Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Krah Ivice Todorića ipak ugrozio i firme u Srbiji

„Mg mivela” nije pozajmila ni dinar od Sberbanke, „Dijamant” ne duguje Intezi, ali su predmet sudskog sporenja „Agrokora” sa bankama jer su deo imovine posrnulog hrvatskog koncerna
(Фото Танјуг)

Svi argumenti naših državnih zvaničnika da su „Agrokorove” firme koje posluju u Srbiji bezbedne, jer po ovdašnjim propisima ne mogu biti sredstvo obezbeđenja za krovne kredite koncerna – nedavno su pali u vodu.

Dva sudska rešenja u koja je „Politika” imala uvid i te kako pokazuju da „Frikom”, „Dijamant”, „Mg mivela”, „Merkator S” i drugi u praksi mogu da postanu garanti za kredite koje je svojevremeno uzimao Ivica Todorić, vlasnik „Agrokora”, nad čijom je firmom uvedena prinudna uprava.

Privredni sud u Beogradu nedavno je, posle niza odluka koje su išle u prilog ruskom kapitalu, poništio svoju odluku prema kojoj je Ante Ramljak na račun Sberbanke trebalo da uplati tačno 255 miliona kuna u dinarskoj protivvrednosti. To je oko četiri milijarde dinara. Tako se u pravnom ratu, koji se u Srbiji vodi između ruske Sberbanke i hrvatskog „Agrokora”, dogodio veleobrt.

Ruska banka je kao sredstvo obezbeđenja imala menice izdate u Hrvatskoj, koje su aktivirane nakon što kompanija „Jamnica” nije izmirila svoje obaveze. Poverilac (Sberbanka) se prvobitno obratio Privrednom sudu u Beogradu i predložio da se odredi izvršenje na udelu jedne kompanije iz sistema koja posluje u Srbiji. Reč je o „Mg miveli”, čiji je stopostotni vlasnik zagrebačka „Jamnica”. Na osnovu ovog predloga sud je 26. juna doneo rešenje o izvršenju, što je praktično značilo da ruska banka svoj dug može da namiri prodajom akcija „Jamnice” u „MG miveli”. Ante Ramljak, privremeni upravnik „Agrokora”, podneo je 9. avgusta na ovu odluku srpskog prvostepenog suda prigovor, koji je usvojen. Tako je nedavno i doneto rešenje kojim se van snage stavlja prethodna sudska odluka.

Iz ovog rešenja Privrednog suda u Beogradu, ali i iz još jedne odluke Privrednog suda u Zrenjaninu, nedvosmisleno je jasno da firme koje posluju u Srbiji, a deo su koncerna, i te kako u praksi mogu da postanu sredstvo obezbeđenja za krovne kredite „Agrokora”.

Prilikom dogovaranja ugovora o zajmu između „Agrokora” i Sberbanke formalno su kao sredstvo obezbeđenja upisane menice „Jamnice”, a ova hrvatska kompanija u praksi je vlasnik 100 odsto akcija ovdašnje „Mg mivele”. Kreditor, koji svoja potraživanja nije mogao da naplati u Hrvatskoj, od Privrednog suda u Beogradu zatražio je udeo u kompaniji „Mg mivela”.

U još jednom slučaju ispostavilo se da ovdašnje kompanije mogu u praksi da postanu kolaterali za krovne kredite „Agrokora”, iako zakon formalno to ne dozvoljava. Pritom, ovde nije reč ni o kakvom kršenju ovdašnjih propisa, već samo o pokušaju poverilaca da se naplate preko sudova.

Reč je o kreditu od 15 miliona evra, koje je banka Inteza svojevremeno pozajmila „Agrokoru”. Formalno, zrenjaninski „Dijamant” ni na koji način nije povezan s tim kreditom. U ovoj kompaniji tvrde da niti su bili potpisnici ugovora o kreditu, niti su bili garant, niti jemac da će novac Intezi biti vraćen.

Međutim, sud je doneo rešenje kojim se upravo na „Dijamant” stavljaju privremene mere, pa Ramljak ima sudsku zabranu opterećenja i otuđenja „Agrokorovog” vlasničkog udela u „Dijamantu”. U praksi, to znači da privremena uprava ne može da proda „Dijamant” ili da ga založi kao kolateral za neki novi kredit.

Na koji je način, međutim, „Dijamant”, koji nije jemčio za ovaj kredit, u praksi postao kolateral, iako formalno-pravno to nije?

„Dijamant” je emitent-izdavalac 261.987 akcija koje su u vlasništvu „Agrokora”. Na osnovu te činjenice Privredni sud u Zrenjaninu doneo je rešenje kojim se „Agrokoru” zabranjuje raspolaganje ovim akcijama. Koliko je cela situacija u praksi komplikovana, pokazuje i svedočenje uprave „Dijamanta”. U ovoj firmi tvrde da „Dijamant”, kao posebno pravno lice, nema nikakav dug prema banci Inteza. Kažu da su zajam od dva miliona evra u potpunosti isplatili u junu ove godine, u skladu sa ugovornim odnosom.

Isto tako, ni firma „MG mivela” nikada nije uzela kredit kod ruske Sberbanke. Ali je, baš zato što je deo „Agrokora”, postala predmet sudskog sporenja između dužnika i poverioca.

 

Ramljak ne razume ćirilicu

U prigovoru koji je dostavio Privrednom sudu u Beogradu Ante Ramljak je tvrdio da je za sporove koji nastanu između dužnika i poverioca nadležan sud u Hrvatskoj, a ne u Srbiji. Naveo je i to da rešenje o izvršenju nije uredno, s obzirom na to da je jedan deo tog dokumenta „Agrokoru” dostavljen na ćirilici. Iako je ove navode privremene uprave hrvatskog koncerna sud odbacio kao neosnovane, za njih je bila uverljiva argumentacija Ante Ramljaka, prema kojoj su obaveze „Jamnice” nedospele i nenaplative. U rešenju Privrednog suda, u koje je „Politika” imala uvid, ne navode se konkretni argumenti kojima je uprava „Agrokora” dokazala te tvrdnje.

Komentari23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

distrikt krajina
Da pojasnimo okolnosti. Šteta je već načinjena i pre nego je došlo do afere. Svojevremeno je dozvoljeno da hrvatska roba preplavi tržište Srbije preko sistema koji je realizovao Ivica Todorić. Posebno je iritantna činjenica da su tu podvalu finansirale ruske banke. Na taj način je zadat vrlo jak udarac srpskoj privredi koja nije imala ni približne mogućnosti na tržištu Hrvatske.
Dragan Stankovic
Ko nam je kriv kada smo sve vredne srpske firme svojevremeno prodali Todoricu i kada smo mu prepustili pola trzista supermarketa-hipermarketa u Srbiji. Sve je to uradjeno u dogovoru sa tadasnjim politickim vrhom. A provizija (citaj mito) je podrazumevao i zatvaranje trzista za strane lance Carrefour, Auchan, Tesco, Spar, Billa, Lidl, Aldi, itd. Pa zato sve placamo skuplje i jos ce uspesne srpske firme iz Agrokor koncerna da stradaju. To je Srbija.............
Rasomon
Dobro jutro Kolumbo! Cak je i ekonomski nepismenima ( kao sto sam ja) bilo jasno da ce stradati firme i zaposleni u Srbiji. Na prodaju smo budzasto jer kako drugacije uzeti ogromnu proviziju...Zasto bi tu bili krivi Hrvatska i Todoric?
Леон Давидович
Наравно да могу бити угрожене фирме. Газда их као своју укњижњну имовину стави као гаранцију за отплату дуга банци ? Друго газда узима робу из произвођачих фирми за своје трговије, а трговине произвођачкој фирми не плате робу ? Само ова два начина су довољна да доведу предузећа у проблеме или сасвим упропасте.
Čiča Avalski
Do nedavno su se naši 'stručnjaci' utrkivali u izjavama da nama neće ništa faliti ... čak je i gospodar par puta izjavio da će Srbija zaštiti svoje firme i zaposlene ..!!???

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.