nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Todorić kompanijske pare trošio na luksuzna letovanja

Glavni problem je to što ti računi uopšte nisu bili prikazivani u bilansima, nego su iskrsli u decembru 2016, kaže Ante Ramljak
(Фото Агрокор)

Drama u hrvatskom „Agrokoru” ne jenjava. Nakon što je Ante Ramljak, prinudni upravnik koncerna, objavio konsolidovani izveštaj grupe, potvrđeno je da imovina ove kompanije vredi 2,89 milijardi evra manje nego što je to prikazivao Ivica Todorić. Iz revizije je ovih dana isplivao jedan detalj koji je posebno atraktivan za javnost. U najkraćem – Ivica Todorić je kompanijske pare trošio u privatne svrhe, saopštio je Ramljak. Reč je o troškovima za luksuzna letovališta, helikoptere, brodove i avionske karte, objasnio je.

Revizori „Prajs Voterhaus Kupersa” su u okviru stavke o troškovima za inicijalnu javnu ponudu (IPO) koncerna, odnosno izlazak kompanije na berzu, uočili da po tom osnovu nije prikazan trošak od 2,26 milijardi kuna, što je oko 300 miliona evra. Taj iznos Ivica Todorić uopšte nije prikazivao u bilansima „Agrokora” u periodu od 2010. god 2015. godine.

Ramljak je rekao da je Todorić sa „Agrokorom” sklopio sporazum prema kome se regulišu troškovi raznih savetnika i ostalih troškova povezanih s tom transakcijom. Navedenim sporazumom je ugovoreno da će Ivica Todorić nadoknaditi pomenute troškove u slučaju da do inicijalne javne ponude dođe. U protivnom, troškove će snositi „Agrokor”.

Međutim, 14. decembra 2016. godine potpisan je novi sporazum o raskidu ovog dogovora. Tim dokumentom potvrđuje se da do inicijalne javne ponude nije došlo, niti će doći, i da će svi troškovi nastali po tom osnovu od 2010. do 2015. godine biti proknjiženi kao rashod u 2016. godini.

– U sklopu revizije utvrđeno je da se samo deo tih troškova odnosi na IPO, odnosno da je 50 odsto tih troškova u stvari bilo privatne prirode, a reč je o troškovima za moderna letovališta, helikoptere, brodove i avionske karte... Nije toliko problem što je imovina „Agrokora” korišćena u privatne svrhe, to se sve može regularno koristiti ako se regularno plaća, ali ovde je glavni problem to što ti računi uopšte nisu bili prikazivani u bilansima i izveštajima, nego su odjednom iskrsli u decembru 2016. Zbog toga smo i angažovali kompaniju za forenzičku finansijsku analizu, kako bismo videli na šta se sve trošilo – rekao je Ramljak.

„Jutarnji list” objavio je da se privatni troškovi odnose na letovanje na Ibici, skijanje u Alta Badiji, porodično putovanje u Dohu, na Tajland, Ko Samui, a da se troškovi šopinga na kompanijskoj kreditnoj kartici odnose na brendove kao što je „Viktorija sikret”, na primer.

Ante Ramljak je i ranije izjavio da je preuzimanje „Merkatora” bilo ekser u kovčeg „Agrokora”. To se vidi i iz analiza revizorskih izveštaja koji su javno dostupni sa sajtu koncerna.

Tako se u izveštaju o reviziji „Konzuma” navodi da se najveća ispravka u bilansima odnosi na pripajanje „Idee” trgovinskom lancu „Merkator” iz 2014. godine. U ovom dokumentu revizori su uočili da je „Idea”, koja posluje u Srbiji, pripojena „Merkatoru” bez nadoknade. To međutim, „Konzum” nije prikazao kao trošak u svojim bilansima. Revizori procenjuju da je rashod koji je po tom osnovu nastao iznosio više od milijardu kuna, odnosno oko 140 miliona evra.

U izveštaju se dalje navodi da je postojao plan da „Idea” tokom 2015. godine proda nekretnine kako bi pokrila svoje obaveze prema „Konzumu”. To se, međutim, nije dogodilo.

Na još nekoliko mesta u izveštajima, koji su ovih dana objavljeni, spominje se Srbija. Konkretno, reč je o kompaniji „Mg mivela” na koju su banke stavljale privremene mere. Ruska Sberbanka je zbog duga od tri miliona evra, za koji je garant bila hrvatska „Jamnica” (vlasnik „Mg mivele”) tražila od Privrednog suda u Beogradu zabranu otuđenja i opterećenja vlasništva u „Mg miveli”. Tako je „Mivela”, koja od ove banke nije uzela nikakav kredit, u praksi (iako to formalno nije) postala garant za ovaj zajam. Sberbanka je na ovu kompaniju od suda dobila i drugo rešenje o zabrani opterećenja i otuđenja. Time je obezbedila vraćanje kredita od 255 miliona kuna, za koje je garant takođe bila „Jamnica”.

Komеntari13
6d0d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nevenka
Marko,Mirko,Rista i sl.neka se nadju negde pa neka se rasprave,a ne nego preko novina.
marko
Много се пише о Агрокору а док је требало писати нико није ни помишљао. Још тамо негде пре 2011 и куповине Меркатора Агрокор је већ био дужан 3 милијарде еура. У то време релативно здрава фирма, али већ више него очигледно да је класичан проточни бојлер, и из свемира је видљиво да иде около и само купује тј пресипа из једног у друго и све време се врте исте паре. Дакле цео пројекат је имао само један циљ, како исисавати новац где год се затекну. Још тих година сам као један од ретких предлагао да се Агрокору забрани свака даља аквизиција и да се пословање стави под посматрање. А наша власт је урадила потпуно супротно, дозволила је ширење Идеа-е, одзволила куповину Мерктора, и најгоре дозволила да кредитима и даље товари све срспке фирме и ако је из авиона било очигледно да те паре уопште не користе фирме које се задуже. И данас наравно да имао тајне састанке булажњење типа то се на не тиче и обезбећени смо. Јесмо, српске фирме да врате око али не више од 700-800 милиона еура кредита
Mirko Katić
@Risto. Poštovani, niste u pravu. Veoma je bitno da li je Agrokor holding ili nije. To nije "korporacijska floskula". Evo izvoda iz konsolidovan bilansa za 2016 godinu, gdje u uvodu piše da "Agrokor d.d. (the Company) is a joint stock company which is incorporated in the Republic of Croatia. Parent of the Company is Adria Group Holding B.V. Netherlands with a share of 95.52%; ultimate parent of the Company is Agrokor projekti d.o.o. Zagreb, Croatia, while ultimate controlling party is as at 31 December 2016 was Mr. Ivica Todorić." Dakle, riječ je o višestepenoj vertikalnoj vlasničkoj strukturi. Profit ili gubitak se utvrđuje u bilansima na prvom nivou vlasničke strukture. Na ostalim nivoim postoje samo svodni bilansi. Prihodi viših vlasničkih struktura potiču iz profita koji su ostvarile njihove osnovne firme. Tim profitom raspolažu vlsnici onako kako nađu za shodno. Troškovi koje prave ne ulaze u sastav bilansi uspjeha.
Radoslav Jovanovic
Kapitalizam je to. Tu ne postoji socijalna odgovornost. Njegova firma je bankrotirala, ne on lično. Naprotiv sve pare i kapital koji poseduje kao privatno lice su njegovi. A firma? Pa snacice se ona sama. A radnici? Pitajte secerka Makrona jer on prestavlja vlasnike.
Mirko Katić
U vijestima oko Agrokora ima nešto nejasno što zbunjuje čitaoce. Naime, Agrokor je u stvari holding korporacija, t.j. vlasnik drugih korporacija (d.d, d.o.o firmi) koje su dužne Agrokoru kao njihovom vlasniku isplaćivati profit koji ostvare u svom poslovanju. Todorić je većinski vlasnik Agrokora. Prema tome, Agrokor, kao vlasnik, ima pravo da svoje prihode troši onako kako nađe za shodno. Agrokorovi akcioneri ne mogu to spriječiti ukoliko Todorić, kao pretežni vlasnik odobrava takvu politiku, jer njegov glas na skupštini akcionara je odlučujući. Prema tome, o čemu se ovdje radi? Radi se o nasilju nad vlasniškim pravom holding korporacije da svoje prihode troši na način na koji svoje prhode troše fizička lica u ulozi vlsnika grupe firmi sa ograničenom odgovornošću.
Rista
Malo si se zbunio, vidimo? Malo brkas neke pojmove? Nije bitno da li je 'holding' ili nije. To je pravna, korporaciuska floskula. Agrokor nije 'akcionar' u firmama koje cine njegov 'holding' vec njihov punopravni vlasnik, i potpuno odlucuje o njima.Vlasnicko pravo je neprikosnoveno. Politika vlasnika (ukoliko firma nije privatna nego akcionarska) je javna!!! Akcionari (u firmi) biraju clanove uprave (Board) koji donose odluke, zastupaju akcionare i kontrolisu upravnog direktora firme (Ivicu). Upravni odbor, preko nezavisnih razunovodstvenih firmi, MORA (po zakonu o akcionarskim preduzecima), dostavljati, na kucnu adresu svim (i najmanjim) akcionarima godisnji izvestaj poslovanja i finansijskog stanja firme u kojoj imaju akcije. U tom izvestaju, svi troskovi, prihodi, rashodi su navedeni. Svaki akcionar moze da postavi pitanje u vezi bilo koje stavke iz izvestaja. U ovom slucaju, Todoric i Odbor su bili u mafijaskom dogovoru i prevarili akcionare uskrativsi im takve informacije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja