Petak, 07.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vlasti u Sarajevu proteruju BHS jezik iz škola

Pojedini mediji izveštavaju da je odluka donesena da bi se udovoljilo želji Bošnjačke akademije nauka i umetnosti (BANU), koja traži da se osigura upotreba bosanskog jezika
(Фото: Д. Мучибабић)

Od našeg dopisnika
Sarajevo – Ministarstvo za obrazovanje, nauku i mlade Kantona Sarajevo (KS) dalo je instrukciju upravama svih osnovnih škola u tom kantonu da zauvek izbace   naziv BHS (skraćenica od bosansko-hrvatsko-srpski) za maternji jezik i da nastavu moraju izvoditi na jednom od tri zvanična jezika konstitutivnih naroda u BiH, dakle – ili srpski, ili hrvatski ili bosanski. BHS je, inače, bio četvrti jezik u sarajevskim osnovnim školama.

U odluci ministarstva, koja se u jednom delu javnosti već doživljava kao pokušaj „kreiranja” tri škole pod jednim krovom, navedeno je da će o nazivu jezika  odlučivati roditelji/staratelji učenika.

 I do sada je u đačke knjižice sarajevskih školaraca, bez obzira na to što su učili iz istih knjiga i što im je predavao jedan te isti nastavnik, upisivan naziv jezika koji su na početku godine odabrali njihovi roditelji.

Kantonalni ministar za obrazovanje, nauku i mlade Elvir Kazazović kaže da je odluka, koja je već podigla tenzije u „multietničkom” Sarajevu, donesena da bi se obrazovanje uskladilo sa nedavno usvojenim Zakonom o osnovnom odgoju i obrazovanju i Ustavom KS koji „tretira tri službena jezika, ali ne i BHS”. Odluka je, napominje on, donesena nakon inicijative roditelja jednog osnovca, Bošnjaka.

Međutim, pojedini sarajevski mediji izveštavaju da odluka nije donesena da bi se udovoljilo želji jednog roditelja, nego želji predstavnika Bošnjačke akademije nauka i umetnosti (BANU), iz koje je krajem prošlog meseca resornom ministarstvu poručeno da „mora osigurati upotrebu bosanskog jezika u svim školama i zauvek izbaciti kovanicu BHS jezik”. Ta kovanica ne dopada se ni predsedniku Sindikata osnovnog odgoja i obrazovanja KS Saudinu Sirvi jer je on vidi kao „nezgrapan naziv” i „veštačku tvorevinu”.

Iako hvali odluku ministarstva, ministar Kazazović priznaje da ne može „ni da pretpostavi” u šta se sve ovo može izroditi, a ne isključuje ni mogućnost da će se kompletna nastava u sarajevskim osnovnim školama „morati množiti sa tri”.

„Videćemo dokle će ovo otići, ne mogu ni ja pretpostaviti. Kad nam neko ukaže na nedostatke, mi to moramo korigovati. Ustav se mora poštovati. Ne smemo ni pomisliti na to koliko će to budžetskih sredstava iziskivati, koliko novozaposlenih i u koju krajnost može otići”, naveo je on za portal „Kliks”.

Segmedina Srna-Bajramović, potpredsednica SDP-a i poslanik te stranke u Skupštini KS, pobija navode Kazazovića i tvrdi da je na delu „iskrivljeno tumačenje zakona” kojim se Sarajevo „još jednom pokušava pretvoriti u zatucanu kasabu”, te da ministar Kazazović i premijer KS Elmedin Konaković „svesno idu na segregaciju dece po nacionalnom ključu”.

„Ministar obrazovanja i Vlada KS lažu javnost da je ograničenje na samo bosanski, samo hrvatski ili samo srpski, usklađivanje sa zakonom i Ustavom”, navela je ona uz poruku vlastima sarajevskog kantona da je „dosta više da nas uveravate da govorimo različitim jezicima, da imamo različite kulture od naših komšija, naših sugrađana, da delite naše društvo i našu državu i da ’šavove’ koji nas spajaju predstavljate kao razdelnice”...

U nekoliko kantona u Federaciji BiH od pre više od 20 godina deluju „dve škole pod jednim krovom” u kojima se, po različitim programima, obrazuju hrvatska i bošnjačka deca. Takvih škola ima više od 30.

Komentari41
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Amer
Поздрав свим правим Дорћолцима који говоре дорћолским језиком и поносе се његовим дорћолским именом!
Мирослав Јовановић
Четири језика, а сви се савршено овдје разумију ... Небулозе маглуштина из балканских крчми. Енглески језик има толико регионалних варијација и акцената да се често и не разумију добро, па ипак сви га зову енглески.
Леон Давидович
Наравно да је то један језик, а што људи не подносе једни друге и хоће да га зову свако по свом то је нешто сасвим друго то јест политика одређује име језика, а не наука што је сасвим наопако као и много шта друго што је наопако постављено на овим просторима.
MB Beograd
@Tomisav K. Poredjenje sa Hindi i Urdu je na mestu. Kao neko ko ih je ucio u SAD na postdiplomskim mogu da kazem ovo: za 75% casova predavac nam je bio profesor iz hindskog jezika, a 25% je bio profesor za Urdu. Razlike izmedju ta dva jezika na nivou morfologije, recnika i, naravno, ortografije su vrlo uporedive sa srpskim i hrvatskim i sada jezikom koji zovu bosanski. BHS je preuzeto iz inostranstva tj. sa slavistickih katedri gde se nekad predavao srpsko-hrvatski, a gde su ocenili da ne bi imali dovoljno studenata za bilo koji od pojedinacnih jezika, neg su onda napravili kovanicu BHS. U zemljama bivse YU ta kovanica je suvisna, svakako u SRB i HR a BiH to mora resavati po kantonima. Cinjenica da mi ove jezike zovemo rzlicitim imenima je oprvdana istorijskim i politickim realnostima, ali lingvisticki gledano srodnost je neosporna, bas kao i u slucaju Hindi i Urdu, koje sad u Bolivudu, zbog popularnosti filmova i u Indiji i Pakistanu 'filmski jezik' opet zovu Hindustani.
Tomislav K
@MB Beograd- Novoštokavština je ono što je khariboli za hindski i urdski, organska podloga. Ovi južnoslavenski jezici temeljeni na novoštokavštini su praktički isto na razini tipološke i strukturne lingvistike, a razlikuju se sociolingvistički i standardološki, što je posljedica različitih kultura (u navedenom indo-pakistanskom slučaju islamske i hinduističke). Problem s bošnjačkim je što se bosansko ime pokušava nametnuti Hrvatima i Srbima (neka ga Bošnjaci zovu kako hoće), te u slaboj normiranosti koja nema pravoga odraza u stvarnosti.
Твртко
Можда ја не разумем историју, али Босна, Зета и Рашка су РЕКЕ! Људи који су живели око тих река су били Срби (Краљ Твртко каже "Родитељи моји-господа српска") који су-дакле-давали имена својим државама по рекама око којих су настале. То је било. Данас пак свако може да назива свој језик како хоће! Данас живимо у свету у којем је таква појава ЛЕГИТИМНА. Ми живимо у времену великих слобода. Свако има право да зове свој језик како хоће, али, принцип је, да то право не може да намеће другом. Нелогично наметати Србима (који говоре српски) како да зову језик којим говоре Бошњаци јер они не говоре исти језик. На српском се језик Бошњака зове бошњачки. Ја не могу тај језик "босанским" јер то не би било по правилима мог језика где се језик именује по народу, а не по топониму. Ако бисмо по топонимима називали језике могли би да имамо београдски, нишки, сарајевски... Бошњаци свој језик могу звати босански, али -будући да сами тврде да је другачији од српског- не могу терати Србе да га тако зову.
милутин
@Tuzlak - На попису 1948. стварно се око 72.000 њих изјаснило као Србин-муслиман, а око 25.000 као Хрват-муслиман. Међутим и 1921. и 1931. муслимана односно Бошњака је било око 31%.
Tuzlak
Milutine zaboravljas da do 1974 muslimanima je zabranjeno da se izjasnjva ko musliman da se izjasnjavali ko ne oprjedeljen il srbin il hravat pa si u jednoj porodici imao neoprjedeljene srbin i hrvat i tad se musliman pisa malim slovom.Tek promjenom ustava 74 mislimani su priznati ko 6 ti narod i data je jos jedna baklja na grb juge.Nek prica kako god hoce nek nazva svoj jezik kako hoce i da se zna prosla su vremena kad je neko nekom moze nesta zabranit .Svako nek zivi u svojim bana drzavicamai nek se prepucava na drstvenim mrezama .
Prikaži još odgovora
Петар,Загреб.
U prvom suvremenom rječniku Hrvatskoga jezika iz 1901,skupili i obradili, dr.F.Ivekovic i dr Ivan Broz, štamparija Karla Albrechta,u predgovoru piše po točkama: 1.da je naslijeđena gragja od umrlog nećaka dr.Ivana Broza,,a odnosi se na gragju iz svijeh književnih djela Karadžića i Daničića...... 2.pa se bacio na posao i u ciglih tri mjeseca je sredio 23.875 ceduljicu gragje od Djure i Vuka... 3.za temelj ovoj radnji postavljen je Srpski Rječnik istumačen Njemačkijem i Latinskijem riječima,izdao zna se tko u Beču,1852g..... 3.gradeći od samih Vukovih i Djurinih djela mislio sam da ga proširim pa sam pocrpao njeka djela od Njegoša,Gj.Milicevica,a dodao sam i njekoliko riječi iz okoline Zagrebačke 7.na latinska slova je reformirao po Vukovom principu..... 10.Kraj je blistav.Ovo djelo moglo bi se zvati i rječnik Srpskog jezika,ali kako su ga izdali Hrvati ime je rječnik Hrvatskoga jezika.Pa zadnji biser.Braca ka i braća. Ova gospoda nisu bili lingvisti nego katolički svećenici. Ovaj jezik ne može imati nekoliko imena kao zmaj glava.Lingvisti i kulturna javnost trebala se držati sklopljenih dogovora,a ne biti prirepak politika. Nažalost,strana koja je poštivala sve povijesne dogovore platila je sve račune,a stalno pristižu novi računi.
Tomislav K
Ovo što ste naveli samo je dijelom točno. 1) to nije prvi hrvatski moderni rječnik. Taj bi naziv zavrijedio Mažuranić- Užarevićev rječnik iz 1842., s oko 70.000 hrvatskih i 40.000 njemačkih natuknica. 2) Broz-Ivekovićev rječnik, s oko 56.000 natuknica nešto je proširen Karadžićev rječnik , s dodatcima iz Stullija i još nekih. No, to je bio posve neupotrebljiv rječnik još kad je izašao, što su kritikom pokazali A.Radić i V. Jagić. Naime, evo nekih riječi iz tog rječnika: debeljaš, dekalica, dekati, dekika, deklić, deliluk, deliustavci, delkušica.. dok nema npr.: brodolom, brzojav, cigareta, čarobnost, dobroćudan, dražestan, gorostas, grižnja, imendan, iskrenost, izvadak, izlet, izlika, izrabljivati, izraz, ..kipar, kućanstvo, liječništvo, malodoban, maloljetan, metar, mlitavac, naklada, naseobina, nastradati, neprohodan, ..., parod, patnik, pilana, pobjednik, poboljšati, poduzeće, podvornik, postojati, postotak, zlokoban, zvuk.. To djelo nije imalo nikakvu ulogu u hrv. jeziku.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.