Stambene zgrade postaju stambene zajednice
Manje od dva meseca je ostalo da se stambene zgrade registruju u stambene zajednice i izaberu upravnike, a sve su prilike da taj posao u prestonici neće biti okončan do 12. decembra kada ističe zakonski rok da se to učini. U opštinama tvrde da je slab odziv i da je manje od 15 odsto zgrada izabralo upravnike iz svojih redova bilo da su se tog posla prihvatili nekadašnji predsednici skupštine zgrade ili su birali profesionalnog upravnika – osobu koja je položila stručni ispit i upisana je u registar profesionalnih upravnika.
Zato se nadaju da će taj rok biti produžen i da će što manje zgrada dobiti prinudnu upravu koja sledi ako stanari ne uspeju da se dogovore oko podele vlasti pod svojim krovom.
Šta to u praksi znači najslikovitije opisuje statistika: u opštini Stari grad koja je imala oko 1.000 skupština zgrada dosad je preregistraciju završilo 137 stambenih zajednica, u Rakovici 17 od 527 nekadašnjih skupština zgrada, a u Novom Beogradu 197 stambenih zajednica od oko 2.500 skupština zgrada. U Starom gradu veruju da će ljudi po nepisanom pravilu da nagrnu u pet do 12. Istog su mišljenja i u najmnogoljudnijoj opštini, dok u Rakovici tvrde da se žitelji te opštine stalno raspituju, ali slabo delaju.
– Jedan od problema je to što je za profesionalnog upravnika potrebna dvotrećinska većina ukupnog broja vlasnika posebnih delova zgrade i nju je teže obezbediti jer vlasnici stanova teško pristaju da kućne budžete dodatno opterete sa na primer 400 dinara mesečno koliko je jedan profesionalni upravnik tražio za svoje usluge. Ako biraju upravnike među vlasnicima stanova, potrebna je prosta većina odnosno 50 plus jedan glas, ali se onda bune ako taj upravnik traži nadoknadu na koju ima pravo – kaže Mila Škorić, rukovodilac odeljenja za imovinske i stambene poslove Rakovice.
– Predsednik sam skupštine zgrade i već dva puta sam sazivala sednicu, ali nije bilo kvoruma. Ljudi su opušteni i misle da može kao pre, odnosno da ništa ne mora. Stari predsednici sada neće da rade za džabe jer su obaveze veće, a komšije se bune što upravnik želi nadoknadu za svoj rad – ističe Olivera Višnjić, načelnica opštinske uprave Novog Beograda.
Stanarima se najviše isplati da nađu zajednički jezik i međusobno izaberu osobu kojoj će poveriti odgovaran posao: da zastupa i predstavlja stambenu zajednicu, organizuje radove hitnih intervencija, vodi evidenciju o prihodima i rashodima, predlaže skupštini zgrade program održavanja objekta i stara se da on bude realizovan, raspolaže sredstvima sa tekućeg računa... Jer, Zakon o stanovanju je izričit i kaže da svaka zgrada mora da ima upravnika zgrade. Ako ga ne izabere, sledi prinudna uprava, a to znači da će zgradu voditi prinudni upravnik kojeg postavlja država, odnosno lokalna samouprava po prijavi komunalnih inspektora ili vlasnika stanova. Takav upravnik stambenoj zajednici biće dodeljen sa liste profesionalaca i on će posao obavljati sve dok se stanari ne organizuju i taj zadatak ne povere nekom drugom. Osim toga, njegove usluge će morati da plaćaju i to uplatnicom „Infostana”.
– Podzakonski akti koji će regulisati cenu za prinudne upravnike još nisu usvojeni. Država bi trebalo da propiše minimalnu vrednost, a teško da će vlasnici stanova koji dozvole da se uvede prinudna uprava moći da izbegnu plaćanje jer će ono biti objedinjeno i praktično uračunato kao komunalija – ističe Škorićeva.
Prinudna uprava najpre bi mogla da pogodi sve one zgrade koje godinama nemaju predsednika skupštine zgrade niti su održavanje poverile „Stambenom” ili nekom drugom preduzeću koje se bavi tim poslom.
Kako do upravnika
– Predsednik skupštine zgrade ili vlasnik stana ako zgrada nema predsednika saziva sednicu skupštine stambene zajednice. Pre toga iz opštine uzima obrazac prijave za registraciju ili ga skine sa sajta. Popunjava ga posle sednice sa podacima o podnosiocu prijave, o stambenoj zajednici, o upravniku ili profesionalom upravniku...
Sa tim dokumentom, zapisnikom sa sednice i plaćenom taksom od 300 dinara odlazi u opštinu najkasnije 15 dana posle konstitutivne sednice i predaje na šalter opštine za registratora. On upisuje stambenu zajednicu, a upravnik rešenje o registraciji preuzima kada plati taksu od 500 dinara. Registrator rešenje prosleđuje Republičkom geodetskom zavodu na čijem sajtu se nalazi jedinstvena evidencija stambenih zajednica.
– Za izbor upravnika zgrade iz redova stanara potrebna je prosta većina od prisutnih članova, na primer ako zgrada ima 30 stanova, a na sednici ih je bilo 16, za izbor upravnika treba devet glasova.
– Ako se vlasnici stanova odluče da angažuju profesionalnog upravnika sa liste licenciranih profesionalnih upravnika koju je odobrila Privredna komora Srbije, treba im dvotrećinska većina od ukupnog broja vlasnika posebnih delova zgrade (stanova/lokala). Bez kvoruma ništa
Za održavanje sednice neophodan je kvorum koji čini obična većina glasova od ukupnog broja vlasnika stanova. Ako ga nema, predsednik skupštine zgrade saziva novu sednicu, ali tada kvorum čini trećina od ukupnog broja glasova. Vlasniku koji se triput ne odazove na sednicu, a pozvan je, glas ne ulazi u kvorum, niti on može da odlučuje o bilo čemu u stambenoj zajednici.
Broj registrovanih stambenih zajednica
Zvezdara 206
Novi Beograd 197
Palilula 139
Stari grad 137
Voždovac 100
Čukarica 100
Vračar 89
Savski venac 62
Zemun 44
Obrenovac 28
Lazarevac 23
Rakovica 17
Mladenovac 6
Grocka 4
Barajevo 3
Surčin 1
Sopot nema podataka
izvor: Republički geodetski zavod
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
