nedelja, 16.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 26.09.2017. u 22:00 Jelica Antelj

Efektiva: Banke znale šta „švajcarac” nosi

MMF je 2007. upozorio centralne banke zemalja istočne Evrope, kao i banke koje posluju u tim zemljama, na moguće rizike od zaduživanja u švajcarskom franku
На сајту Народне банке још стоји обавештење у коме је ММФ-ово упозорење (Фото Ж. Јовановић)

Domaće banke su imale informacije i bile su upozorene na moguće jačanje švajcarskog franka pre početka odobravanja stambenih kredita u ovoj valuti, ali ta saznanja nisu podelile sa svojim klijentima. Suprotno njihovoj obavezi o predugovornom obaveštavanju, čak su prikrivale ove podatke od građana, svesno ih uvlačeći u ove aranžmane zbog ostvarivanja ekstraprofita na kursnim razlikama, tvrdi Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja „Efektiva“ za „Politiku”.

Ovaj dokaz, kako kaže, uz poslednju presudu Evropskog suda pravde, otvara put konačnom utvrđivanju ništavosti ovih ugovora ili njihovom raskidu.

„Efektiva” će, kako kaže, o ovim detaljima obavestiti tužilaštvo, koje je na strani klijenata u nekoliko postupaka koje ovo udruženje trenutno vodi za utvrđivanje ništavosti ugovora o kreditu indeksiranih u švajcarskim francima.

– Banke su čak koristile činjenicu na koju su upozorene, da će niže kamate na kredite u švajcarcima biti „mamac” za ekspanziju ovih kredita i to su koristile u obmani svojih klijenata – kaže Gavrilović.

Upozorenje MMF-a je inače početkom juna 2007. godine objavljeno na sajtu Narodne banke Srbije i u njemu se navodi da bi trgovanje, koje podrazumeva zaduživanje u valutama sa niskim kamatama, kao što je švajcarski franak, a u cilju prikupljanja sredstava za investiranje u valute sa visokim kamatama, moglo privremeno da oslabi franak i dovede do toga da on padne ispod ravnotežnog nivoa. MMF je na ovaj način centralne banke zemalja istočne Evrope, kao i banke koje posluju u tim zemljama, još tada upozorio na moguće rizike od zaduživanja u švajcarskom franku. Upravo ovo „Efektiva“ smatra glavnim dokazom u tvrdnji da su banke buduće jačanje franka iskoristile kako bi na njemu zaradile.

U ovom saopštenju koje i dalje stoji na sajtu NBS, MMF upozorava, da ovakav razvoj događaja može dovesti do prelivanja rizika na druge zemlje, a naročito zemlje istočne Evrope, u kojima je švajcarski franak, zahvaljujući malim promenama kursa i niskim kamatnim stopama u Švajcarskoj, postao glavna valuta za kredite koji su uveliko doprineli brzoj kreditnoj ekspanziji. U njemu je i preporuka direktora Fonda da se ove vrste kreditiranja pažljivo prate, kako bi se ograničili rizici.

Najglasniji protivnik stambenih kredita u ovoj valuti, bio je tadašnji guverner Radovan Jelašić koji je tvrdio da se „građani izlažu većem riziku, ukoliko se zadužuju u švajcarskim francima“. On je, da podsetimo, više puta izjavljivao da je kretanje odnosa valuta nepredvidivo i da niža kamata na kredite znači veći rizik.

Banke, sa druge strane, nisu bile tako otvorene sa klijentima. Kredite u švajcarcima su klijentima reklamirale kao povoljnije i jednostavnije za odobravanje, dok o rizicima niko nije govorio.

Boško Cerović, vlasnik jedne kompanije, otišao je 2008. godine u svoju banku da podigne kredit za firmu. Tada nije imao nikakva saznanja o kreditima u švajcarskom franku, a u banci su ga pre svega uputili na savetnika za mali biznis.

– Izložio sam svoj plan i savetnik mi je objasnio uslove za kredit indeksiran u evrima. Odmah zatim mi je rekao da banka nudi i kredite u švajcarcima, da su oni povoljniji, kamate niže, a procedura za odobravanje jednostavnija i kraća – tvrdi Cerović za „Politiku”.

Kada ih je, dodaje, upitao otkud takvi krediti rekli su mu da imaju povoljnije izvore sredstava za njih i da ih mogu ponuditi po nižim kamatama.

– Objasnili su mi da je švajcarac najstabilnija valuta, da ima svoj tok i da ne bi trebalo da brinem, što mi je bilo dovoljno da se odlučim za ovaj zajam. Sada mi je jasno da mi je moj savetnik sugerisao, predložio i reklamirao kredit u švajcarcima – kaže naš sagovornik koji je jedan od onih koji tuži svoju banku i nada se da su upravo ovi podaci dovoljni da dokaže na sudu da nije dobio sve informacije o rizičnom kreditu koji mu je ponuđen.

Evropski sud pravde je, da podsetimo, prošle nedelje saopštio da u slučaju odobravanja kredita u stranoj valuti banke moraju da pruže dovoljno informacija, uključujući moguće rizike. Iako je reč o presudi, po tužbi 69 klijenata iz Rumunije i domaća udruženja za zaštitu potrošača očekuju da će naši sudovi prihvatiti ovo tumačenje i poništiti ugovore o kreditiranju u švajcarskim francima, kao i u evrima, a koji ne sadrže sve informacije za klijente.

 „Politika” je na adrese većine banaka poslala pitanje zašto su klijentima nudili ove kredite kao povoljnije, ako su i MMF i NBS još 2007. upozoravali na rizike koje zaduživanje u ovoj valuti nosi. Pitali smo da li su klijentima predočili rizike i na koji način će se braniti, ukoliko domaći sudovi usvoje mišljenje Evropskog suda pravde i klijenti krenu da tuže banke. Nijedna banka nam nije odgovorila.

 

Bankarski ugovor – ugovor na sreću

Jelisaveta Vasilić, bivši sudija Višeg privrednog suda, kaže da se NBS javno izjasnila da su ugovori o kreditu „zakon” i da švajcarci ostaju jer su i oni ugovoreni. To je, kaže ona, tačno, ali samo ako su u potpunosti zaključeni u skladu sa osnovnim načelima i odredbama obligacionih odnosa.

– Pravna priroda ugovora o kreditu izražava se kroz nameru stranaka za zaključenje ugovora. Namera banke je da svoja slobodna sredstva da nekom licu na korišćenje, da za korišćenje dobije naknadu i da joj se u određenim rokovima vrati ekvivalentan iznos datih sredstava (ni više ni manje). Namera korisnika kredita je da namenski koristi sredstva, da plati naknadu za korišćenje sredstava i da vrati ekvivalentan iznos dobijenih sredstava (ni manje ni više) – objašnjava Vasilićeva.

Međutim, ugovor mora da sadrži i zaštitne klauzule kako u toku dugog izvršavanja ne bi promenio svoju prirodu. Banke to nisu učinile niti su klijente zaštitile od kursnih razlika.

– Banka je, kako je sebe zaštitila, morala da zaštiti i dužnika, a to je mogla da uradi tako što je trebala da predvidi da se iznos rate obračunava prema onoj valuti koja je najpovoljnija za dužnika ili je trebala da predvidi samo jednu valutu za obračun datih sredstava – kaže ona.

Bez takve klauzule, objašnjava, banka je dovela do toga da je ugovor vremenom promenio pravnu prirodu i postao je ugovor na sreću, u kome se ne zna kako će ko od stranaka proći tokom izvršenja ugovora.

Komеntari25
2d168
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

миле
за алексу и болета, економске експерте: ако је службеник банке није упозорио на све могуће исходе, значи да ју је преварио. грађанин не мора да буде економски експерт да би користио УСЛУГЕ банке. погледајте само случај исланда. на страну то што је све ово код нас било и противзаконито
Aleksa Petrović
Миле, пошто смо констатовали да банке нису социјалне установе нити задушне бабе које се брину о грађанима, већ кредитни заводи који продају паре а цена тих пара је изражена у камати, морамо да видимо , рецимо, један пример. Замисли одем ја у продавницу која продаје ципеле и платим неке ципеле 5.000 динара. Након два дана видим те исте ципеле у продавници, рецимо код Кинеза, и оне коштају 2.000 дин. Шта ја, по теби, треба да урадим? Наравно тужим продавницу која ми је продала ципеле за 5.000, јер се осећам превареним, и захтевам да ми врати разлику до 2.000 јер ме продавачица није упозорила да исте такве ципеле можда могу да нађем по нижој цени. То би била супер продавачица а супер су и ови правници који тврде да је то исто могуће са кредитима у ШФР. Прошло је време, госдподо, социјалистичких банака, када је за дугорочне кредите рата кредита од 100 марака, последњих година отплате вредела кило меса или паклицу цигарета!
pedja
Kakav crni Jelasic. On je neku upozoravajucu izjavu dao nakon ste je vecina ovih kredita odobrena, a i konacno klijentu je vazno ono sto mu savetuju u banci, a nije bio duzan da gleda jednu izjavu Jelasica, dok je sa druge strane tadasnji ministar finansija Parivodic upravo reklamirao ove kredite, a kao najbolji su se reklamirali stalno na bilmordima, na svim televizijama. Ogromna bankarska prevara, i da je srece, ne samo da ovi ugovori treba da budu ponisteni, nego oni koji su ih odobravali i preporucivali u bankama kao najbolje i najsigirnije resenje za stan, takodje treba da odgovaraju!!!
Aleksandar Mladenovic
Ajde proveri Jelasic se vise puta javno suprotstavljao tim odlukama od 2005. do 2007. Ne moras mogo da se mucis
Petar
Komentari tipa Jelasic je upozoravao su smesni. On kao guverner je trebao to da zabrani. A drzava je i sama ucestvovala u subvencionisanju tih kredita. Pa zar to nije organizovana,smisljena prevara! Svima je to jasno,ali veliki su ulozi u pitanju da bi se neko usudio da se donese sistemsko resenje!
Steva
Svako je imao licne i porodicne razloge zasto je uzeo kredit.Komentarima tipa uzeli ste sami ko vam je kriv samo stitite legalizovano zelenasenje stranih banaka.Ovde je potrebno resenje i bolje ni gore nego u drugim zemljama koje imaju isti problem.E tu mi kao gradjani ocekujemo od drzave i njenih institucija reakciju ali nje nema jer neko ocigledno ima veliki licni interes da ne preduzme bas nista.
Marija
Guverner Jelasic i NBS su jednako krivi kao i lakoverni narod. Guverner nije smeo samo da upozorava da je kredit u svajcarcima rizican vec je, znajuci sta se dogadja i da je narod koji uzima kredite pod rizikom da ga banke opljackaju, morao da zajedno sa NBS bankama zabrani da daju kredite u svajcarcima. Za to je NBS bila nadlezna i morala je to da ucini. Kome su oni ucinili uslugu ne delajuci kako je trebalo i ne stiteci svoj narod, je pitanje koje bi im trebalo biti postavljeno od strane nadleznih organa.
Aleksa Petrović
Гувернер Јелашић је тада могао да забрани да банке индексирају кредите у страној валути, али мислим да тада ниједна банка није била спремна да посуди новац грађанима у Србији испод 25% камате. Сад ја питам , колико би станова још грађанин платио одплаћујући свој по тој каматној стопи? Нешто сада читам да банке желе да дају динарске дугорочне кредите са каматом од 5%. Али, опет паметни и опрезни економисти упозоравају да је то променљива камата, што значи да за 5 година може да скочи и на 20%. Дакле сад опет опрез, да не буде после куку - леле!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja