Četvrtak, 09.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U 78. godini treniram pet sati dnevno

Proslavljeni džudista Vuk Rašović neprekidno se takmiči već 57 godina, a kao veteran ima 82 medalje
Вук Ра­шо­вић на тре­нин­гу у са­ли у Ко­шут­ња­ку (Фо­то А. Ми­ле­тић)

Uz ime Vu­ka Ra­šo­vi­ća obič­no sto­ji – maj­stor džu­doa. Ima­ju­ći u vi­du šta je sve ura­dio i šta još či­ni, na iz­ma­ku svo­je 78. go­di­ne, mir­ne du­še bi mo­glo da sto­ji – fe­no­men! Ta­ko i sam se­be do­ži­vlja­va:

– Pr­vo tak­mi­če­nje sam imao u mar­tu 1961, a po­sled­nje je bi­lo ne­dav­no na Svet­skom pr­ven­stvu za ve­te­ra­ne na Sar­di­ni­ji. Da se is­pra­vim – tre­nut­no po­sled­nje, po­što na­sta­vljam ka­ri­je­ru. Ne­pre­kid­no se bo­rim već 57 go­di­na. Mo­žda je to i svet­ski re­kord. Se­be do­ži­vlja­vam kao fe­no­men, kad vi­dim šta sve ljud­sko te­lo mo­že ka­da ga gu­raš do li­mi­ta – ka­že Vuk Ra­šo­vić ko­ji je za 15 go­di­na ve­te­ran­skog sta­ža osvo­jio 82 me­da­lje na naj­ve­ćim me­đu­na­rod­nim tak­mi­če­nji­ma, od to­ga 14 ti­tu­la pr­va­ka sve­ta (po­sled­nja u Am­ster­da­mu 2015) i se­dam evrop­skih.

Dva na­ša no­va džu­do šam­pi­o­na, Alek­san­dar Ku­kolj (26, evrop­sko zla­to) i Ne­ma­nja Maj­dov (21, svet­sko), ima­ju zbir­no ma­nje go­di­na ne­go Ra­šo­vić „rad­nog sta­ža” na stru­nja­či. 

– Ostva­ren je san srp­skog džu­doa, da ova­ko ma­la ze­mlja ima i evrop­skog i svet­skog pr­va­ka, dva sjaj­na mom­ka. Sti­žu i ta­len­to­va­ne de­voj­ke. Sve to go­vo­ri da se ni­smo uza­lud tru­di­li po­sled­njih 60 go­di­na, svi mi ko­ji smo, na ovaj ili onaj na­čin, bi­li deo na­še džu­do po­ro­di­ce. A ulo­že­no je ve­o­ma mno­go en­tu­zi­ja­zma, tru­da i lju­ba­vi. Jer u ovom spor­tu ne­ma nov­ca, a ni ne­ke po­seb­ne afir­ma­ci­je – ka­že Ra­šo­vić. 

Nje­ga tre­ba do­ži­ve­ti „iz­bli­za”, ose­ti­ti nje­gov od­nos sa stru­nja­čom, vi­de­ti mu u oku sjaj dok ob­ja­šnja­va za­što mu dva do­bra „ba­ca­nja” pri­či­nja­va­ju ve­će za­do­volj­stvo od dve me­da­lje. Za­to što ve­šti­ni i teh­ni­ci da­je pred­nost u od­no­su na sna­gu. Ne­dav­no smo ga u 9 uju­tro za­te­kli na tre­nin­gu u Re­pu­blič­kom za­vo­du za sport i me­di­ci­nu spor­ta, gde je spa­rin­go­vao sa stu­dent­ki­njom Anom Ra­kić i ne­ka­da­šnjim ju­ni­or­skim re­pre­zen­ta­tiv­cem Ne­ma­njom Je­ši­ćem.

– Vi­še bi tre­ba­lo da se prav­dam, ma­nje da se hva­lim što i da­lje tre­ni­ram pet sa­ti dnev­no – ka­že Ra­šo­vić. 

– To mi je ne­ka vr­sta lič­nog za­do­volj­stva. Mo­ji tre­nin­zi su: ju­tar­nje sna­žno pli­va­nje pa te­re­ta­na, uve­če teh­ni­ka i spa­rin­go­va­nje. De­se­tak lju­di je tu oko me­ne. Ne­se­bič­ni su, jer se sta­vlja­ju me­ni u funk­ci­ju. Ni­čeg od ovog ne bi bi­lo bez ve­li­ke po­dr­ške Re­pu­blič­kog za­vo­da za sport i me­di­ci­nu spor­ta, jer kod njih se ose­ćam još ko­mot­ni­je ne­go kod ku­će – do­da­je. 

Od 1963 do 1975. bio je re­pre­zen­ta­ti­vac. Po­red ti­tu­le dr­žav­nog pr­va­ka, za svoj naj­ve­ći do­met sma­tra ti­tu­lu na Me­đu­na­rod­nom ku­pu Ja­dra­na 1966, ka­da je po­be­dio ne­ke od naj­ve­ćih bo­ra­ca tog vre­me­na, po­put Nem­ca Le­o­pol­da i Bri­tan­ca Džek­sa. Po­sled­nji se­ni­or­ski meč imao je 1996, osvo­jiv­ši u 57. go­di­ni pr­vo me­sto na Otvo­re­nom pr­ven­stvu Be­o­gra­da.

– Bi­lo je lju­de stid da iz­gu­be od me­ne, zbog mo­jih go­di­na, pa su ula­ga­li ogro­man na­por da me po­be­de, ali sam i ja mo­rao da se na­pre­žem do gor­njih gra­ni­ca. Bi­lo je to opa­sno za me­ne, jer bi se upa­li­li svi alar­mi u te­lu, gla­so­vi ko­ji go­vo­re: be­ži oda­tle, iz­gi­nu­ćeš – ka­že Ra­šo­vić.

Od ta­da ne ma­ri za te „alar­me”, ma­da i da­nas tre­ni­ra od de­set do 12 pu­ta ne­delj­no i uče­stvu­je na ne­ko­li­ko ve­li­kih tak­mi­če­nja go­di­šnje. Na tre­nin­gu ko­jem smo pri­su­stvo­va­li na le­đi­ma je dr­žao ri­va­la te­škog 110 ki­lo­gra­ma. Ka­že da se i sam ču­di ka­ko u no­ga­ma mo­že da iz­dr­ži i 300 ki­lo­gra­ma (na spra­vi u te­re­ta­ni). Sve svo­je uspe­he pri­pi­su­je „sva­ko­dnev­nom tra­ga­nju za ve­šti­nom i oštre­nju uma ko­je na­sta­je u bor­bi sa sa­mim so­bom i pro­tiv­ni­kom na stru­nja­či”.

– Za­hva­lju­ju­ći po­sve­će­no­sti, teh­ni­ci džu­doa, ve­šti­ni, to­kom ka­ri­je­re sam imao za­vi­dan broj spe­ci­jal­ki, od­no­sno ba­ca­nja. Kad se osvr­nem na ovih bez­ma­lo šest de­ce­ni­ja, kad vi­dim ko­li­ko je tu pre­tr­ča­nih ki­lo­me­ta­ra, po­dig­nu­tih to­na te­re­ta u „lju­di­ma”... To su ne­ve­ro­vat­ne ci­fre. Jed­na na ko­ju sam po­no­san je i broj onih ko­je sam ob­u­ča­vao u džu­dou, a to je bli­zu 20.000. Ra­ču­nam svu onu de­cu ko­ja su bi­la ob­u­hva­će­na ak­ci­jom ka­da sam „gu­rao” džu­do na ča­so­vi­ma fi­zič­kog vas­pi­ta­nja u ne­ko­li­ko ško­la – pri­se­ća se džu­di­sta. 

Na ra­znim tak­mi­če­nji­ma ši­rom sve­ta, po­čev od Pr­ven­stva sve­ta za ve­te­ra­ne u Se­ver­noj Ir­skoj 2002, ni­za­le su se me­da­lje i pod­vi­zi. Mo­žda naj­plod­ni­ja bi­la je 2005, ka­da je osvo­jio če­ti­ri zla­ta, po dva na evrop­skom i svet­skom pr­ven­stvu.

– Me­ne od me­da­lja vi­še mo­ti­vi­še to da se iz­ra­zim kroz čist po­tez, ve­šti­nu, u me­ču u ko­jem ri­val či­ni sve da me spre­či. Ta me že­lja ni­kad ni­je na­pu­sti­la, a bo­ga­mi se i po­ja­ča­va ka­ko sta­rim. Do­ži­vlja­vam i po­ra­ze, kao pre de­se­tak da­na, ka­da sam bio pe­ti na svet­skom šam­pi­o­na­tu, ali me oni do­dat­no mo­ti­vi­šu – ka­že i do­da­je da svi nje­go­vi us­pe­si ne bi bi­li mo­gu­ći bez onih ko­ji ga po­dr­ža­va­ju, što mo­ral­no, što fi­nan­sij­ski. Jer, tre­ba obez­be­di­ti sred­stva za put u Ka­na­du, Ame­ri­ku, Azi­ju... Od 1974. do 1999. bio je, ka­ko na­gla­ša­va, „pra­vi šef be­o­grad­skog i srp­skog džu­doa”, a od 1981. do 1999. „ce­log ju­go­slo­ven­skog”. Do­vo­dio je ve­li­ka tak­mi­če­nja u na­šu ze­mlju, kao svet­ski šam­pi­o­nat 1989:

– Ta­da mi se ostva­rio san da Be­o­grad i Sr­bi­ja po­sta­nu svet­ski cen­tar džu­doa. Do­bi­li smo i pr­va­ka sve­ta. Da ni­je bi­lo sank­ci­ja, Be­o­grad bi­smo iz­jed­na­či­li sa Pa­ri­zom u tom po­gle­du. Na kon­gre­su u An­tver­pe­nu 1992. do­bi­li smo or­ga­ni­za­ci­ju evrop­skog pr­ven­stva 1994, a on­da su nas sank­ci­je vra­ti­le u ka­me­no do­ba – go­vo­ri Ra­šo­vić, po­red osta­log do­bit­nik Maj­ske na­gra­de i Or­de­na ra­da sa sre­br­nim zra­ci­ma.

Do­ži­vot­ni je po­ča­sni pred­sed­nik DžS Sr­bi­je. Evrop­ska džu­do uni­ja ga je pro­gla­si­la svo­jim po­ča­snim tre­ne­rom, Ve­te­ran­ska svet­ska džu­do fe­de­ra­ci­ja mu da­la ti­tu­lu „Ve­li­kog šam­pi­o­na”, na svet­skom šam­pi­o­na­tu je do­bio i pla­ke­tu „Le­gen­da džu­doa”... Imao je uspe­ha i kao su­di­ja i tak­mi­čar i tre­ner.

Na pi­ta­nje šta je za­jed­nič­ka nit u sve­mu što ra­di, od­go­va­ra:

– To su pro­mo­ci­ja džu­doa i spor­ta. Vo­leo bih, ka­da bih lju­di­ma umeo da pre­ne­sem, ko­li­ko bi im bi­lo ko­ri­sno, ko­li­ko bi im obo­ga­ti­lo ži­vo­te, da se ba­ve spor­tom i re­kre­a­ci­jom. To mo­ra da ra­di sva­ki čo­vek! – uve­ren je Vuk Ra­šo­vić.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksandar Mihailovic
Veliki borac i tragač u sportu, uzor mladima i starima, za ljubomoru onima koji nisu više mladi a nisu ni stari, ali ne znaju šta će sa sobom. Svaka čast za upornost, doslednost i veru u samoga sebe, bez ikakvih pomisli na odustajanje, predaju i kapitulaciju pred životom. BRAVO i bar do 101 u zdravlju, veselju i takmičarskom duhu.
Jordan
Zanimljivo da ovaj članak nema komentara čitalaca.Radi se o sebičnim čoveku .Njegov moto je ja , ja i samo ja. Što bi rekao naš narod ne treba preterivati u ničemu.Neka Vuk poveća satnicu treninga i neka je živ i zdrav.
Милко
Поздрав легенди од песника.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.