Subota, 26.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: ZORAN ĐORĐEVIĆ, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Mobilnim inspektorima protiv rada na crno

Socijalne karte umesto šetnje po šalterima. – Za rad u inostranstvu koristiti samo agencije s licencom. – Povećanje roditeljskog dodatka za prvo dete s 39.000 na 100.000 dinara
(Фото Анђелко Васиљевић)

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja radi na kreiranju socijalnih karata po uzoru na evropske zemlje. Kreiranjem registra socijalnih osiguranika i socijalnih karata država će imati uvid i kontrolu u sve prihode, ali i mogućnost da finansijsku pomoć pravednije raspodeljuje onima koji na to imaju pravo. Moja želja jeste da država sve informacije ima na jednom mestu i da se svaka promena po automatizmu evidentira, a to za građane znači da više neće morati da obilaze po 15 šaltera da bi ostvarili neko pravo iz oblasti socijalne zaštite – na dečji dodatak, recimo. Mi radimo sve da u tome u što skorije vreme i uspemo. Država mora da spreči zloupotrebu, ali i da urgentno pruži pomoć kada je potrebna, ističe Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije, u prvom razgovoru za „Politiku”.

Statistika koja brojkama slika težak položaj socijalno ugroženog stanovništva u našoj zemlji veoma je sumorna – podaci govore da je oko 700.000 osoba nezaposleno i da nezaposlenost najviše pogađa mlade. Procenjuje se da svake godine oko 20.000 osoba odlazi iz Srbije „trbuhom za kruhom”, a upravo su to mladi od kojih se očekuje da popravljaju natalitetnu sliku nacije. Šta će biti vaši prvi koraci u vezi s rešavanjem problema u socijalnom sektoru?

Prema podacima Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal 2017. godine, anketna stopa nezaposlenosti se znatno smanjuje i sada iznosi 11,8 odsto. Spuštanje nivoa nezaposlenosti očekuje se i privlačenjem stranih i domaćih investitora, kreiranjem novih radnih mesta, pojačanom finansijskom kontrolom, ali i inspekcijskim nadzorom na terenu. Što se tiče odlaska mladih iz Srbije, Vlada Srbije već preuzima mere koje uključuju prilagođavanje obrazovnih programa i kurikuluma potrebama tržišta rada, posebno uvođenjem obrazovnih profila iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i obrazovnih profila stručnih radnika za koje postoji potreba i tražnja na tržištu rada. Poslednji dobar primer iz prakse jeste prijem prve grupe studenata završnih godina postdiplomskih studija Pravnog i Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu na program tromesečnog volontiranja. Ovim projektom naše ministarstvo želi da pruži podršku studentima da ostanu u Srbiji.

Procene govore da između 600.000 i milion osoba radi „na crno”. Kako ćete se boriti za njihova prava?

Nedavno je Inspektorat za rad potpisao sporazum s Poreskom inspekcijom, čime je dogovoren zajednički rad na terenu. Inspekcija više neće biti redovna i najavljena, već vanredna i pojavljivaće se svuda da bi poslodavce koji ne prijavljuju radnike opomenula da će biti u problemu. Uvodimo i mobilnog inspektora koji će moći na licu mesta da proveri da li je neko prijavio radnika ili ne, kako bi se odmah izdavale kazne ili upozorenja u zavisnosti od statusa tih radnika. Zahvaljujući izmeni zakona, više neće biti potrebno tri dana za prijavu radnika. Dakle, svako mora da prijavi radnika od momenta kada on počne da radi i više neće moći da se „vadi” na istu priču „baš danas je radnik počeo da radi, prijaviću ga sutra”.

Da li mislite da je moguće da postavite u upravljačkim strukturama vojske 40 odsto žena, ako znamo kada su žene počele da se školuju za vojsku i da danas imamo tek školovane poručnice? Da li mislite da na mestu generala i pukovnika treba da postavljamo poručnice da bi zadovoljili zakonsku formu? Mi treba da primamo najbolje kandidate, a ne kandidate određenog pola da bi zadovoljili formu

Zbog visoke stope nezaposlenosti, neretko se dešava da radnici preko privatnih agencija za zapošljavanje završe kao jeftina i mobingovana radna snaga, o čemu svedoči i nedavno iskustvo naših radnika u „Samsungovoj” fabrici u slovačkoj opštini Galanta, kojima agencija nije isplatila zarade i ostavila ih je bez hrane i smeštaja. Pre nekoliko dana zbog rada na crno u Slovačkoj je privedeno dvadeset troje Srba. U čijoj je nadležnosti rad ovih agencija koje nemaju licencu Ministarstva rada?

​​Vraćamo „stari način” rada u centrima za socijalni rad
Položaj ljudi koji rade u centrima za socijalni rad je izuzetno težak – osim što su ovi centri poprište pravih ljudskih drama, državni službenici često su izloženi pretnjama i fizičkim napadima. Broj predmeta u centrima za socijalni rad raste, a broj službenika je isti. Kako ćete pomoći ovim ljudima?
Centri za socijalni rad su u ingerenciji opština i gradova, ali to ne umanjuje deo posla koji mi radimo, a to je stručni nadzor. Izmenama zakona 2009. godine određeno je da u centrima „svi rade sve”, što se pokazalo kao loše – one lokalne samouprave u kojima nije došlo do reformi ostale su funkcionalnije i u njima se bolje radi. Probaćemo to da vratimo jer se stari način rada pokazao kao efikasniji. Nakon tragičnih slučajeva ubistava koja su se letos desila, javnost se fokusirala na centre za socijalni rad, ali ja moram da kažem da posao ljudi koji tamo rade nije nimalo lak – oni su uvek između čekića i nakovnja i retko mogu da donesu odluku kojom su obe zainteresovane strane zadovoljne. Njihov posao je, pre svega, da odluče u najboljem interesu deteta, a mi treba da ih podržimo u tome, da ne pomisle da su prepušteni sami sebi. Do sada smo uspeli da uspostavimo bolju koordinaciju ministarstava za rad, policije i pravde u ovoj oblasti i bolju koordinaciju sudova i centara. Izdat je i nalog direktorima centara o načinu postupanja u slučaju direktne ili indirektne pretnje po bezbednost zaposlenih ili korisnika ustanove socijalne zaštite, uz obavezu da se svako ponašanje koje može ugroziti bezbednost prijavi policiji.

U Srbiji trenutno legalno posluje 105 agencija za posredovanje pri zapošljavanju u zemlji i inostranstvu, a njihov spisak nalazi se na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Država i Ministarstvo rada će pomoći svakom građaninu ove zemlje koji se nađe u nevolji – to nije sporno. Ali, ako radnici odu u inostranstvo putem agencija koja nemaju licencu, mi smo ograničeni jer ne možemo da im pružimo pravnu pomoć. Ako ih tamo ne plaćaju ili ih izbace na ulicu, mi smo kao država nemoćni – zato ih molimo da koriste usluge licenciranih agencija. Onda država može da stane pred sud i brani njihova prava.

Koje su to konkretne primedbe koje Ministarstvo rada ima na Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti?

Prva i osnovna je što su neke odredbe zakona potpuno neprimenljive. Kada pročitate zakon, shvatite da on možda može da bude primenljiv u velikim gradovima. U zakonu piše da svaka firma mora da ima 40 odsto žena na rukovodećim pozicijama. Da li mislite da je to moguće u Bosilegradu? Ili u Svrljigu? Da li mislite da stranim investitorima koji dolaze u Srbiju možete odmah da namećete obavezu da imaju 40 odsto muškaraca ili žena? Ili privatnom sektoru? Njihovo je pravo da odluče koga će gde da zaposle. U Ministarstvu rada zaposleno je 88 odsto žena – ja neću moći da postavim 40 odsto muškaraca na rukovodeća mesta jer ih nemam. Dakle, ja kao ministar rada prvi ne mogu da ispoštujem nešto nad čim moram da vršim kontrolu.

Koje su odredbe nacrta zakona još neprimenljive – osim zahteva da 40 odsto žena bude na rukovodećim mestima?

Nesprovodivo je to da tu odredbu namećete privatnom sektoru. Pogledajte Ministarstvo kulture, šta se sve njemu nameće i zašto je ono izdvojeno. Uzmite za primer oblast odbrane i zaštite zemlje. Da li mislite da je moguće da postavite u upravljačkim strukturama vojske 40 odsto žena ako znamo kada su žene počele da se školuju za vojsku i da danas imamo tek školovane poručnice? Da li mislite da na mestu generala i pukovnika treba da postavljamo poručnice da bi zadovoljili zakonsku formu? Mi treba da primamo najbolje kandidate, a ne kandidate određenog pola da bi zadovoljili formu. Nas su u Ministarstvu odbrane terali da primamo žene na radna mesta gde nije primereno da budu. Forsirali smo da žena bude u tenku, a posao tenkiste je vrlo zahtevan. Ne kažem da je nemoguće da žena dobro obavlja taj posao, ali ne treba nešto da forsiramo, ako žena ne može fizički da izdrži. A mi smo to uradili. I onda imate nezadovoljnu posadu tenka i nezadovoljnu ženu koju taj posao ne ispunjava. Ove godine je više devojaka nego mladića bilo prijavljeno za Vojnu gimnaziju – prošle godine su najbolja tri polaznika bile žene. I meni je drago zbog toga jer je to dokaz da se svest polako menja.

Najavili ste povećanje roditeljskog dodatka za prvo dete sa 39.000 na 100.000 dinara. Da li će on biti isplaćivan odjednom, kao što je sada bilo, ili na rate?

Biće isplaćivan od januara u 24 rate – ako Skupština Srbije tako odluči. Mi želimo da ti dodaci budu u skladu s mogućnostima države i verujemo da će država biti u prilici da daje sve više i brže reaguje na urgentne situacije načinom isplate. Promena jednog dinara obavezuje nas da menjamo zakon i idemo u skupštinu. Ostali iznosi – za prvo, drugo, treće i četvrto dete ostaće isti.

Kada će biti otvorena nacionalna SOS linija za pomoć žrtvama nasilja – naša zemlja je jedina zemlja u regionu koja nema ovu SOS liniju?

Ministarstvo je u završnoj fazi dobijanja projekta uvođenja nacionalne SOS linije, koju će sprovesti uz podršku EU. Planirano je da SOS telefon prvo bude uspostavljen na teritoriji Beograda, a kasnije i u celoj zemlji. Takođe, predlaže se i izrada pravilnika koji se odnose na saradnju između centara za socijalni rad i sigurnih kuća, kao i umrežavanje svih sigurnih kuća u Srbiji.

Kada se može očekivati uvođenje zakona o registrovanom partnerstvu, kojim se legalizuje zajednica osoba istog pola? Srbija se obavezala u okviru akcionog plana za poglavlje 23 da donese ovaj zakon do oktobra 2019. godine.

Srbija na putu ka EU radi usklađivanje svog zakonodavstva i sprovodi sve obaveze koje je na tom putu preuzela. Vlada Srbije je uporna da na tom putu istraje, a naš glavni cilj je bolji materijalni položaj građana, kao i pravna sigurnost.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gile
Cemu frka ? Pa zar nam ne saopstavaju da je nezaposlenost 11% sto imaju i neke evropske zemlje ? Ne pravdam to,ali ili nesto nije u redu sa tom statistikom ako je rad na crno toliki problem, ili je ipak broj nezaposlenih mnogo veci cim je to toliki problem ?
Ana
Volontiranjem svakako mladi nece ostati u zemlji. Jer posle volontiranja sledi jos volontiranja dok se neko ne seti da te plati 20000-30000, a da ti pritom i ta plata kasni.
Mile
Naravno,odmah i pod hitno mobilne inspektore.Ali kuci kod politicara i njihovih rodjaka, da se utvrdi poreklo imovine opljackane od ovog naroda.Laz je velika da rad na crno toliko remeti drzavnu kasu,toliko ste se nakrali da vise nemate ideje u cega novac da plasitate pa vas kopa sta to ljudi rade na crno.Nikako da svatite, na crno se prezivljava a ne bogati. Kako vam nije palo ma pamet, da suzbijete zelenasenje i uterivanje laznih dugova,da ogranicite halave apetite banaka,da napokon urucite zdravstvene knjizice,da resite 56 ubistava kriminalaca u Beogradu za 5 godina , i mnoge druge vazne probleme koje ste obecali da cete brzo resiti.
Веља
Смањење незапослености није утицало на повећање запослености, запосленост је на нивоу 46% радноспособног становништва, податак је јаван, остали су разне групе а незапослених је на нивоу 15% ово је производ преласка на метод ,,интервјуа,, , разговара се са грађанима, пита се шта раде и процени се ко је назапослен, ето тако је број незапослених смањен без повећања броја запослених. Ја се сећам времена када се преко завода за запошљавање ишло у Аустрију на привремени рад (то је било у оно време једнопартизма које неки зову комунистичко). Брјој радно способних је по питању рођени - умрли смањен за преко 100 000 за 4 године (сзс), по писању уваженог професора а и Политика је то објавила преко 58 000 радно способних годишње оде на рад у земље оецд (подаци тих земаља колико је из Србије стигло а није изишло), много озбиљних тема за министарство, у зидању потемкинових села ми смо стручњаци имамо дугодеценијско искуство у томе, наравно тешко је са БДПом по становнику који је 50% светског.
Muradin Rebronja
Кажу да је рад на "црно" веома присутан у угоститељству. Тај проблем се може решити онако како смо га решили ми у Канади. Код нас су сви запослени плаћени на сат (менаџери примају годишње бруто плате). Колико је ко радио толико је и зарадио, у зависноти на којој позицији, од перача суђа до креативног шефа кухиње. Свако има свој број социјалног осигурања (слично ЈМБ) где се уплаћују и евидентирају сва плаћања. Ако у једном ресторану има посла само за ручак, може да ради у неком другом ресторану само за вечеру. Постоји велики број кувара и конобара који раде сам за банкете (готов сваки хотел има много банкет сала). Они иду од једног до другог хотела, радећи то што раде. Имају одличну сатницу и 17% одсто напојнице. Најмање што би у Србији требали да ураде јесте да омогуће послодавцима да уплаћују бруто зараду, барем ових сезонских и/или повремених, па нека они плаћају своје обавезе. А и ове стално запослене би требало плаћати на сат, тако да се избегне нерад и/или експлоатација.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.