Nedelja, 17.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
62. SAJAM KNjIGA

Klasici i dalje među najtraženijima

Nove knjige Ljudmile Ulicke, Ijana Makjuana i Fernanda Pesoe
Предах младих посетилаца на сајму (Фото А. Васиљевић)

Već od dana otvaranja Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, od nedelje 22. oktobra, može da se primeti da je broj posetilaca veći nego prošle godine, što, opet, može da znači da naši ljudi vole da čitaju više nego prošle godine u ovo vreme, i pored toga što iz nekih delova grada do Beogradskog sajma u špicu putuju i više od sat vremena.

Pored mnogo novih naslova, na ovom sajmu uočljiv je i „Kosmos”, ne opservatorija, već nova izdavačka kuća, koja se pojavljuje prvi put i odmah zapanjujuće zauzima prostor u najatraktivnijem prostoru Arene. Nema katalog, ali ima sajt, ima i panoe na putu ka sajamskim halama, a objavljuje uglavnom klasike Mana, Hakslija, Bulgakova…Kako nezvanično saznajemo, ta beogradska kuća ima veze sa Podgoricom, a ima veze i sa izdavačem „Štamparem Makarijem”, čiji se štand nalazi tik uz nju. Klasici su, dakle, i dalje jedan od trendova našeg sajma.

A Školski dan sajamska je tradicija, koja se održava danas. U „Kreativnom centru” mogu se za mlade pronaći inspirativna i poučna izdanja, kao što su: „Fudbal, 40 slavnih igrača”, „Pop-rok, 40 legendarnih izvođača i muzičkih grupa”, priručnik za devojčice, a zašto ne i za dečake „Furam feminizam” Lamije Begagić, Marine Veličković i Ane Pejović. Tu je i roman „Sve je u redu” i zbirka priča „O mačkama, notama i bubama” Jasminke Petrović i roman „Krokodil peva” Vesne Aleksić, knjige koje govore o krizama mladih i njihovih porodica. „Bezbednost na internetu” izdanje je koje će zainteresovati ne samo decu, već i njihove roditelje.

Srpska književna zadruga, o svojoj 125. godišnjici, objavila je svoje 109. redovno Kolo, u 6 knjiga. Najstarija srpska edicija „Kolo” uvek ima jedno delo iz antičke književnosti – ove godine su to „Izabrani spisi” Lukijana iz Samosate, koje je preveo Dejan Acović. Iz oblasti istorije književnosti, pred čitaocima je „Kompozicija Gorskog vijenca”, monografija nekadašnjeg profesora Filološkog fakulteta u Beogradu Jovana Deretića, moderni pristup najvažnijem Njegoševom delu, štampan o 170. godišnjici prvog izdanja „Gorskog vijenca”. Obeležavajući 125. godišnjicu svog ispisnika i doživotnog počasnog predsednika Ive Andrića, koji je u Kolu SKZ objavio prvu knjigu pripovedaka 1924. godine, Zadruga je objavila „Pripovetke Ive Andrića u izboru samog pisca” – u dve knjige, na ukupno 700 strana.

U izdavačkom opusu „Čigoja štampe” dominantno je objavljivanje knjiga koje se bave kulturom i jezičkom istorijom. Pod uredništvom Leona Kojena nastavlja se edicija „Arahna”, izuzetna po svojoj opremi i odabiru naslova. Ovaj put, to je stalni rad Kojena na proširenju Bodlerovog opusa kod nas, pod nazivom „Pedeset cvetova zla”, gde je predstavljen zreli Bodler kao prvi pesnik uzburkanog života velikog grada. Ne samo prevodom, već i komentarima Leona Kojena, ova zbirka je uokvirena da današnjem čitaocu omogući tačnije razumevanje i puniji doživljaj Bodlerove poezije. „Tragedija politike velikih sila” Džona Miršajmera ima posebno zanimljiv deo koji se bavi mogućim uzrocima i posledicama sukoba Kine i SAD. Ediciju „Put svile” upotpunila je knjiga „Istorija kineske filozofije” poznatog sinologa i profesora Radosava Pušića. Nakon „Straha od žena”, knjige koja je imala veliki odjek od strane proučavalaca, pa i javnosti, Jovica Stojanović sastavio je argumentovanu knjigu „Planeta laži”. O lažima i umeću laganja, kao i istoriji laganja od Biblije do danas ispitao je i kritički komentarisao sve motive koji utiču na (ne)moral laganja.

Sajamsku premijeru u „Arhipelagu” ima roman ruske književnice Ljudmile Ulicke „Jakovljeve lestve”. Za ovaj roman, preveden već na više svetskih jezika, Ulickoj su ruski čitaoci dodelili „Veliku nagradu”, najvažnije rusko književno priznanje. U „Jakovljevim lestvama”, koje delimično počivaju na pronađenoj porodičnoj arhivi i na autobiografiji Ljudmile Ulicke, stao je čitav jedan vek, uzbudljivo vreme od 1911. do 2011. godine u istoriji Rusije i Sovjetskog Saveza, ali i porodice Osecki. „Arhipelag” je objavio i roman „Superherojke” Barbi Marković, Beograđanke koja živi u Beču i koja je svoj roman napisala na nemačkom, kao i roman ruskog pisca Romana Senčina „Područje za potapanje”, priča o raseljavanju sibirskih naselja zbog izgradnje velike hidrocentrale iza koje stoje ruski oligarsi.

Ljubitelji teorije književnosti, istorije i filozofije treba da se obrate Izdavačkoj knjižarnici Zorana Stojanovića, gde se mogu naći dela Bertranda Rasela, Žana Delimoa, Solovjova, Žana Rusea…, ali i dela evropskih klasika. Kod „Karposa” čitamo dela Žaka le Gofa „Treba li zaista seckati istoriju na periode”, Lejdulfa Melvea „Šta je srednji vek”, Migela de Unamuna „Ljubav i pedagogija” i Selije Amoros „Prilog kritici patrijarhalnog uma”.

„Čarobna knjiga” objavila je novi roman Ijana Makjuana „Zakon o deci”, priču o mladiću koji odbija medicinski tretman koji bi mogao da mu spase život, i o ženi koja kao sudija treba da donese presudu u ovom slučaju. Novi roman kod „Čarobne” ima i Havijer Marijas „Zanesenost” o usamljenoj ženi koja se vezuje za ljubavni par. Komplikacije nastaju kada muškarac, deo tog para, biva ubijen. Branislav Janković u „Čarobnoj knjizi” objavio je roman „Poslednji cirkus na svetu”. Kod „Derete”, izdavača nobelovca Kazua Išigura, može se naći jedinstveno izdanje – delo Fernanda Pesoe „Knjiga nespokoja”, delo koje se prvi put pojavljuje na srpskom jeziku i koje je Pesoa pisao čitavog života i nikada ga nije završio. Reč je važnoj knjizi evropskog modernizma i sentimentalnom vodiču kroz lisabonske ulice.

Za i protiv Vuka

Na Sajmu knjiga je predstavljena knjiga „Za i protiv Vuka”, koju je priredio Sava Damjanov, u izdanju „Službenog glasnika”. Na naslovnoj strani knjige, koja nosi isti naziv kao knjiga Meše Selimovića „Za i protiv Vuka” iz 1967, nije Vuk Karadžić sa fesom, već sa pop-art 3D naočarima.

U knjizi, čiji je urednik Svetislav Basara, sabrani su tekstovi o Vukovoj reformi, modelima jezičke standardizacije, vrednovanju usmene epike, njegovom književnom, društvenom i političkom doprinosu, čiji su autori Vladeta Jerotić, Slobodan Antonić, Radivoj Radić, Miodrag Maticki, Boško Suvajdžić, Milisav Savić, Ala Tatarenko...

Svetislav Basara je na promociji rekao da je Vuk Karadžić važniji za našu kulturu i istoriju nego poznate vojskovođe i kneževi, dodajući da u svojim dosadašnjim antivukovskim tekstovima on nije sporio Vukovu veličinu i značaj.

– Karadžić jeste gigantska figura, ali mora da se posmatra kritički – rekao je Basara, najavljujući da će sledeća knjiga koja se bavi preispitivanjem tradicije biti posvećena Dositeju Obradoviću.

Istoričar Predrag Marković rekao je da Karadžić po obimu svog rada može da se meri jedino sa Svetim Savom, a direktorka „Službenog glasnika” Jelena Trivan istakla je da se delu Vuka Karadžića prilazi sa mnogo neznanja.

– Vuk jeste postao mit o kojem je teško bilo kritički govoriti svih ovih godina. Međutim, razgovor o mitu ne znači i rušenje tog mita. On jeste bio deo evropskog kulturnog pokreta, mnogo je učio od njih, ali je i našu kulturu približio toj Evropi – rekla je Jelena Trivan.M. S

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драгољуб Збиљић
ВУК НИЈЕ (ПРЕД)ОСЕТИО БУДУЋИ ЋИРИЛИЦОЦИД У СРБА. Највећа је Вукова грешка што се сагласио да српски језик (он га није никада звао "српскохрватски", то је каснија политичка одлука) једини на свету добије и друго (латиничко поред ћириличког) писмо. Он није схватио да је то био прави Тројански коњ који је после њега разбио и српски језик, и српску културу и српски народ. Тешко ми је да поверујем да је он то смишљено урадио. та његова неспремност да ту опасност предосети највећа је могућа мана те Вукове језичке реформе из 19. века. Српски лингвисти и данас не усуђују се да српску језику реформу ускладе с праксом у Европи и свету (једноазбучје), па смо зато после 1954. године у својој азбуци доживели ћирилицоцид 90 одсто.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.