Nedelja, 28.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Proterivanje „poturica” iz udžbenika istorije

Istoričar Aleksandar Miletić objavio oštru kritiku knjige čiji autor Radoš Ljušić tvrdi da je reč o političkom napadu
Уџбеник из кога средњошколци уче више од деценије (Фото З. Анастасијевић)

Izrazi „poturica”, „konvertit” i „šiptarski feudalizam”, koji se mogu pročitati u udžbeniku istorije za treći razred srednje škole profesora dr Radoša Ljušića rasplamsali su proteklih dana oštru polemiku. Iako gimnazijalci duže od decenije uče iz ove knjige, dr Aleksandar Miletić, direktor nevladinog Centra za istorijske studije i dijalog, tek sada je objavio oštru kritiku Ljušićeve knjige.

Miletić smatra da ovaj udžbenik raspiruje nacionalnu mržnju prema nesrpskom stanovništvu i obiluje šovinizmom.

Nekadašnji Ljušićev student zamerio je svom profesoru na izricanju tvrdnje da je većina preobraćenih Srba muslimansku veru primala iz materijalnih razloga. Sporan je i zaključak da su u svesti naroda „poturčenjaci bili gori i nesnosniji raji od Osmanlija”, a nije imao sluha ni za konstataciju da su „Crnogorci deo srpskog naroda”. Miletić je naglasio da Ljušić promoviše netrpeljivost prema Crnogorcima jer je napisao da su „Pravoslavlje, Rusija i Srbija, tri su bitna činioca u povesti Crne Gore. Crnogorci su se kleli u sva tri, ali nikada iskreno, već prema potrebama”.

S druge strane, profesor dr Radoš Ljušić ovu kritiku shvata kao politički napad i pokušaj diskreditacije njegovog rada. Svaka od pomenutih tvrdnji, kako kaže Ljušić, zasnovana je na relevantnim izvorima.

Miletić je magistarske studije završio na Centralnovropskom univerzitetu u Budimpešti, koji je osnovao Džordž Soros.

U Ljušićevu odbranu stao je i istoričar Čedomir Antić, tvrdeći da Miletić u pomenutom udžbeniku nije pronašao nijednu faktografsku grešku.

„Dr Miletić svakako zna da istoriju pišemo na osnovu izvora. Zato nije uvredljiva konstatacija da Crnogorci, a posebno njihovi glavari, nisu bili postojani u svojim privrženostima i da je siromaštvo doprinelo razvoju korupcije u tom društvu. Izvori takođe nedvosmisleno potvrđuju i da su Crnogorci u 19. veku bili deo srpskog naroda”, napisao je Antić u autorskom tekstu objavljenom na sajtu Naprednog kluba.

Nasuprot tome, prema mišljenju Aleksandra Miletića, upravo su izvori kojima su se služio profesor Ljušić pišući udžbenik, najviše sporni.

– Izvori za udžbenik su selektivno birani. Reč je o jednostranom prikazu istorijskih događaja koji podstiče sugestivnu, emocionalno obojenu priču. Profesor Ljušić kretao se utabanom stazom velikog srpskog narativa, prikazujući srpski narod isključivo u ulozi žrtve ili pravednika, heroja. Manjinske grupe i susedni narodi prikazuju se gotovo isključivo u negativnom kontekstu konflikta ili međuetničkog nasilja – izjavio je Miletić za naš list, napominjući da je ovaj po njemu istorijski udžbenik problematičan sa osnovnih stanovišta struke.

Ipak, Centar za istorijske studije i dijalog još nije podneo zahtev Ministarstvu prosvete da ovu knjigu skine sa liste odobrenih udžbenika jer, kako kaže Miletić, njihovi pravnici i dalje razmatraju ovu opciju.

– Nismo još završili analizu udžbenika, ali nam je bilo značajno da pokrenemo javnu debatu. Kod nas u struci vlada nespremnost za kritičko sučeljavanje. Kultura nezameranja je nešto što je postalo dominantni diskurs – naglašava Miletić, koji je kritiku ovog udžbenika napisao pre četiri godine, što priznaje na samom početku svog autorskog teksta.

– Odlagao sam objavljivanje teksta jer sam s jedne strane i sam bio deo tog miljea u kojem ljudi gledaju da se ne zameraju međusobno. Na to sam gledao kao na veliki prestup protiv profesora koji je prema meni tokom studija bio korektan i pravičan. U trenutku kad je imao moć u rukama nije se ogrešio o mene. Iako sam pobijao stavove iz njegove knjige o Karađorđu, profesor Ljušić je pohvalio moju sposobnost za kritičko promišljanje i upisao mi čistu desetku. Da sam se povodio samo ličnim razlozima, ovaj tekst ne bih nikada objavio – kaže Miletić, koji je inače magistarske studije završio na Centralnovropskom univerzitetu u Budimpešti, koji je osnovao Džordž Soros.

Dodatnu političku notu ovoj priči daje činjenica da je inicijativu za reviziju ovog udžbenika podnela Liga socijaldemokrata Vojvodine, Nenada Čanka.

Iz Ministarstva prosvete pomoćnik ministra za srednje obrazovanje Aleksandar Pajić najavljuje da će formirati radnu grupu koja će analizirati ovaj udžbenik. U razgovoru za naš list Radoš Ljušić kaže da o formiranju ove radne grupe nije zvanično obavešten, ali da je svaka tvrdnja iznesena u njegovoj knjizi naučno potkrepljena i podseća da se na sadržaj udžbenika nije požalilo nijedno udruženje, naučni institut, niti bilo koji profesor istorije.

– Ako već pominje selektivan izbor izvora, Miletić bi trebalo da navede koji su to izvori. Ovako je ta ocena paušalna i neprihvatljiva – kaže naš sagovornik, uz napomenu da Aleksandar Miletić izučava istoriju 20. veka. Miletić, podseća Ljušić, nema nijedan rad o razdoblju koje je obrađeno u udžbeniku čiji je sadržaj analizirao.

Komentari83
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

marlone
Evo još nešto za buduće udžbenike. Strani agenti preobučeni u NVO u Srbiji, tj. peta kolona koja uništava srpski narod. Takvi su ovaj profesor Soroševac i ostala mu bratija.
neko tamo
Zasto polemiku? Kako se na Srpskom kaze konvertit u islam? Pa Poturica, nije to ruzna rec, vec jednostavno izvorna srpska rec.
Petar
A zasto smetaju reci ovoj NVO? Zasto smeta istorija i iskustvo ovoj NVO i Canku (mada njemu sve smeta od kada vishe nije na vlasti). Ali zato ce ova NVO pripisati sebi josh jednu ~akciju~ na osnovu koje ce traziti dodatne pare. Treba doneti zakon o NVO.
Властимир
Када се нека невладина организација меша у школски план рада требасе питати ко је финансира.Да ли је у питању неки страни фактор?
Nedjo
Objektivnost je svakako dobrodosla. Slazem se sa Ljusicem ali bi mogao malo da ubaci i kritiku samog naseg naroda. Vlastela je toliko nesrece donela Srbima da su po dolasku Turaka trista godina mirno ziveli, placali porez i ni jedne bune. Bune i zulumi su nastajli kada se Turska vec raspadala u 18 i 19 veku. Lokalna vlast se odrodila od centralne. Takodje malo objektivnije staviti i danak u krvi. Nisu se deca vadila iz kolevke neko kao stasali momci. Ima tu dosta svega da se kaze. Malo i o korupciji u Srba, Pasicevom sinu itd.
Стефан
Како то? А устанак у Банату 1594. године? Јел прошло 300 година од 1459. до 1594.? Због тог устанка су спаљене мошти Светог Саве јер су устаници на застави носили његов лик. Знамо за две велике сеобе 1690. и 1740. али то су највеће. Сеобе су биле непрекидно. Не би Срби са КиМ ишли у Аустрију па онда до простора данашње Украјине и на крају до Кавказа да им је било сјајно овде као што кажеш. То паушално изношење стања не одговара чињеницама.
neko tamo
Brate Nedjo, kakvi su to stasali momci od 7-14 te godine? A sto se mira s Turcima tice , prva velika seoba Srba zbog turskog pritiska i zuluma je bila 1690 godine. A ni dotle se bas nije lepo zivelo...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.