Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Beogradske priče

Kraj za najveću neuređenu deponiju u Evropi

Postojeći prostor za odlaganje komunalnog otpada u Vinči koji klizi prema Dunavu biće saniran, stabilizovan i zatvoren
(Фото Петар Мирковић)

Potpisivanjem Ugovora o javno-privatnom partnerstvu za deponiju u Vinči, kada je u pitanju upravljanje komunalnim otpadom, za Beograd konačno počinje 21. vek. Ovaj ugovor predstavlja ne samo ostvarenje višedecenijskih planova, već i odgovoran odnos prema otpadu koji je jedan od najznačajnijih ekoloških problema savremenog sveta.

Deponija komunalnog otpada u Vinči, nastala 1977, trenutno je najveća neuređena deponija u Evropi. Prostire se na 68 hektara, a dubina nataloženog otpada je čak 70 metara. Ta deponija na kojoj se ostavi 2.700 tona otpada dnevno nije samo leglo zaraze, već i ekološka bomba na obali Dunava.

Nije deponija jedini ekološki problem grada, ali je najveći. Beogradska industrija godišnje proizvede oko 1,2 miliona tona hemijskih materija i 15.000 tona otpada.

U Dunav i Savu godišnje se izlije oko 200 miliona kubika nepročišćenih fekalnih voda. Pepeo iz Termoelektrane „Nikola Tesla” u Obrenovcu, koji se skladišti na deponiji, zagađuje vazduh i zemljište. Grad je kroz otvoren postupak, u saradnji sa Svetskom bankom, dobio partnera za Vinču. Konzorcijum koji čine francuska kompanija „Suez” i japanska „Itoču” uložiće 333 miliona evra, a posle 25 godina svi pogoni i fabrike postaće vlasništvo Beograda.

Postojeća deponija koja klizi prema Dunavu biće sanirana, stabilizovana i zatvorena. Resurs koji predstavlja otpad ostaće u rukama Beograda jer ćemo ga mi i dalje prikupljati. Otpad koji može da se reciklira tretiraće se u sedamnaest reciklažnih dvorišta koje će grad izgraditi u svakoj opštini. Na sadašnjoj deponiji biće izgrađeno postrojenje za proizvodnju električne i toplotne energije iz otpada čiji će kapacitet biti 340.000 do 380.000 tona godišnje. Gradi se i fabrika za reciklažu građevinskog otpada, kapaciteta 200.000 tona godišnje, u kojoj će se taj otpad pretvarati u građevinski materijal koji će se ponovo koristiti, posebno u putarskoj industriji.

Toplana „Konjarnik” i postrojenje za proizvodnju toplotne energije u Vinči biće povezane toplovodom. Ugrađena tehnologija biće najmodernija u Evropi i potpuno bezbedna. Oko 200 ljudi, uglavnom iz Grocke, dobiće posao u postrojenjima, a građani će imati mogućnost da razvrstavaju otpad po kućama, kao što se to radi u mnogim evropskim zemljama.

Možda sam zato, naivno, očekivao da će na sednici Skupštine grada održanoj 26. septembra svi odbornici glasati za predlog ugovora. Zašto ne bi glasali kada rešavamo najveći ekološki problem grada po svim evropskim standardima? Prevario sam se. Umesto podrške dobili smo uvrede od sledbenika Dragana Đilasa iz Demokratske stranke da dajemo beogradsko đubre strancima, da je to preskupo, da je grad to trebalo sam da radi, da potpisivanje ugovora treba da sačeka beogradske izbore.

Moram da priznam da sam bio šokiran neznanjem, ali i zlom namerom koju su „kritičari” pokazali. Neznanjem, jer je čitav proces uređenja te deponije kroz ovaj model počeo još 2001. godine. Tada je Izvršni odbor Skupštine grada, na čijem čelu je bio Nenad Bogdanović iz DS-a, doneo odluku da se deponija sanira po istom modelu koji se sada sprovodi. Grad, koji je vodila Demokratska stranka, 2006. godine uputio je predlog Vladi Srbije koja je odlučila da se započne sa procesom za koji bi bio pronađen strateški partner koji bi upravljao deponijom 25 godina. Sproveden je i poziv na koji se javilo više od 50 zainteresovanih kompanija iz celog sveta.

Sve je to trajalo do 2008. godine kada je gradonačelnik  postao Dragan Đilas koji je zaustavio ceo proces. Tako smo zbog neozbiljnosti i hira jednog čoveka izgubili devet godina tokom kojih smo mogli da saniramo deponiju. Ipak, pred sam odlazak sa vlasti, Đilas je shvatio da greši, pa je grad Beograd 2011. godine usvojio Plan upravljanja otpadom koji je predviđao da se sadašnja deponija „Vinča” sanira i zatvori kroz javno-privatno partnerstvo ili koncesiju.

Tako su na mestu sadašnjeg „Beograda na vodi” planirali „Menhetn na Balkanu”, ali nisu bili u stanju ni kamen da pomere odatle. Planirali su i fontanu na Slaviji, ali nisu bili u stanju da je sagrade. Na mestu sadašnje deponije „Vinča” odlučili su da nađu partnera koji bi je uredio po istom modelu kako se to čini danas. Nisu bili u stanju da pronađu bilo koga. Oni nisu, ali mi jesmo.

Nažalost, umesto čestitki što smo završili jedan proces posle skoro dve decenije, jer su u njemu učestvovali i naši prethodnici, dobili smo uvrede. Pri tome nisu ponudili bilo kakvo drugo rešenje. To je zla namera. Kako drugačije nazvati pokušaj da se napadne i obesmisli svaki projekat gradske vlasti bez obzira na to koliko će on biti dobar za građane? Odbornici i političari koji se tako ponašaju, koji nisu u stanju razlikuju opšte dobro od ličnog interesa, nisu opozicija samo svojim političkim protivnicima, već i svom narodu i njegovom napretku.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Raca Milosavljevic
... eto sada znamo celu pricu zahvaljujuci gradskom menadzeru ... bas lepo ... znaci istorija pocinje od Djilasa a evo uspesno ide u buducnost zahvaljujuci sadasnjoj vlasti ...da li zna gradski menadzer da je Vinca najstariji grad u Evropi? ... mozda nezna jer to nije profitabilno ... zna li menadzer da nas strucnjak ima resenje za pepeo iz termoelektrana,da se koristi za izgradnju puteva,i time drasticno smanji cena kilometra ... nezna ni to jer i to nije profitabilno ...nazalost nasu pamet ne koriste jer ni to nije profitabilno ... mnogo je bolje i lakse uzimati strane kredite i uzimati strane partnere ... da pogadjamo zasto?
Stevan
Dakle ipak jesmo lideri u necemu, ne samo u regionu vec Evropi!
Nikola
A sto je to kolevka civilizacije, nađeno pismo staro 7.000 godina, alati i ostalo, to niko ne pominje?
zoran stokic
Svako od nas ima "naočare" kroz koje posmatra svet. "Vlast" je imala naočare potpuno zatamljene kategorijama "nacija", "klasa" i tsl da se kroz njih slabo šta videlo. Uspešan svet je vođen individuama (njihovim željama, nadanjima, potrebama, moralom, emocijama, sposobnostim, znanjima...)....Eto od "kolektivističkog" srbovanja (ratne ideologije a shodno sa tim ratne mržnje) od osme sednice 1988. vlast nije bila u stanju da kroz te naočare vidi ono što nas stvarno "ubija" kao što je na primer deopnija u Vinči (jedna od brojnih u Srbiji)...... "Депонија комуналног отпада у Винчи, настала 1977, тренутно је највећа неуређена депонија у Европи. Простире се на 68 хектара, а дубина наталоженог отпада је чак 70 метара. Та депонија на којој се остави 2.700 тона отпада дневно није само легло заразе, већ и еколошка бомба на обали Дунава."
миле
све у реку! или у шуму, језеро... тако смо до сада

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.