EK: referendum je nelegalan

Dan nakon što su građani izglasali otcepljenje na referendumu koji je španska žandarmerija probala da zaustavi fizičkim obračunom sa biračima, katalonska vlada nije proglasila nezavisnost, već je pozvala Evropsku uniju (EU) da prestane da sklanja pogled od „teških oblika nasilja” španske države prema Kataloncima.

Vlada u Barseloni saopštila je da je plebiscit bio „validan i obavezujući” i da će se poštovati volja naroda, ali nije objasnila kada bi mogla da proglasi nezavisnost. Zatražila je međunarodno posredovanje zarad rešavanja problema sa Madridom, koji smatra da se referendum nije ni dogodio jer je bio protivan španskom ustavu

Pokrajinski premijer Karles Puđdemont zatražio je da Španija povuče oko 10.000 policajaca i žandarma koje je poslala u region i pozvao EU da kazni Madrid zbog ponašanja snaga reda prema katalonskim biračima. Barselona tvrdi da su centralne snage reda povredile skoro 900 građana, sprečavajući ih da dođu do biračkih mesta.

Snimci na kojima španski policajci i žandarmi tuku nenaoružane katalonske glasače obišli su svet, prizivajući u sećanje mračnu prošlost, kad je zemlja živela pod diktaturom Fransiska Franka. Snage reda gađale su starije ljude, roditelje s malom decom i druge Katalonce gumenim mecima, tukle pendrecima i vukle za kosu, isterujući ih sa birališta.

Madrid je tvrdio da je morao da spreči održavanje nelegalnog referenduma, ali je uspeo da zatvori nešto više od 300 od 2.300 biračkih mesta. Za nezavisnost je glasalo više od 90 odsto izašlih na birališta, a izlaznost je bila oko 40 odsto.

Španski premijer Marijano Rahoj godinama je ignorisao zahteve Barselone pa je zemlja stigla do tačke kada problem više ne može da se ignoriše, utisak je koji preovlađuje u španskim medijima. Analitičari ocenjuju da je ova najdublja kriza od Frankove smrti i da je Rahoj ojačao argumente separatista. Strahuje se da je ovo početak nemira u Kataloniji, a vrlo verovatno i u Baskiji. Hiljade ljudi demonstrirale su juče u Barseloni protiv policijske brutalnosti, a za danas je u regionu zakazan generalni štrajk.

Iako je Puđdemont poručio Evropi da je ono što se dešava u Kataloniji i evropski problem, iz Evrope nisu stigle reči bodrenja. Evropska komisija je istakla da je referendum bio nelegalan po španskim zakonima, ističući da je to unutrašnje pitanje Španije, ali i dodala da „nasilje nikada ne može biti instrument politike”.

„Za Evropsku komisiju, kao što je to predsednik Žan-Klod Junker više puta izjavio, ovo je unutrašnje pitanje za Španiju, koje se mora rešavati u skladu sa ustavnim poretkom Španije”, navodi se u saopštenju EK.

Ništa se nije promenilo i Katalonija ostaje deo Španije, ponovio je Madrid. A šta ako Barselona narednih dana ipak proglasi odvajanje? Kako policija i žandarmerija nisu uspele da spreče glasanje, list „Mundo” navodi da Rahoju jedino još preostaje da ukine katalonsku autonomiju, preuzme kontrolu nad pokrajinom i tako spreči tamošnji parlament da proglasi otcepljenje. Najjača opoziciona partija, Španska socijalistička radnička stranka (PSOE), koja se protivi katalonskoj nezavisnosti, poručuje konzervativnom premijeru da ne dovodi u pitanje autonomiju jer bi to moglo da bude kontraproduktivno. Lider PSOE-a Pedro Sančes kazao je da su Rahoj i Puđdemont „osramotili zemlju”. Vođa krajnjeg levičarskog Podemosa Pablo Iglesijas izjavio je da je zemlja u strašnoj krizi, što se vidi i po tome da su se u Kataloniji sukobili i tamošnja autonomna policija Mosos i snage reda poslate iz Madrida. Podemos se zalaže za to da se s Kataloncima postigne sporazum o referendumu poput onog koji su imali Britanija i Škotska.

Madridski „Pais” smatra da je do haosa na ulicama Barselone i Đirone došlo zato što Mosos nije uradio svoj posao i na vreme zatvorio biračka mesta, pa je morala da deluje centralna policija. List navodi i da je problem sa Katalonijom očigledno eskalirao i da bi sada moralo da se razmisli i o promeni ustava. Referendum je za centralnu vladu ništavan jer je protivustavan, a navode se i neregularnosti, poput onih da su pojedini građani nekoliko puta glasali, da nije bilo tačnog biračkog spiska i da su glasačke kutije odnošene na tajne lokacije. Barselona ističe da je morala da se snalazi jer je centralna vlada uporno sabotirala proces, konfiskujući glasačke listiće i obarajući internet na dan glasanja.

U analizama se navodi da je slanjem žandarmerije i batinanjem glasača Madrid naveo i protivnike nezavisnosti ili umerene Katalonce da preispitaju svoje stavove. Gradonačelnica Barselone Ada Kolau nije bila jedna od onih koji su tražili odvajanje, ali je branila stav da Katalonci imaju pravo da glasaju. Ona je pozvala premijera Rahoja da podnese ostavku i istakla da su španski policajci krivi i za seksualne napade na žene na biračkim mestima. Rahojeva vlada gubi medijski rat u svetu jer najvažniji mediji izveštavaju o brutalnosti policije nad nedužnim glasačima. Fokus više nije na separatizmu, već na osnovnom demokratskom pravu da se glasa. Plasirana je i priča da se zemlja vraća autoritarnim tendencijama 42 godine posle smrti Fransiska Franka. Svetski mediji navode i da se dešavanja u Kataloniji najbolje mogu opisati kao građanska neposlušnost i da su brojni Katalonci postali aktivisti i volonteri koji su bili dva koraka ispred Madrida.