 metara, osim na cilju gde je bila sedam metara. Nagibni ugao staze iznosio je 17/18 stepeni. Već 1899. godine, velodrom je postao jedan kompleksan sportski objekat. U njegovom sastavu izgrađeni su tenisko igralište i kuglana za potrebe članova kluba, a najverovatnije da je u okviru kompleksa postojao i prvi velikobečkerečki fudbalski teren.

Biciklistička takmičenja organizovana na velodromu u Velikom Bečkereku okupljala su tadašnju elitu biciklističkog sporta. Tu su nastupali mnogi članovi Prvog srpskog velosipedskog društva kao  što su novinar Svetolik Savić ili braća Ribnikar (osnivači lista „Politika”).

Jedan od najvećih biciklističkih asova toga vremena, Subotičanin Jovan Sarić učestvovao je gotovo na svakom većem takmičenju održanom na velikobečkerečkom trkalištu. Kako je interesovanje za biciklizam naglo skočilo krajem devetnaestog veka, tako je i naglo opalo početkom dvadesetog veka. Već 1901. godine nema više takmičenja na velodrumu. On je zapušten i prodat 1905. godine ciglani „Ujvari”.

Bicikli kasnije opet postaju popularni, a voze se iz ljubavi, ali i iz nužde. Tako su prvotimci čuvene generacije košarkaša Proletera koja je prva preotela titulu od, do tada nepobedive Zvezde, znala da putuje biciklima na utakmicu u Novi Sad.

Bicikl ja danas postao simbol za rekreaciju. U Zrenjaninu se prave posebne staze. Jedna od njih se gradi prema Temišvaru, uglavnom obalom Begeja. Rekreativci će u slokpu opreme, kad staza bude gotova, morati da imaju i pasoš.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драган
Господине Јоване Милановицу дивим се Вашој проницљивости. Та, ома сте схватили у чему је суштина текста и дије његова срж. Свака Вам част.
Petar Stanimirovic
Tako su naši /u svim vremenima postoje neki naši /,rešili da obraduju svoj narod u gradu na Begeju.Pozvali su da im iz glavnog grada pošlju neku muziku.Tamo su to ozbiljno shvatili i da narod obraduju ,poslali Veliki duvački orkestar Doma JNA.Doputovali ljudi u nekoliko autobusa,jedne nedeljeNagrnuo narod na besplatni koncert i za tili čas prepunilo se pozorište. I onda su počeli da ulaze muzičari. Kod nas u gradu,sve je malo ko kutija -:I čuprija /koju su hitno odneli u otpad-"uzana ko kutija". I pozorište nije ništa veće. Trube ogromne,doboši još veći. Začas se pozornica napunila,a onda su popunili i onaj prostor ispred bine. Na repertoaru je bila "Noć na golom brdu " od Musorgskog. Trenutak tišine i onda je grunulo.Čini mi se da su neki slušaoci popadali sa sedišta.Iz obližnjih zgrada istrčali ljudi-.Pitaju jel to zemljotres ili smak sveta.Ili-opet dolaze Rusi ?Kad se koncert završio,nastala je totalna tišina.Kao na Mesecu. Ljudi ustaju,okreću se i ne znaju šta se to desilo.?
Jovan Milanovic
Grad se nije uvijek tako zvao. Bicikli su se vozili i u Velikom Beckereku i u Petrovgradu,
Jovan Milanovic
U Zrenjaninu se bicikli voze od 1946. Grad je ranije bio Veliki Beckerek, pa Petrovgrad.
Jovan Milanovic
Na slici nije porodica iz Zrenjanina, vec iz Velikog Beckereka, eventualno Petrovgrada.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.