Ponedeljak, 04.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Za rudom u Srbiji traga 35 stranih kompanija

U narednih godinu dana očekuje se otvaranje tri rudnika uglja, olova i cinka u okolini Krupnja, Pirota i Bosilegrada
(Фото Пиксабеј)

Američki „Friport”, kanadski „Reservoar minerals”, britansko-australijski „Rio Tinto”, engleski „Mineko limitid”, samo su neke od 35 kompanija koje tragaju za srpskom rudom – zlatom, srebrom, olovom, hromom, litijumom…

U istraživanje rudnog blaga uključena je i kanadska rudarska kompanija „Mundoro”, koja je pronašla zlatnu žicu u okolini boljevačkog sela Savinac, a Kanađani su zainteresovani i za strateško partnerstvo sa RTB „Bor”, gde već istražuju na nekoliko lokacija. Partner u ovom poslu im je japanska nacionalna kompanija za naftu, gas i metale – JOGMEC.

Multinacionalnim korporacijama koje ulažu u eksploataciju rude u Srbiji pridružila se i kanadska kompanija „Nevsun”, koja je okončala istražne radove u okolini Bora, u rejonu Čukaru peki, i nedvosmisleno potvrdila da je to najbogatije nalazište bakra na svetu. Veliko interesovanje pokazali su i kanadska kompanija RGMI i „Dandi kapital markets”.

Imajući sve ovo u vidu, ne čudi što Srbiju u narednih nekoliko godina očekuje pravi rudarski bum, jer je došlo do ekspanzije geoloških istraživanja, pa već sada naša zemlja ima više od 220 eksploatacionih i oko 130 istražnih polja, na kojima se obavljaju geološka ispitivanja. I to nije sve, jer se u skorije vreme očekuje i otvaranje pet do sedam novih rudnika. Tri rudnika uglja, olova i cinka biće otvorena već u narednih godinu dana u okolini Krupnja, Pirota i Bosilegrada.

I nova nalazišta bakra i zlata Čukaru peki kod Bora i Savinac kod Boljevca potvrđuju rentabilnost proizvodnje, jer dosadašnja istraživanja pokazuju da u toni rude ima od 20 do 30, pa čak i po 50 grama zlata. Lozničko ležište nove rude jadarit, bogate veoma traženim litijumom i borom, jedinstveno je u svetu. Procenjuje se da ima rezerve od 130 miliona tona litijuma i više od 10 miliona tona borata. Trenutno na 130 istražnih polja za raznim rudama i mineralima traga 35 mahom stranih kompanija. Dva kapitalna posla su u završnoj fazi istraživanja – Jadar kod Loznice i nova nalazišta bakra i zlata na jugoistoku zemlje.

Projekat „Jadar” je u fazi studijske razrade početka proizvodnje. Zadatak novoformirane zajedničke radne grupe Vlade Srbije i svetskog rudarskog giganta „Rio Tinto” jeste da ubrza taj posao i izdavanje dozvola, jer je plan da rudnik jadarita proradi najkasnije 2023. godine.

Upitan šta znači „bum” u rudarskom sektoru, Aleksandar Antić, ministar energetike, za „Politiku” kaže da je ovo što se u poslednje vreme dešava posledica nekoliko činilaca.

– Pre svih, Srbija raspolaže ozbiljnim geološkim potencijalima, koji su interesantni velikim rudarskim kompanijama. Sve one spremne su da ulažu znatna sredstva u istraživanja. S druge strane, Srbija je usled reformi fiskalne stabilizacije postala interesantno mesto za investicije koje se mere stotinama miliona evra. Osim toga, novi zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima ocenjen je kao jedan od najboljih u Evropi, jer pruža velike garancije investitorima i predvidiva pravila igre od početka istraživanja do eventualnog otvaranja rudnika – objašnjava resorni ministar.

Ova rudarska ekspanzija najpre će se osetiti kroz učešće u rastu BDP-a zemlje, koji bi sa sadašnjih 1,5 trebalo da poraste na tri odsto.

Da je rudarstvo nešto na šta će Srbija ozbiljno računati u perspektivi, potvrdio je na Međunarodnoj konferenciji o mineralnim resursima u Srbiji „Pokretačka snaga za ekonomski razvoj” ambasador Velike Britanije Denis Kif, pozvavši srpske i britanske firme da više sarađuju.

– Engleska u sektoru rudarstva ima prestižno svetsko iskustvo i najmoderniju tehnologiju i opremu. Uspeli smo da iskoristimo prirodne rezerve minerala i tako postanemo svetski priznata rudarska industrija – rekao je Kif.
Dr Vojin Čokorilo, profesor na Rudarskom fakultetu u Beogradu, kaže za „Politiku” da je bum u rudarstvu odlična i očekivana vest za Srbiju, jer otvaranje rudnika vraća život u gradove u čijoj će se blizini ruda eksploatisati. To znači mnogo novih radnih mesta, zapošljavanje, otvaranje škola.

– Ceo prostor Karpata ima mnogo rudnog blaga. To znači – Rumunija, Bugarska, Makedonija, Srbija. Plemeniti metali koji dominiraju ovim nalazištima napraviće evropski eldorado u narednih deset godina – kaže Čokorilo.

S druge strane, ekspanzija u rudarstvu znači dovođenje novih investitora, s tim što država tu treba da vidi i svoju korist kroz rudnu rentu, koja ne bi trebalo da bude ni astronomski visoka, ali ni minimalna, zaključuje naš sagovornik.

Komentari30
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Paun
Da nije Rusija tako bogata mineralima ne bi bila već sto godina na vojnoj meti Amerike i Velike Britanije.
Knez
Da nije porazavajuce, strasno i tuzno, pomislio bi da je lepo sto se toliko firmi interesuje za nase bogatstvo.
Dejan
Ono sto treba da znate o tim katastrofalnim rudarskim istrazivanjima i eksploataciji je ovo: Ne dolaze te korporacije tamo gde postoje najbogatija nalazista, nego tamo gde im lokalne vlasti dozvole eksploataciju sa najnizim troskovima. To je: 1. ne placaju za infrastrukturu (puteve, mostove zeleznice ...) koje upropaste tokom radova. 2. Ne moraju da saniraju jalovista, i uklanjaju rudnike po zavrsetku radova, samo se pokupe i odu 3. Nepostojeca drzavna regulativa za ocuvanje prirodne okoline. 4. Bedne plate. Dokle god u vucicevoj Srbiji moze da se radi kao u centru Afrike, ... bice njih i 450, a ne 45!!! Investiciji se u Srbiji 'ne gleda u zube'!
Срба
Врло добро се зна ко узима профит (читај: рекет) да одобри свакој од тих компанија понаособ да уђу у Србију и черупају сва та природна богатства на штету и народа и државе. Треба само неко да буде довољно храбар да почне и да објављује јавно имена свих тих политичара и њихових пајташа на врху....
Радо Мир
Значи, не памтим када ми је неки текст изазвао грчеве у стомаку, лупање срца и хаос у глави попут (чак два текста), овога лета, са потписом уваженог госп. Стефана Каргановића - о доласку поменутог Рио Тинта у Србију. Не само да препоручујем... инсистирам да свако коме је иоле стало до ове земље прочита: 'Долазак Рио Тинта у Србију' и 'Србија на заирском путу!' Нека нам је Бог у помоћ!
Радо Мир
За сада испада да су природна богатства (угљоводонична горива, минерали, дрво, питка вода...) чешће проклетство него дар Божји за слабе, заостале, ненуклерне нације. Па тако Нигеријци проклињу дан када је нафта (и то она најквалитетнија) код њих откривена, па народ који се хиљадама година прехрањује рибом, сада може да је себи приушти само из конзеве, ако се однекуд нађе пара за то. Бојим се да и нас судбина води у том правцу, имајући у виду да нам на велика врата улази злогласни Рио Тинто да експлоатише литијум и бор из минерала јадарита у лозничком крају. А, како пише Каргановић, где они зајашу, ту трава не ниче. Мука ми је од саме помисли шта нас чека. Свака стопа Јадра је (буквално) српском крвљу натопљена. И мој прадеда Јанча је негде на Гучеву кости оставио.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.