Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kuba: Sećanje na Čea - 50 godina posle

Че Гевара (Фото К. К.)

HAVANA – Desetine hiljada ljudi okupilo se danas u kubanskom gradu Santa Klara na ceremoniji organizovanoj u znak sećanja na latinoameričkog revolucionara Ernesta Če Gevaru - 50 godina nakon njegove smrti.

Među okupljenima bio je i njegov stari prijatelj, kubanski predsednik Raul Kastro (86), koji je, obučen u generalsku uniformu, na nadgrobni spomenik Če Gevare položio belu ružu, javio je Bi-Bi-Si.

Već pet decenija ime Če Gevare se nalazi u svakom uglu Kube - od novčanica, do bilborda, a njegov lik jedan je od najprepoznatljivijih u Latinskoj Americi.

Okupljeni su došli u Santa Klaru, gde se od 1997. čuvaju posmrtni ostaci najpoznatijeg revolucionara, da slave harizmatičnog, nekompromisnog Argentinca, navodi Bi-Bi-Si.

Oko 70.000 ljudi napunilo je ulice ispred mauzoleja u gradu na 300 kilometara istočno od prestonice Havane, prenosi AFP.

Santa Klara je mesto bitke iz decembra 1958. godine posle koje je kubanski diktator Batista otišao u egzil.

Prvi potpredsednik Migel Dijas-Kanel, koji je viđen kao naslednik Raula Kastra, u govoru na ceremoniji odbacio je zahteve SAD da njegova zemlja promeni politički i ekonomski sistem.

Osuđujući američki pritisak na vladu Venecuele i, kako je naveo, napore da se diskredituje kubanska industrija turizma, Dijas-Kanel je istakao da ovi i neki drugi nedavni događaji u regionu dokazuju da se „nikada ne sme verovati imperijalizmu, čak ni malo, nikada”.

„Kuba neće praviti ustupke što se tiče njenog suvereniteta i nezavisnosti, niti će pregovarati o svojim principima, a neće prihvatiti ni nametanje uslova”, poručio je Dijas-Kanel, očigledno reagujući na nedavnu izjavu američkog predsednika Donalda Trampa u UN da sankcije neće biti ukinute sve dok karipsko ostrvo ne uspostavi demokratiju i kapitalizam, navodi Rojters.

„Promene koje su potrebne na Kubi, isključivo će sprovesti kubanski narod”, naglasio je Dijas-Kanel.

Kastro (86) je još ranije objavio da će u februaru sledeće godine, posle isteka mandata, napustiti funkciju predsednika. Očekuje se da će ga zameniti Dijas-Kanel (57) koji će u tom slučaju postati prvi šef države od ranih 60-ih godina prošlog veka koji neće nositi prezime Kastro, napominje britanska agencija.

„Za mene, Če je još ovde, njegov život, rad, primer”, rekao je 79-godišnji Luis Montegudo, koji se zajedno sa Gevarom borio u Kongu.

Ernesto Gevara de la Serna, poznatiji kao Če Gevara, ili samo kao „Če” ubijen je 9. oktobra 1967. godine u bolivijskim šumama.

Na Kubi školarci i dalje svoj dan započinju pozdravom u vidu podignute pesnice i uzvikom: „Pioniri komunizma, bićemo kao Če”.

Raul Kastro se zajedno sa Čeom borio u Kubanskoj revoluciji koju je predvodio njegov brat Fidel Kastro i koja je 1959. godine dovela do svrgavanja Fulgensija Batiste.

Pola veka od smrti Če Gevare biće obeleženo i u Boliviji, gde će ove godine prvi put i vojska učestvovati na komemoraciji.

„Želimo da to bude trenutak jedinstva za bolivijski narod”, rekao je zamenik bolivijskog ministra za saradnju Alfredo Rada, napominjući da je u odnosu na 1967. godinu, kada je tadašnji predsednik Rene Barijentos, zakleti antikomunista, naložio da se ranjeni Če ubije.

Sada su se, kako navodi AFP, vremena promenila, a predsednik Bolivije Evo Morales izražava veliko divljenje prema revolucionarnom lideru.

Memorijalnoj ceremoniji u Boliviji prisustvovaće i četvoro Čeove dece.

„Da nije umro u Boliviji 1967, Latinska Amerika bi sada bila slobodna, suverena, nezavisna i socijalistička, a to je ono što je on želeo”, rekao je za AFP Čeov brat Huan Martin Gevara, koji živi u Argentini.

Huan je uveren da bi Če trijumfovao da je ostao živ. „Njegov moto je bio - sve ili ništa”, dodao je Huan Gevara.

Mit o Čeu kao personifikicaji pobune rođen je dana kada je ubijen u 39. godini.

Fidel Kastro ga je, u govoru kojem je tokom trodnevne žalosti prisustvovalo oko milion ljudi, nazivao „umetnikom revolucionarnog ratovanja”.

Vremenom - preko majci, postera i beretki sa njegovim likom, Če je postao simbol kapitalističkog potrošačkog društva - protiv čega se borio.

„Mitovi postoje jer su ih društva stvorila. Rekao bih da su dva najpoznatija lika na svetu Hrist i Če. Prijatelj mi je rekao da preterjuem i da je Hrist poznatiji. Naravno, on je umro pre 2.000 godina, a Če pre 50. Nećemo biti tu da bismo to videli, ali Če će i za 300 godina biti Če. Nadam se da će se pojaviti još neko kao što je bio Če”, priča Huan Gevara (74).

Če Gevara je 1952. i 1953. putovao širom Latinske Amerike i bio je šokiran ekonomskim razlikama regiona. Taj put koji je trajao devet meseci ovekovečio je knjigom „Dnevnik motocikliste” na osnovu koje je 2004. godine snimljen i istoimeni film.

Uprkos stalnim putovanjima, uspeo je da 1953. godine završi medicinu.

Posle studija medicine i čestih putovanja na kojima je stekao svoja uverenja, Gevara, rođen u Rozariju u Argentini, upoznao je u Meksiku 1955. godine Raula i Fidela Kastra i pridružio se gerilskoj borbi kubanskih revolucionara, koja ih je dovela na vlast u Havani 1959. godine.

Taj događaj mu je dramatično promenio život.

Od svojih kubanskih drugova zadržaće nadimak „Če”, tipičan argentinski uzvik kojim se privlači pažnja sagovornika, pozdravlja se ili izražava iznenađenje.

Bolivijska vojska je u pratnji dvojice kubansko-američkih agenata CIA, uhvatila 8. oktobra 1967. Čea sa manjom grupom izgladnelih gerilaca.

Ranjenog u borbama, Gevaru su odveli u napuštenu školu u mestu La Igera gde je proveo poslednju noć. Sutradan je pogubljen.

Revolucija koju je pokrenuo u Boliviji umrla je zajedno sa njim. (Tanjug)

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Maja Stojadinov
Lekar, revolucionar, umetnik, muskarac, ČOVEK. Najbolji!
Леон Давидович
Све ово говори да упркос свој непријатељској активност САД револуционарни дух није нестао у Централној и Јужној Америци.
Nebojsa Joveljic
Za ovu priliku valjda se podsjetiti da je Ernesta Če Gevaru 1967. godine zarobio Andrija Selić, Crnogorac iz Rovaca, tadašnji pukovnik u vojsci Bolivije. Andrija, kasnije Andres Selich Chop, sin je Božidara Selića koji se dvadesetih godina 20. veka doselio u Argentinu, a tokom života u Boliviji jedno vrijeme je bio ministar odbrane i unutrašnjih poslova. Na legendarnoj slici, gde nad mrtvim Čeom bdi gomila ljudi, pukovnik Selić je oficir sa brkovima koji pokazuje prostrelnu ranu. Andrija Selić je lično učestvovao u ispitivanju ranjenog Če Gevare u lokalnoj školi. Hapšenjem Če Gevare se proslavio, pa je kasnije radio i kao ministar i kao ambasador u Paragvaju. 1973. su ga ubili njegovi a ne Čeovi. Uhapšen je u pokušaju da svrgne generala Banzera, tadašnjeg predsjednika Bolivije, i onda gurnut niz stepenice sa lisicama na rukama da slomi svoju crnogorsku šiju. Prije toga je dobro prebijen.
Paja Patak
Он, Фидел и осталих 10-ак, који су стигли из Мехика, на бродићу Гранма, су сахранили ту несрећну земљу и народ. Колико је побијено после Батисте то само Бог зна. Где је демократија коју су обећали? Када је један од њих на то подсетио Кастра умало га нису убили, иако су заједно крварили. Њему је било јасно да и код њих важи "Сјаши Курта, да узјаше Мурта". Гевара се у све разумео тако да је постао и гувернер њихове банке. Додуше, завршио је сродну школу, био је лекар, па је излечио и њихову валуту. А ни Фулхенсио није био много бољи. Не верујем да ће овај коментар проћи. Поредити Христа и Гевару је богохуљење. Срамота.
Dara
Preporucujem knjige o njegovom zivotu. Na. primer tokom revolucije, kada su se dve godine peske kretali s jednog kraja Kube na drugi, Ce je bio mozak gerile i najzasluzniji za omasovljenje pokreta. Nocu je poslednji gasio svecu: citao je, ucio. A ucio i druge. Usput je opismenjavao mnoge Kubance, lecio ih itd. Obozavali su ga.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.