Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

​Svesrpska rasprava posle izbora na KiM

Veoma je važno da svi koji politički deluju i misle, akademska zajednica, naučna javnost, intelektualci, obični građani budu uključeni u rešavanje problema, kaže Marko Đurić, predsednik Radne grupe za podršku unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji
Дијалог институција и друштва: епископ бачки Иринеј, патријарх српски Иринеј са председницом Народне скупштине Мајом Гојковић (Фото: Танјуг/Јарослав Пап)

Prvi sastanak Radne grupe za podršku unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji biće održan posle lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji 22. oktobra, a najkasnije do kraja meseca, saznaje „Politika”. Tek posle prve sednice ovog radnog tela koje je formirala vlada moglo bi se znati kada će dijalog i formalno početi i kome će uslediti prvi pozivi na konsultacije o KiM. Predsednik Aleksandar Vučić koji je i inicijator dijaloga očekuje da se sa predlogom za Kosovo i Metohiju, koji, kako kaže, „zahteva bolne kompromise sa obe strane i koji će biti napadan sa svih strana”, izađe u martu 2018. godine. A Vučićev poziv za razgovore načelno su već prihvatili SPC, SANU, nevladine organizacije i deo opozicije.

Iako se još ne znaju tačni detalji na koji način će se voditi dijalog, kako je predsednik Srbije već najavio on bi trebalo da se odvija u koncentričnim krugovima.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić i predsednik Radne grupe  za dijalog je za RTS izjavio da je cilj da se razmotri najširi spektar stavova i da najviše ideja bude sabrano na jednom mestu da bi se osnažila pozicija Beograda. „Radna grupa će pružiti podršku unutrašnjem dijalogu – tehničku, logističku, organizacionu. Važno je što je brzim obrazovanjem radne grupe na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića vlada pokazala koliko je posvećena unutrašnjem dijalogu”, izjavio je Đurić gostujući u Dnevniku RTS-a, dodajući da će ovakav vid razgovora značajno osnažiti kapacitet Srbije da se bavi pitanjem Kosmeta i kada je reč o unutrašnjim odnosima i kada je reč o međunarodnoj zajednici. U radnu grupu će, najavljeno je, biti uključena sva ministarstva, a 13 članova je učestvovalo u njenom uspostavljanju. U narednim nedeljama će, kada je reč o Radnoj grupi, započeti druga faza dijaloga, rekao je Đurić.

U intervjuu za „Večernje novosti”, Vučić najavljuje da je cilj dijaloga da se dođe do rešenja koje je drugačije od najlakših „rešenja”, kao što su busanje u prsa i parole o našoj miliongodišnjoj teritoriji, kao i ono drugo u kojem traže da kažete – živelo nezavisno Kosovo. Patrijarh srpski Irinej je još letos najavio učešće u dijalogu s porukom našim državnicima da Kosovo i Metohija ne sme da se otuđi ni pokloni. A uoči  početka razgovora SPC je već javnosti predstavila stavove o KiM koje će zastupati.

Episkop bački Irinej:Treba da se ide na kompromis na terenu, ali da on nikada ne podrazumeva našu spremnost na formalno i suštinsko otuđenje Kosova i Metohije

Episkop bački i portparol Srpske pravoslavne crkve Irinej Bulović izjavio je, povodom najavljenog unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji, da termin „unutrašnji” nije najsrećniji izraz. „Pre bih rekao da se radi o svesrpskom dijalogu, pa je on, u tom smislu, i unutrašnji i spoljašnji i zbog toga je veoma važan”, izjavio je u emisiji „Sedmica” Radio Beograda jedan episkop bački i portparol SPC Irinej Bulović. On je istakao da je pitanje Kosova i Metohije Gordijev čvor i da zahteva suštinski i svenarodni odgovor.

„Svaki pokušaj rešenja – bilo u pravcu daljeg popuštanja, postepene kapitulacije, bilo u pravcu odbrane naših legitimnih prava na sopstvenu teritoriju – mora se zasnivati na stavu većine naroda. Nemoguće je donošenje radikalne odluke (kao što je, na primer, promena Ustava) ni prelaženje preko „crvenih linija”, a da iza toga ne stoji većina. Takva rešenja ne bi bila životno održiva. Dakle, dijalog je koristan jer može da pokaže šta narod misli”, kazao je portparol SPC.

Na pitanje kakav je stav SPC zauzela pred početak dijaloga, episkop Irinej je odgovorio da je njegovo apsolutno ubeđenje da će stav u SPC biti jedinstven i da neće biti za dalje ustupke povodom pitanja o KiM nego za svaki napor da se ono očuva kao deo srpske države, kao srpska teritorija. „Mi smo svesni da neki modus vivendi treba izneti. Treba da se ide na kompromis na terenu, ali da on nikada ne podrazumeva našu spremnost na formalno i suštinsko otuđenje”, rekao je episkop bački i dodao: „Sa naše strane je već ponuđen kompromis – Briselski sporazum i Zajednica srpskih opština. To je, iako ponižavajući, ipak kakav-takav okvir i ništa drugo do kompromis. Smatram da je maksimum kompromisa sa srpske strane već ponuđen”.

Portparol SPC smatra da je izlaz iz ovakve situacije u kojoj se nalazi KiM da se unutar postojećih granica stvori jak mehanizam koji bi obezbedio najširu moguću autonomiju. Iako je Vučić istakao da mi u ovom dijalogu o KiM nismo sami i da se pitaju SAD, Rusija, Kina, EU pa i sami Albanci, to ne znači da će Beograd prihvatiti da se Vašington aktivno uključi u postojeći briselski dijalog kako najavljuje Priština.

Ljut na Brisel, smatrajući da se EU diskriminatorski ponaša na Kosovu, Hašim Tači je prethodnih meseci tražio da se u dijalog uključi i SAD. Njegov predlog podržao je predsednik vlade u Prištini Ramuš Haradinaj. Portparolka Evropske službe za spoljne poslove Maja Kocijančič na ove zahteve Prištine odgovara da je dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU oduvek imao podršku SAD i da će ta bliska saradnja biti nastavljena i dalje. Marko Đurić poručuje da se format briselskog dijaloga ne može menjati  bez dogovora obe strane: „Naša primarna adresa je EU, otkako su prethodne vlasti tu temu izmestile sa terena UN, što ne mislim da je bilo najidealnije rešenje za nas”.

Komentari32
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar DAN
Verovatno vam je poznata crkva Sveta (turski Aja) Sofija u Istanbulu. Crkvu je pravio Vizantijski car Justinijan 560 na vrhuncu moći Vizantije koja se tada prostirala od Italije na zapadu do Sirije na istoku i od SeverneAfrike na jugu do Dunava na severu tj ceo istočni de Rimskog carstva. Sagrađena je više od 500 godina pre naših crkava na Kosovu. Ipak, Istanbul ne pripada Grčkoj nego Turskoj što je ozvaničeno i priznato u moderno doba poćetkom 20 veka. Zbog toga je od ključne važnosti što je Kosovo zvanično priznato kao deo Srbije 1912 godine! Ono što je trebalo da usledi je uspešan prelazni period jer je i onda bilo jasno da Kosovo i cela Stara Srbija mora da se integriše pravno-ekonomski u Srbiju a to ne može preko noći! Za upravljanje prelaznim periodom su se izborili političari umesto vojska. Neki su to shvatili kao priliku za lične političke poene i ekonomsku korist pa je došlo do vidne korupcije koja je iritirala vojsku. Na žalost za prelazni period nije bilo vremena zbog rata
Velizar
Zamenjujete teze. Svi. Nadobudno resavate 'probleme' u tudje ime, predlazete sumanute i neupotrebljive 'modele' koji sa nasom situacijom nemaju nikakve veze, .... neeeee, .... prvo narodu dajte da se izjasni da li zeli i dalje da se bori i zrtvuje za svoje Kosovo, da li ga zeli u Ustavu, ... ili daje Vucicu i 'briselasima' blanko dozvolu za kosovsku kapitulaciju Srbije. TEK KADA narod odluci, ... ONDA se pravi KOSOVSKA POLITIKA !!! Po nekima ovde, ceo srpski narod je gomila inferijornih idijota, koja ne zna sta hoce i sta je dobro za njih, ali zato ima vlast sa odlicnim 25 godisnjim iskustvom koja je oduvek bezkompromisno i principijelno radila na interesu Srbije i Srba?! :))))))) .... I da vas sve pitam nesto: Da je 1998. Milosevicu u Rambujeu Olbrajtova rekla: Idi kuci i Raspisi referendum u Srbiji, ... pitaj svoj narod: ili predajete Kosovo, ili sledi bombardovanje! ... Sta mislite sta bi Srbi rekli na tom referendumu? Stavite malo prst na celo i pocnite da razmisljate ... !
Славиша Гавриловић
Зашто повезивати свесрпску расправу са изборима. Какве везе имају избори са суштинским питањима. Ми не смијемо отварати свесрпску расправу док се коцкице које се односе на наш битни интерес не сложе. А, то је повратак свих заинтересованих у покрајину, што подразумијева уклањање свих економских, културних и безбједносних баријера, слободно кретање по покрајини за све становнике Србије, накнада штете за отето и убијене после Кумановског споразума. Када то спроведе наша влада и друга страна, а то нису Шиптари, већ званични медијатор, и медијатор иза сцене, онда можемо приступити дијалогу. До тада нам дијалог није потребан, просто нису испуњене претпоставке за њега. Доста више приношења жртава на олтар виртуелне европске уније. Доста!
Славиша Милошевић
Коме се то тако жури да што пре реши питање Косова и Метохије. Коме је то догорело до ноката, управо у тренутку када се геостратегијска слика света, а тиме укључујући и слика Балкана, мења из темеља и када на сцену ступају две велике силе, а то су Кина и Русија и обе су на страни Срба.Да будемо јасни, не зато што нас воле,већ зато што и једна и друга страна имају дубоки интерес. Русија како економски, тако и војно политички, док Кина на Србију гледа као на централну земљу Балкана из које ће наставити свој економски продор према ЕУрупи.Знамо да су деценијама за Србију била неповољна времена, што је кулминирало њеном сатанизацијом приликом разбијања СФРЈ, економским санкцијама и на крају уранијумским бомбардовањем. Управо сада је тренутак за чекање, док се клатно једнополарног света којим је управљала Америка, полако креће према истоку и мултиполарности, према Русији и Кини, некоме је баш стало да заврши започети пројекат и преко својих сателита формално призна Нарко Републику Косово.
Da se podsetimo
Kosovo je, u moderna vremena, pripojeno Kraljevini Srbiji posle Balkanskih ratova 1912. Od tada pa do početka rata je bilo pod Državnom upravom (ne vojnom) koja se nije najbolje pokazala (korupcija, svađe) što je bila i ocena prvensveno i tadašnje vojske. Posle rata za temu su došli drugi problemi poput Crne Gore, odnosa Srbi-Hrvati, graničenje sa Italijom idr. Tako Kosovo ni između dva rata nikad nije dobilo pažnju koju je trebalo kao deo Stare Srbije. Posle Drugig rata znamo šta se događalo. Nerešeno pitanje su dopunjavala i bune Albanaca, od 1913 nadalje, protiv svake Jugoslavije. Dobija se utisak da to pitanje nikada nije ozbiljno obrađeno nego je korišćeno protiv Srbije a ili i od strane srpskih kleronacionalista.
Miroslav M.
Ponovo mešate babe i žabe. Kakve veze ima konfiguracija Vizantije i istorijat Srbije? Na KosMetu postoji i dan danas Srbski korpus i kao takav legitimiše svako pravno preuzimanje kontrole nad KosMetom pod ustavno pravni poredak Republike Srbije! Garantovano kumanovskim sporazum. To što trenutna vlast misli da će dobiti beneficije za predaju KosMeta isto ne menja ništa na trenutnim činjeničnim stanjem.
Da se podsetimop
Deo Srbije kao moderne države je pravno vrlo važan podatak jer je tada to i priznato od velikih sila! A to da je nešto bilo u prošlosti deo države nekada i nije realizljivo. Anadolija (današnja Turska) je bila deo Vizantije i antičke Grčke skoro 2000 godina pa to ne može biti sada Grčka, uključujući i današnji Istanbul (Konstantinopolj). Na kraju, mnogi gradovi od zapadnog mediterana (Nica, Barcelona, Kan) pa preko Krima do Avganistana i Bukefala u Indiju su osnovali Grci ali je van pameti da to traže danas. Isto tako, u celoj Jugoistočnoj Evropi ima takvih slučajeva gde su postojale srednjevekovne države koje su obuhvatale i teritorije sada van tih država (np Ugarska i Poljska država, posebno Poljska koja se jednostavno pomerala tokom istorije).
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.