Subota, 31.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: profesor dr GIDEON GRAJF

Jasenovac je balkanski Aušvic

U stradanju Srba i Jevreja zaista ima mnogo sličnosti koje sve više otkrivam. Ubijani su u istim logorima, u nacističkim i ustaškim fabrikama smrti, a danas su suočeni sa snažnim nastojanjima da se broj njihovih žrtava smanji i relativizuje
Чињеница је и да архиви нису сасвим спремни да потпуно отворе фондове на ову тему. С друге стране, као да нико није ни дирнуо ту грађу од 1945, на њој има много прашине (Фото Ненад Неговановић)

Svedoci smo pokušaja revidiranja istorije koji se prenosi s generacije na generaciju, individualnih incidenata neonacističkih grupa u raznim zemljama Evrope i sveta. Ali kada se na javnim skupovima, omladinskim koncertima i na fudbalskim utakmicama uzvikuje ustaški pozdrav „Za dom spremni”, kada se u Memorijalnom kompleksu „Jasenovac” postavlja spomenik s tim pozdravom uz odobrenje državnih organa Hrvatske, kada se na neka od mesta u Vladi Hrvatske postave ministri-potomci koji su simpatizeri nekadašnjih ustaša, a dolaze uglavnom iz Argentine, onda je to zabrinjavajuće. Međunarodna zajednica mora da reaguje, kaže u razgovoru za naš list profesor dr Gideon Grajf, vodeći istraživač Instituta za Holokaust ,,Šem Olam” iz Izraela, institucije koju je osnovao rabin dr Abraham Kriger.

Ekspert za Aušvic i zonderkomandose, šef Međunarodne ekspertske grupe GH7-Stop revizionizmu iz Izraela, profesor Grajf naglašava da to više nije lokalno, regionalno pitanje koje se tiče odnosa Srba i Hrvata, zbog čega podseća da se glavni pravni savetnik Svetskog jevrejskog kongresa iz Njujorka, Menahem Rozensaft oglasio nedavno u najuticajnijem američkom onlajn časopisu ,,Tablet”.

U svom Apelu Rozensaft kaže da u vreme kada jevrejska, srpska, romska i druge manjinske zajednice i antifašisti u Hrvatskoj bojkotuju državnu ceremoniju za Dan Holokausta i Dan proboja iz Jasenovca, onda oni zaslužuju i poštovanje i međunarodnu podršku.

Ova podrška treba da dođe ne samo od međunarodnih jevrejskih organizacija, već i od institucija iz sveta koje čuvaju sećanje na Holokaust i druge genocide. Ti mali i dugo očekivani korci su neophodni da bi se sprečilo ponovno stvaranje ksenofobičnog, mržnjom zadojenog okruženja koje ih je i iznedrilo Holokaust i genocide. Time se sprečava i druga viktimizacija žrtava, to je u interesu zaštite sećanja na srpske, jevrejske i romske žrtve Jasenovca i NDH.

Profesor Grajf je boravio u studijskoj poseti regionu, u okviru pripreme izložbe i međunarodne naučne konferencije o logoru za istrebljenje Jasenovac, jednom od najbrutalnijih i najozloglašenijih od ukupno osam logora za istrebljenje u Drugom svetskom ratu, koje će u decembru biti održane u Jerusalimu. Razgovaramo u Arhivu Jugoslavije, gde je istraživao građu o Jasenovcu.

Profesore Grajf, koji su vas još motivi vodili u istraživanju ove teme?

Srbi i Jevreji su zajedno stradali u Jasenovcu i drugim ustaškim logorima u tzv. Nezavisnoj državi Hrvatskoj i krajnje je vreme da osvetlimo ovu temu, uz nadu da će to biti prekretnica u razumevanju događaja koji su se odigrali između 1941. i 1945. godine. U stradanju Srba i Jevreja zaista ima mnogo sličnosti koje sve više otkrivam. Ubijani su u istim logorima, u nacističkim i ustaškim fabrikama smrti, a danas su suočeni sa snažnim nastojanjima da se broj njihovih žrtava smanji, relativizuje. Ja sam Jevrejin,  poreklom iz Nemačke. Moj narod ima veoma dugu istoriju stradanja. Srpske, jevrejske i druge zajednice i antifašističke organizacije su i prošle i ove godine bojkotovale u Hrvatskoj državne ceremonije Dana Holokausta i Dan proboja iz Jasenovca. U meni je tada uključen alarm. Smatram da su eksperti dužni da reaguju snagom činjenica i međunarodnih institucija radi zaštite univerzalnih vrednosti čovečanstva i Deklaracije o ljudskim pravima čoveka.

Da li su ti glasovi usamljeni ili...

Nisam usamljen u tom stavu. Osim brojnih srpskih naučnih istraživača pomenuću i svetski priznate eksperte poput dr Efraima Zurofa, direktora Centra „Simon Vizental”, zatim Menahema Rozensafta, glavnog pravnog savetnika Svetskog jevrejskog kongresa iz Njujorka, kolege istoričare iz SAD Roberta Mekormika i Velike Britanije Rorija Jeomansa sa Šoa akademije, kolege s Filozofskog fakulteta iz Zagreba i mnoge druge iz Italije, Poljske, Nemačke, Švajcarske, Austrije i drugih zemalja. Ovo radim a da mi niko ne drži pištolj pored glave, niti mi diktira šta treba da radim.

Ekspert ste za Aušvic...

Stradanje jugoslovenskih Jevreja u NDH, Jasenovcu i na teritoriji bivše Jugoslavije nije dovoljno istraženo, pa ću ih nakon 42 godine posvećene Aušvicu sada staviti u fokus svojih istraživanja. Svedoci smo pokušaja revidiranja istorije. Za vreme istraživanja, na primer u Arhivu Ministarstva spoljnih poslova, naišao sam na činjenice o prebacivanju ustaša u Južnu Ameriku, naročito u Argentinu, posle Drugog svetskog rata i o zahtevima Vlade Jugoslavije za njihovu ekstradiciju. Gajili su duh ustaštva, a Hrvatska državotvorna stranka bila je aktivna 1951. pod rukovodstvom Ante Pavelića u Buenos Ajresu. Danas duh ustaštva oživljavaju njihovi potomci u Hrvatskoj što je tužno i opasno po mlade generacije. I nemački nacisti su bežali u Južnu Ameriku, ali oživljavanje nacizma u Nemačkoj nije uspelo.

Kakva je vaša procena broja žrtava u Jasenovcu?

Već godinama se borim protiv pokušaja smanjivanja broja jevrejskih žrtava ubijenih od strane nacista, a sada se borim protiv smanjivanja broja žrtava Jasenovca. Pitanje je vrlo osetljivo, ali ja prihvatam pretpostavku najboljeg izraelskog istoričara dr Menahama Šelaha. On je u svom kapitalnom delu o istoriji Holokausta u Jugoslaviji naveo da je u NDH ubijeno „na stotine i stotine hiljada Srba i na desetine hiljada Jevreja”. Njegova knjiga je objavljena u ediciji ,,Istorija Holokausta” koju je izdao Institut „Jad Vašem”, a na toj ediciji sarađuju samo profesionalni istoričari. Još ima prostora za istraživanje, ali je jasno da postoji razumljiva diskrapanca između do sada imenovanih žrtava i procenjenog broja žrtava. On se kreće između 700.000 i 800.000. Nestajala su čitava sela i porodice, crkvene knjige su spaljivane, evidencije i kartoteke Jasenovca su uništene, a likvidacije su vršene masovno, tako da je moguće napraviti samo ekspertske procene.

Sada radite na knjizi ,,Jasenovac – Aušvic Balkana”?

Mislim da je moja dužnost da istraživanju ove fabrike smrti dam svoj doprinos rasvetljavanju Jasenovca. Mislim da je radni naslov moje knjige zaslužen jer je Jasenovac bio pakao na zemlji. Jasenovac se razlikovao od preostalih sedam nacističkih logora za istrebljenje iz dva razloga. Prvi je da su, prema svedočenjima malobrojnih preživelih, mučenja bila mnogo monstruoznija i demonskija nego u Aušvicu, a drugi je da je postojao bez i najmanjeg učešća nacističkih vojnika, bio je kompletno pod ustaškom upravom. Budući da je tema dugo bila zapostavljena imate utisak da radite iz početka, a ima i prepreka koje treba prebroditi. To je za mene izazov, zato i radim bez oklevanja. Sarađujem na knjizi, između ostalog, s dekanom Arhitektonskog fakulteta AF Vladanom Đokićem.

Na koje prepreke mislite?

Kao istoričar najviše volim usmenu istoriju, usmena svedočanstva. Objavio sam knjigu „Plakali su bez suza” na osnovu koje je moj prijatelj Laslo Nemeš napravio film „Šaulov sin” koji je u Holivudu nagrađen Oskarom. Razvio sam i neku ličnu tehniku intervjua, intervjuisao sam i poslednjih 31 zonderkomandosa. Kod Jasenovca, većina preživelih logoraša starijih generacija je pomrla, mogu da svedoče samo nekadašnja deca-logoraši. Činjenica je i da arhivi nisu sasvim spremni da potpuno otvore fondove na ovu temu. S druge strane, kao da niko nije ni dirnuo tu građu od 1945, na njoj ima mnogo prašine.

Kako to objašnjavate?

Posle 1945. istoričari su bili suočeni s brojnim pitanjima: zašto to da radimo, zašto da otvaramo bolnu prošlost, zar nije bolje da ostavimo to poglavlje istorije za sobom? Čini mi se da je to bio slučaj i u bivšoj  Jugoslaviji, kada je vladao duh zajedništva i opraštanja. Prošlost se, međutim, vrati. Zato je bolje suočavanje s istinom o prošlosti i svim njenim negativnim stranama. Mislim da bi i žrtve volele da pričamo o tome, da opišemo njihova stradanja. Glas žrtava više ne može da se čuje, ali smo mi živi njihov eho.

Šta je iz vašeg istraživačkog ugla posebno važno?

Nije to smrt sama po sebi, smrt je trenutak, sekund ili dve... Za mene je važnije da istražim sistematičnu primenu sadizma, dehumanizaciju kojom su se upravljali nacisti i ustaše, izazivajući ljudske patnje i stradanja. Zašto svoje žrtve nisu odmah ubili, zašto je bilo potrebno da ih izlože nedeljama i mesecima patnji i torturi? Zločinci su u tome očigledno sadistički uživali.

Svakako ste čuli za onu spomen-tablu s natpisom ,,Za dom spremni!”, postavljenu u Jasenovcu?

Šta da kažem nego da je to dovoljno da eksplodirate od besa, kao kad na putu do Aušvica vidite kukaste krstove. Nije to samo drugo ubistvo žrtava, nego i bacanje prokletstva na te žrtve.

Čime ste još rukovođeni u istraživanjima?

Od prvog dana svoje karijere nisam imao nameru da se bilo kome svidim. Istina je uvek bila moj vodič, ona je na neki način moj Bog. Nekim čitaocima se možda neće svideti ovo što ja govorim, ali ja nikada neću menjati svoje stavove zbog pritiska ili zbog nečije intervencije. Ne želim da budem popularan, nisam političar, sve što izgovaram to su činjenice, odnosno istina. Ne dajem političke izjave – mada se vaše novine zovu ,,Politika” – pošto sebe smatram jednim časnim istoričarem. Niko mi ne diktira ono što ću reći, takav se još nije rodio. Kada bi to bio slučaj prestao bih da se bavim istorijom.

Velika podrška

Kakva je podrška vašoj inicijativi?

Morao sam da zatražim od različitih institucija dozvolu za istraživanje radi realizacije inicijative Instituta za Holokaust „Šem Olam”.

Da bih započeo istraživanja u regionu, obavio sam konsultacije kod ambasadora Dana Orijana, direktora Departmana za Balkan u Ministarstvu spoljnih poslova Izraela, zatim bio sam u kontaktu s vrsnim diplomatama u Misiji Izraela pri UN u Njujorku, sreo sam se prošle godine i s Kimberli Man u Ujedinjenim nacijama, jer je ona programski direktor za edukaciju o Holokaustu, a ja se bavim istraživanjem i edukacijom o Holokaustu 42 godine. Posebno dobru saradnju imam sa Savezom jevrejskih opština Srbije, predsednikom Robertom Sabadošem, s Muzejom istorije Jevreja i kolegama Šoa akademije iz Zagreba, kao i nekim kolegama filozofskog fakulteta iz Zagreba i Srbije.

Za organizovanje istraživanja u Srbiji imao sam kontakte s ambasadorom Milutinom Stanojevićem u Tel Avivu, a za realizaciju istraživanja Diplomatskog arhiva Ministarstva spoljnih poslova imao sam ogromnu pomoć ambasadorke dr Ljiljane Nikšić, koja je i sama naučni istraživač kulture sećanja. Njena motivacija i energija su mi dobrodošli. Sreo sam se i s ministrom Ivicom Dačićem koji je još prošle godine, 7. oktobra, s dr Alonom Fišer Kam, ambasadorom Izraela u Beogradu, podržao moja istraživanja, kao i moj domaćin, ministar prosvete i nauke Mladen Šarčević. Sreo sam se i patrijarhom Irinejom, jer imam nameru da istražujem i Arhiv SPC. Pomenuću i državnog sekretara u Ministarstvu prosvete i nauke profesora dr Anu Langović Milićević koja je ispratila moj studijski boravak.

U planu mi je da nastavim temeljno istraživanje i u drugim zemljama regiona, kao i u svetskim arhivama, s kolegama iz grupe GH-7 Stop revizionizmu. Pripremam izložbe i konferencije od kojih će prva naredna biti u Jerusalimu, a potom i u Njujorku.

Komentari65
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

I? Ko je izdavač ove knjige? To bi bilo korisno za one koji bi želeli da je pročitaju.
slavko
Godina je 2017. Svet živi iz minute u minutu i gleda napred. A neki očekuju da če se planeta baviti nečim iz prve polovine 20. veka u zemlji koje odavno nema na teritoriji gde se nakon toga zbilo još nekoliko ratova o kojima niko ne želi da priča.
Јован К.
slavko, написасте коментар и остадосте читави ! Јел' треба да укинемо историју и укинемо памћење, да би Вама и "вашима" омогућили да и даље лажете и понављате своје злочине? Та земља, за коју кажете да је "... odavno nema na teritoriji gde se nakon toga zbilo još nekoliko ratova o kojima niko ne želi da priča" опет постоји, са наследничком гарнитуром на власти, уз помпезно истицање исте симболике и иконографије, уз исте безумне повике и исту мржњу и настала је тако што је настављена политика геноцида и етничког чишћења Срба. Зато је многи, с правом, називају НДХ2. Захвалите ми на времену које сам утрошио да Вас "заборавног "подсетим на прошлост.
Јован К.
@Svetozar Pribičević .. Ваши коментари су тек да се противуречи и скреће са теме, макар невезано за оно о чему се говори. Тако убацујете и флоскуле о "митовима", "српској мегаломанији", "дезавуирању Хрватске и Хрвата" и сл., у шта нико здраворазуман не верује.
Prikaži još odgovora
bogdan basaric
Zatrpavajuci gorku istinu , u ime bratstva i jedinstva , Titovi ideolozi , pocinili su smrtni greh. Do pomirenja je moralo doci nakon 1945 . godine , tako sto bi se , kao i u drugim delovima Evrope , na stub srama , kacili svi koji su doprineli ,strasnim zlocinima. Istina je da do pomirenja , jedino moze doci , ako neko ispred Hrvatske , klekne u Jasenovcu , Jadovnom , Prebilovcima ... i zatrazi iskreno izvinjenje , kao sto je to ucinio Wili Brant u Poljskoj. Da je ovo cinjeno, odmah posle rata , ne bi mladi Hrvati , verovali da je dobro i korisno biti ustasa.
Tasa
Svojevremeno ste ovde na Politika on line optuzili Filipa Davida scenaristu fima “Kad svane dan” i Jevreje, da nisu branili Srbiju od NATO napada. Moja malenkost i jos neki citaoci odbranili smo ga od vas. Danas vam je g. Grajf dobar, sto je u redu. Velite da u SFRJ nisu izravnani racuni da ustase nisu “okacene na stub srama”. Posle rata sudjeno je LJubanu Milosu, Kavranu, Budaku fra Sotoni i mnogim za kojima danas u Hrvatskoj zale. Znate li koliko je hiljada ustasa pobijeno u Blajburgu? Recite nam sa koliko bi ubijenih Hrvata racuni bili izravnani? Sedamsto hiljada, million ili mozda malo vise? Izrael je drzava Jevreja doseljenih iz celog sveta, snazno potpomognuta mocnom, obrazovanom dijasporom, ne zbog novca, vec zbog uticaja koji u USA ostvaruju, zauzimaju vazne pozicije u politici, biznisu, korporacije, banke, kulturi, umetnosti i u stanju su da u svakoj prilici objasne da su interesi dve drzave identicni. SFRJ je bila visenacionalna drzava,pa je njena politika time uslovljena.
Tasa
@bogdan basaric Hvala braci Jevreima, jer bi bez njih Nedic odavno bio rehabilitovan!
Prikaži još odgovora
Milko
Jedini pozitivni učinak ovakvih komentara je što se, hvala Bogu, sve više udaljavamo jedni od drugih i što je mogućnost nekog normalnog susjedskog odnosa sve manja i manja. Zato se unaprijed radujemo vašem ponavljanju uvijek istih fraza.
Vukan Vuksanović
Mi se radujemo što ne možete bez naših medija, hvala Bogu.
Milosh Borisov
Srpska drzava i sada cuti. Treba se ugledati na muzej holokausta u Izraelu Jad Vasem. Otvoriti hitno centar za prikuplanje informacija , dokumentacije, slika zrtava u NDH, da svi mozemo biti volonteri koji bi doprineli istini, SAMO ISTINI. Nasi istoricari, (ako ih ima) da istraze arhive Vermahta i Nemci su se zgrazavali nad zlom i svireposcu u NDH... takodje iz prve ruke znam Italiani , Nemci i deo postenih Hrvata su spasili ogroman broj Srba civila u NDH.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.